Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.37	102.99	102.68
127.19	127.95	127.57

Kultura

11.01.2018 u 22:00

Američki pop-art u Kući legata

Kolekcija grafika najčuvenijih američkih predstavnika Pop-arta – Endija Vorhola, Roja Lihtenštajna, Roberta Raušenberga, Džona Čemberlena, Džejmsa Rozenkvista i Toma Veselmana, biće predstavljena domaćoj publici u okviru izložbe „Američki pop-art,” od večeras u 19 časova u beogradskoj Kući legata (Knez Mihailova 46). Dela ikona američkog pop-arta su reprezentativni i prepoznatljivi radovi nastali u periodu od šezdesetih godina prošlog veka, kada su pop-artisti dostigli vrhunac umetničkog izražavanja, pa sve do radova iz prve decenije 21. veka. Izložbu će, kako je najavljeno, otvoriti gospodin Kajl Skot, ambasador SAD u Srbiji, a o delima će govoriti Una Popović, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Postavku izložbe čini više od sto originalnih radova različitih tehnika

Kultura

09.01.2018 u 22:00

Enklava trećeg milenijuma

Federika Troizi, fotograf iz Italije, pozvana je prošle godine da učestvuje u humanitarnom projektu u Velikoj Hoči na Kosovu i Metohiji. Poziv je stigao od italijanskog udruženja „Amici di Dečani” – „Prijatelji Dečana” koje već pet godina organizuju letnji kamp „Igra Hoča” gde njihovi gosti ožive ovo mesto i sa decom plešu, sviraju, pričaju. Nakon posete Kosovu, Federika je priredila izložbu fotografija meštana ovog sela i zapisala svoje utiske: „Upoznala sam ljude zatvorene u srpskoj enklavi na Kosovu i Metohiji. Ali šta je to enklava? Rekli su mi: Probajte da zamislite zatvor, ali na otvorenom. Nema stražara i nema zidova koji ga ograničavaju; za njima nema potrebe. Jer se podrazumevaju. To je enklava trećeg milenijuma, gde Evropa počinje da gubi smisao sopstvenog postojanja. Geto

Kultura

07.01.2018 u 18:00

O, tvrđavo, ja sam te izgradio, a ti mi uzimaš život

Beogradska tvrđava, Muzej grada i Biblioteka grada Beograda priredili su na kalemegdanskom šetalištu izložbu „Beograd carskog generala i slavnog inženjera, barona Doksata de Moreza”. Autorski tim, bibliotekar savetnik Ljubica Ćorović i viši kustos Vladimir Tomić, predstavili su publici jedan manje poznat period beogradske istorije 18. veka, dokumentovan izborom gravira iz zbirke Muzeja grada. Nikolu Doksata smatraju prvim beogradskim urbanistom. On je sagradio najstariju sačuvanu zgradu u Beogradu, u ulici Cara Dušana 10 na Dorćolu čija je gradnja trajala od 1724. do 1727. Bio je pukovnik austrijske carske vojske kada mu je kao novom šefu Uprave za

Kultura

04.01.2018 u 22:00

Skok u budućnost

Specijalno za Politiku Amsterdam – Sva dela francuskog slikara, grafičara i vajara Žana Dibifea (1901–1985) koje ima u svojoj kolekciji Stedelijk, Muzej savremene umetnosti u Amsterdamu izložio je još sredinom leta. Ako se nađete u ovom delu Evrope, moći ćete da ih pogledate do 7. januara. Čitavih šest meseci ova postavka pričala je jedinstvenu priču ne samo o stvaralaštvu velikog umetnika, o stilu art-brut koji je on zagovarao, već i o tome kako je Stedelijk došao do njegovih dela. U posebno određenom prostoru u prizemlju, gotovo na ulazu, prvo što pogled privuče jeste veliki plakat na kome je Dibifeova fotografija, sa nazivom izložbe „The deep end“ i plakat koji je sam umetnik napravio za svoju retrospektivu održanu 1966. u Stedelijku. Tada je polaskan dobrodošlicom uprave muzeja

Magazin

30.12.2017 u 13:15

Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe

Šta se dogodilo sa životom u velikim gradovima Osmanske imperije posle njenog raspada i ratova koji su usledili? Kako su, očima tadašnjih novinskih foto-reportera, izgledali razvoj novih nacionalnih država, velika promena od tradicionalnog ka modernom, i svakodnevica običnih stanovnika Beograda i Sarajeva u Kraljevini SHS, odnosno Kraljevini Jugoslaviji, i Ankare i Istanbula u Republici Turskoj dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka? Kako su se odevali, čime zabavljali, gde sastajali? O tome govori putujuća izložba „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe” u Istorijskom muzeju Srbije, autorke dr Nataše Mišković, profesorke Univerziteta u Bazelu (Švajcarska). U pripremi izložbe su učestvovali i stručnjaci Muzeja Jugoslavije i profesor fotografije Akademije likovnih umetnosti u

Beograd

24.12.2017 u 20:53

Koncerti i izložbe u Bajlonijevoj pivari

Novo žarište za izložbe, koncerte i ljubitelje napitka od ječma postaće deo kompleksa pivare Ignjata Bajlonija u Cetinjskoj 15. Posetioci „SubBeernog centra” od 29. decembra moći će da otkriju tajne podzemnog Beograda i da uživaju u velikoj pivnici – obnovljenom industrijskom zdanju iz 1892. godine. Gosti će se od ulaza u taj podzemni prostor spuštati još niže prolazeći kroz različite tunele od niskih betonskih lukova do svodova od pune opeke visokih šest metara, najavljuje arhitekta Jelena Milutinović. – Ideja vodilja bila je da se napravi prostor za žive svirke, tako da je najveći deo rezervisan za koncerte i ima binu za nastupe, parter i tribine za publiku. Veliki otvoreni šank povezuje koncertni prostor sa laundž delom. Na najvišem nivou lokala prolazi se kroz „kleka bar” koji je

Kultura

24.12.2017 u 22:00

Legat Olge Jančić na proleće pred publikom

Na njeno umetničko formiranje uticali su profesori Lojze Dolinar i Toma Rosandić, razmenjivala je posete sa kolegom Henrijem Murom, a kritičar Hebert Rid uvrstio ju je u knjigu „Istorija moderne skulpture”. U karijeri koja je trajala više od pet decenija Olga Jančić (1929–2012) prešla je put od „akademskog realizma sa ekspresivnim impulsima i umerenom stilizacijom forme, okrećući se figuraciji inspirisanom arhaičnim oblicima, preko figuralno-asocijativno-apstraktnih oblika do apstraktnog vitalističkog koncepta forme”. Legat koji je ova umetnica još za života formirala, poveren je na staranje Kući legata tek u martu ove godine, a na proleće 2018. javnosti će na izložbi biti prikazan izbor iz njene bogate zaostavštine koja broji 83 skulpture i reljefa. Kako za „Politiku”

Kultura

23.12.2017 u 22:00

O Martinu Hajdegeru u Univerzitetskoj biblioteci

„Velikani filozofskih nauka”, zajednički projekat Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” i Filozofskog fakulteta u Beogradu nastavlja se izložbom o Martinu Hajdegeru, koja se 26. decembra u 13 sati otvara u prostorijama ove biblioteke. Naslovljena sa „Kontroverza Hajdeger”, postavka podseća na velikog nemačkog filozofa i na tumačenja njegovog stvaralaštva i njegovih opredeljenja. U posebnom fokusu su dva njegova dela: „Bitak i vreme” („Sein und Zeit”), koje se smatra jednim od najznačajnijih filozofskih dela 20. veka, i koje je objavljeno prvi put pre devedeset i prevedeno na srpski pre deset godina, i „Crne sveske”, označene kao Hajdegerov „dnevnik mišljenja”, koje su neposredno nakon publikovanja 2014. izazvale pravu buru.

Kultura

23.12.2017 u 10:51

I da se ponovo rodim, bila bih glumica

U Dvorani Kulturnog centra Beograda otvorena je izložba i predstavljena monografija o Mileni Dravić, a to je bila prilika da diva jugoslovenske i srpske kinematografije podeli sa posetiocima svoje uspomene i mnogobrojne anegdote iz bogate karijere. Gromoglasan dugi aplauz prolomio se sinoć Dvoranom KCB-a baš kao pre sedam dana u Zvezdara teatru, kada je Mileni Dravić uručeno najveće glumačko priznanje „Dobričin prsten” za životno delo. I sinoć su o njenom izuzetno bogatom i raznovrsnom opusu, predstavljenom kroz 71 fotografiju u izboru Stefana Arsenijevića i Maje Medić i monografiju autorke Tatjane Nježić, govorili i glumica Jelisaveta Seka Sablić i dugogodišnji direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, ali je ipak scena večeras bila prepuštena velikoj Mileni. Od toga kako je „slučajno”

Beograd

20.12.2017 u 23:10

Tekstil i moda

U Muzeju primenjene umetnosti priređena je šesta izložba TISO Sekcije za tekstil i savremeno odevanje ULUPUDS-a. Postavka objedinjuje najznačajnija ostvarenja članova ove sekcije. Žiri u kome su bili umetnica tekstila Daliborka Đurić i istoričarke umetnosti Biljana Bralušić Jovanović i mr Milica Cukić dodelio je nagrade u kategorijama tekstil, moda i asesoar. Nagrađeni su Zlatko Cvetković, Dejana Momčilović, Miloš Sarić, Arpad Pulai i Snežana Skoko. Propozicije postavke nalažu da su radovi nastali u prethodne četiri godine. Savet izložbe odabrao je 39 dizajnera koji su prikazali oko 60 radova. Značaj postavke je u raznorodnosti eksponata. Autori su koristili različite materijale – kožu, pamuk, vunu, svilu, reciklirane materijale, drvo, metal... i tradicionalne i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: izložbe