Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

16.03.2022 u 20:00

Dobar rat i poniženi mir

Solun - Znamo uglavnom kako stvari idu. Prvo kreće uporna satanizacija preko medija, pa svakoliki aktivizam raznoraznih nevladinih organizacija iza kojih je, ukoliko se prate putevi novca, lako otkriti da ipak stoji (uglavnom ista) vlada i tako, mic po mic, u direktnom prenosu jedne moćne televizijske kuće na planeti počinje neki novi rat. I tako u beskraj. Taj sistem – prvo propaganda pa oružje i zatiranje nepoželjnih, znamo ko je izumeo i pokazao u praksi tokom Drugog svetskog rata. Sve posle toga moglo bi se nazvati bledom kopijom da razvoj televizije tokom dvadesetog veka i razvoj novih medija: interneta i društvenih mreža tokom ove prve dve decenije novog milenijuma, nisu poradili toliko mnogo na perfidnosti propagandne mašinerije. Rat se više ne zove jednostavno rat već kampanja

Kultura

19.11.2021 u 20:00

Nestali očevi i kriza kolektivnog identiteta

Još sa kratkim filmom „Slonovi nikada ne zaboravljaju”, prikazanim svojevremeno u Kanu, scenarista, reditelj i producent Lorenco Vigas (Merida, Venecuela, 1967) skrenuo je na sebe pažnju svetske filmske javnosti, da bi kruna njegovog tek započetog filmskog stvaralaštva bio dugometražni film „Iz daleka” za koji je 2015. godine osvojio „Zlatnog lava” na 72. Venecijanskog festivala, prvog koji je ikada otišao u Venecuelu. Tematski, još sa njegovim kratkim filmom započeta je triologija o nedostatku očinske figure, koja je nastavljena filmom „Iz daleka” i sada zaokružena i završena filmom „Kutija”, premijerno prikazanim na 78. Venecijanskom festivalu i pre nekoliko dana nagrađenim „Srebrnim Aleksandrom” za najbolju režiju na 62. Solunskom festivalu. U „Kutiji” Vigas sada pripoveda o

Kultura

16.11.2021 u 22:00

„Zlatni Aleksandar” francuskom filmu

Solun - Nagrada „Zlatni Aleksandar – Teo Angelopulos” za najbolji film 62. Solunskog festivala, i deset hiljada evra, prema odluci žirija, u čijem je radu učestvovao i naš svetski proslavljeni dizajner zvuka Roland Vajs, pripala je francuskom filmu „Mekani” („Softie”/„Petite nature”) Samuela Tesa, koji je svoju svetsku premijeru letos imao na 74. Kanskom festivalu u programu „Nedelja kritike”. Samuel Tes, francuski glumac, scenarista, reditelj i producent, koautor nagrađivanog filma „Parti gerl”, sada nudi intimnu, delikatnu gorko-slatku, jednostavnu ali i duboku priču o nežnom, anđeoski plavokosom desetogodišnjaku Džoniju, suptilno istražujući različite aspekte emocionalnog i seksualnog buđenja deteta predtinejdžerskog uzrasta u čijem životu nema mnogo poezije (oca jedva poznaje,

Kultura

15.11.2021 u 22:00

Svaki dug je zao drug

Solun – Pred samu završnicu 62. Solunskog festivala, koji se uz strogo kontrolisane zdravstvene mere vratio u dvorane u kojima se tradicionalno održava, u okviru glavnog takmičarskog programa održana je i svetska premijera grčko-srpsko-albanskog koprodukcijskog filma „Stado ovaca” Dimitrisa Kanelopulosa, do sada poznatog kao tvorca mnogih kratkih igranih i dokumentarnih filmova. Uz manjinsku podršku Filmskog centra Srbije, u koprodukciji Snežane Penev van Hauvelingen i uz originalnu muziku koju je komponovao naš Dejan Pejović, Kanelopulosov film ostavio je vrlo dobar utisak kao drama o spirali zločina koja se rađa i buja među grčkim dužnicima. Među njima je i Tanasis (Aris Servetalis), marljivi uzgajivač cveća i ukrasnih biljaka na omanjoj plantaži izvan grada, ali i njegovi drugari – sve

Kultura

12.11.2021 u 20:00

Razrušena kuća mog detinjstva

62. SOLUN Solun – Veliki stambeni objekat u Pnom Penu, nazvan „Bela zgrada”, još 1963. godine zajednički su dizajnirali kambodžanski arhitekta Lu Ban Hap i njegov francusko-ukrajinski kolega Vladimir Bolijanski, prema urbanističkim planovima renoviranja koje je osmislio modernizator Van Molivan još u vreme kralja Sihanuka. Ova državna zgrada u srcu grada, namenjena službenicima ministarstva kulture, potpuno je ispražnjena u vreme vladavine Crvenih kmera, kada je tada opustošeni Pnom Pen postao pravi grad duhova. Osamdesetih godina prošlog veka posle političkog pada zloglasnih Crvenih kmera čije su krvave akcije punile naslovne stranice svetskih medija pa i „Politike”, „Belu zgradu” su ponovo naselili umetnici, pa i otac mladog kambodžanskog filmskog autora Keviča Neanga, inače vajar koji je

Kultura

08.11.2021 u 20:00

Grčki pregled srpskog filma

Solun – Posle letošnjeg trijumfa na 55. Karlove Vari festivalu sa osvojenih pet nagrada i onom najznačajnijom – „Kristalnim globusom” za najbolji film glavnog takmičarskog programa, film „Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića nastavlja svoj uzbudljivi međunarodni festivalski život. Pod međunarodnim naslovom „Dok me noge nose” ova Arsenijevićeva velika i humanistička ljubavna priča, uravnotežena između tačnih dokumentarističkih slika i prikaza jednog od najodređenijih problema našeg doba – migracija i vanvremenske srpske epske poezije, već je naišla na izuzetan odjek publike na festivalima u izraelskom gradu Haifi, na azijskoj premijeri u Pingjau (Kina), odakle su stigle i izvrsne kritike, u Monpeljeu, Luksemburgu, Skoplju. Arsenijević je sada sa „Strahinjom Banovićem” u Solunu, u dragocenom i

Svet

03.10.2021 u 12:34

Sever Grčke u mini-lokdaunu

Od našeg dopisnika - Atina – Severna Grčka je ponovo u jednonedeljnom lokdaunu. Reč je o deset gradova, od Soluna, Kasorije, Drame preko Larise, Kasntija do Kavale i Halkidikija, gde je procenat zaraženih kovidom 19 naglo porastao zbog čega su do 8. oktobra uvedene mere karantina. Ponovo je na snazi policijski čas od jedan do šest sati ujutru, zabranjena muzika u ugostiteljskim objektima, svako okupljanje preko 20 ljudi i za nepoštovanje pravila za vlasnike restorana i kafića predviđena kazna od 50.000 do 200.000 evra. Očigledno je da kazne imaju efekat jer je Solun u noćnim satima bio pust, na ulicama samo policijske patrole i oni koji su imali dozvolu za kretanje. Iako je u Solunu registrovano oko 600 novih slučajeva, to je bio dovoljan signal da krizni štab predloži

Društvo

26.09.2021 u 18:09

Obeležena godišnjica proboja Solunskog fronta

Srbija se sa ponosom seća velike epohe u kojoj je sa saveznicima izvojevala značajnu pobedu, proboj Solunskog fronta, koja je bila vesnik slobode i na tom junaštvu zahvalne su današnje generacije, poručila je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, u Polikastru, na državnoj komemorativnoj svečanosti povodom 103 godine od proboja Solunskog fronta, saopštilo je Ministarstvo. Ministarka je u Polikastru položila vence na srpskom delu zajedničkog Spomenika silama saveznicama u Velikom ratu i na Spomen-bistu predsedniku srpske vlade za vreme Velikog rata Nikole Pašića. „Svaki septembar, kod svih nas prizove snažne emocije i istorijska sećanja na proboj Solunskog fronta daleke 1918. godine. To je ono što spaja Srbe, Grke i sve narode čije su

Društvo

25.09.2021 u 13:55

Na Zejtinliku obeležena 103. godišnjica proboja Solunskog fronta

U kompleksu srpskog vojnog groblja Zejtinlik u Solunu danas je održana komemoracija srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu, povodom 103. godišnjice proboja Solunskog fronta. Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević predvodila je državnu komemorativnu svečanost polaganja venaca i odavanja pošte vojnicima, saopštilo je ministarstvo, a prenosi Beta. Ona je na Vojnom groblju razgovarala sa višedecenijskim čuvarom tog groblja Đorđem Mihailovićem, kojem je uručila zlatnik sa likom Svetog Đorđa i natpisom „Zahvalna Srbija”. Ministarka je naglasila nemerljiv doprinos Mihailovića očuvanju sećanja na proboj Solunskog fronta i na stradale srpske vojnike, koji počivaju na groblju Zejtinlik. „Vaša zemlja Vam je beskrajno zahvalna na svemu što

Svet

16.07.2021 u 17:15

Nevakcinisani Grci protiv vladinih mera

Od našeg dopisnika Atina – Više hiljada demonstranata na ulicama Atine, u Solunu u povorci čak 12.000 antivaksera s parolama: „Sloboda”, „Ne obaveznoj vakcinaciji”, „Nećemo čipovanje i nacističke vakcine”... Neki su nosili grčke zastave, ikone, krst u ruci, među njima je bilo i sveštenih lica, dok je član Nacionalnog saveta pokreta „Slobodni ljudi” Mihalis Pacikas, u ime onih koji smatraju da je obavezivanje na vakcinaciju gušenje ljudskih prava i sloboda, poručio da „Micotakisova vlada mora da padne, jer je deljenje na vakcinisane i one koji to odbijaju demonstracija fašizma”. Talas nezadovoljstva protiv vakcinacije buknuo je tek prošle sedmice, prvo u Solunu, da bi se lagano proširio na celu zemlju. Odluka vlade da vakcina momentalno postane obavezna za sve zaposlene u domovima

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Solun