Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Zdravlje

05.05.2022 u 18:00

Odlazak kod pulmologa ne bi trebalo odlagati

Nina Janić Brusnjai, Nacionalno udruženje „Alergija i ja“ Astmu imam od najranijeg detinjstva, već nekih 39 plus godina, i to alergijsku astmu i inhalacione alergije. Kao dete relativno često sam imala napade, boravila u bolnicama, ali, ipak, smatram da sam imala sasvim normalno detinjstvo i kvalitet života. Kako sam ušla u tinejdžerske godine, napadi su se proredili, ali nisu nestali. S godinama se počelo dešavati da dobijem napad i onda kada se prehladim ili kada sam pod stresom. S obzirom na to da imam i inhalatorne alergije (bukvalno sam alergična na sve što zeleni, pupi, cveta…) već od februara počinjem sa terapijom za alergijski rhinitis pa tako skoro do novembra. Kontrolom simptoma alergijskog rinitisa doprinosim boljoj kontroli astme. Kod mene izloženost alergenima, na primer,

Zdravlje

03.05.2022 u 18:00

Nezdrave navike se ne mogu promeniti preko noći

U Srbiji se najviše umire od nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti promenom nezdravih životnih navika. Pravilan način ishrane, fizička aktivnost i kvalitetan san samo su neke od stvari koje mogu da utiču na to da se smanji broj obolelih i preminulih od kardiovaskularnih oboljenja, malignih bolesti, dijabetesa, određenih respiratornih problema… Ipak, nezdrave navike teško je promeniti preko noći. Dr Igor Pantić (Foto: lična arhiva) Psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu, ističe da zdravlje nije nešto što je sudbinski određeno, već da se u njega mora uložiti puno rada i energije. – Postoje neki faktori poput genetike na koje mi ne

Zdravlje

28.04.2022 u 18:00

Kad život deteta zavisi od aparata

Moj sin Ognjen je rođen u decembru 2007. godine kao zdrava beba. I sve je bilo u najboljem redu do jula 2010. godine, kada su mu se iznenada pojavili otoci po telu. Tada mu je dijagnostifikovana autoimuna bolest, nefrotski sindrom, i od tog trenutka se naš život potpuno menja. Česti boravci u bolnici, vađenja krvi, gomila analiza, biopsije bubrega, infuzije, lekovi... Puno stresa, straha, suza... Iznova i iznova… Nažalost, Ognjen ne reaguje ni na jedan lek, a isprobali smo sve moguće lekove koji se daju kod onih koji imaju ovu dijagnozu. Neki od lekova su „išli” na recept, a neke smo morali da kupujemo jer se ne nalaze na takozvanoj pozitivnoj listi za autoimune bolesti iako se koriste u njihovom lečenju. Kako je vreme prolazilo, rezultati su bivali lošiji, a naši boravci u Klinici u

Zdravlje

26.04.2022 u 18:00

Gojaznost se rešava i smanjenjem želuca

Svedoci smo pandemije gojaznosti sa stalnim porastom procenta patološki gojaznih osoba u odrasloj, ali, nažalost, i u dečjoj populaciji. Tek od nedavno počele su da se sagledaju sve posledice koje gojaznost ima po zdravlje. Najčešća oboljenja direktno povezana sa gojaznošću su šećerna bolest, hipertenzija, problemi sa kretanjem i lokomotornim aparatom. Takođe, kod žena dolazi do problema sa redovnim ciklusima i nastankom sindroma policističnih jajnika. Vrlo često se razvijaju i ozbiljni problemi sa respiratornim sistemom, a postoji i hronično opterećenje na rad srca. Nekada ljudi sa većim viškom kilograma moraju da se podvrgnu i hirurškoj intervenciji. Dr Ognjan Skrobić (Foto: lična arhiva) Docent dr Ognjan Skrobić, sa Prve hirurške – Klinike za digestivnu

Zdravlje

25.04.2022 u 16:15

Brus Vilis se odrekao glume zbog afazije

Zaljubljenici u filmske uloge glumca Brusa Vilisa možda više nikada neće videti ovu zvezdu na velikom platnu zbog bolesti koja ga je iznenada pogodila. Šezdesetsedmogodišnjem glumcu dijagnostikovana je bolest pod nazivom afazija, koja predstavlja poremećaj ili gubitak govora usled oštećenja mozga. Njegova porodica je saopštila da Vilis napušta glumačku karijeru zbog toga što oboljenje utiče na njegove kognitivne sposobnosti. Međutim, i dalje nije sasvim jasno od koje vrste afazije boluje zvezda akcionih filmova, kao ni da li je bolest nastala kao posledica neke povrede, demencije ili moždanog udara. Vest o bolesti Brusa Vilisa proširila se svetom u roku od nekoliko sati, mada većini ljudi i dalje nije jasno o kakvom oboljenju je zapravo reč. Dr Aleksandra Pavlović (Foto: lična

Zdravlje

21.04.2022 u 18:00

Dijaliza je za svakog pacijenta nužno zlo

Rođena sam sa urođenom urološkom anomalijom obostrani refluks (VUR) koja mi je sanirana u drugoj godini života. Ono što nisam znala jeste da je to ostavilo posledice na bubrežnu funkciju. Naime, već tada mi bubrezi nisu radili punim kapacitetom. Ali sam živela normalno sve do 2014. godine kada su usled recidiva bolesti bubrezi počeli da otkazuju. Nisam odmah znala šta mi se dešava. Polako sam počela sve više da otičem, osećala sam se malaksalo, zamarala se pri hodu, imala mučnine. Kako je moje opšte stanje postajalo sve gore jednog petka, već uplašena za svoje zdravlje, samoinicijativno sam otišla u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije. Nakon dobijenih rezultata krvi, lekar koji me je tada primio objasnio mi je kako odmah moram da krenem sa dijalizom. Bila sam u šoku. Nisam ni znala

Zdravlje

19.04.2022 u 18:00

Zbog sindroma karpalnog tunela boli ruka

Sindrom karpalnog tunela jedna je od čestih dijagnoza zbog koje pacijenti završavaju i kod neurohirurga ukoliko se problem zapusti. Reč je o bolovima i trnjenju koji specifično zahvataju spoljašnju polovinu dlana, palac, kažiprst, srednji prst i spoljašnju polovinu domalog prsta. Karpalni tunel je prostor između tetiva kroz koji prolazi živac nervus medijanus, pa kada dođe do upale ili uvećanja tetiva u ručnom zglobu – pritiska se nerv i javljaju se bolovi. Simptomi se specifično pojačavaju prilikom fizičke aktivnosti i spavanja. Vremenom dolazi do razvoja slabosti mišića šake, tako da osobi ispadaju predmeti iz ruku, povređuju se, narušavaju se njena radna sposobnost i kvalitet života uopšte. Pritom, veoma često tegobe nisu ograničene samo na jednu ruku, već se problemi javljaju na obe

Zdravlje

18.04.2022 u 15:10

Kvarni zubi pretnja celom telu

Osobe s oslabljenim imunitetom moraju da budu na oprezu – bakterije iz usta mogu da oštete pluća, srce, bubrege pa čak i da izazovu pobačaj. Američki istraživači smatraju da kardiovaskularna oboljenja nastaju češće kod osoba s parodontopatijom, nego kod onih koji imaju zdrave desni, pa je to još jedan veliki razlog da češće odlazimo kod stomatologa i negujemo higijenu usta, jer sitna i nevidljiva bića su svuda oko nas. – S tim nevidljivim svetom mikroorganizama čovek je u večnoj borbi u kojoj, na sreću, pobeđuje, jer je to pitanje njegovog opstanka, ali su gubici često veliki. Setimo se samo epidemija velikih boginja nekad ili pandemije virusa korona danas – podseća prof. dr Bešir Ljušković, bivši načelnik Klinike za stomatologiju na Vojnomedicinskoj akademiji. Dr Bešir Ljušković (Foto

Zdravlje

14.04.2022 u 18:00

Dijagnoza raka debelog creva nije kraj života

U Srbiji je rak debelog creva drugi vodeći uzrok smrtnosti među malignitetima. Svake godine oboli više od 4.000 odraslih pacijenata, nešto više u muškoj populaciji, pretežno u šestoj i sedmoj deceniji, ali sve je više, i kod nas i u svetu, obolelih u dobi pre pedesete godine. Precizan razlog povećanja broja obolelih u mlađoj životnoj dobi nije utvrđen, ali se smatra da je povezan s nezdravim navikama, nedovoljno fizičke aktivnosti, pretežno sedentarnim načinom života, gojaznosti, lošom ishranom i pušenjem. Organizovani skrining, koji se zvanično sprovodi i u našoj zemlji odnosi se na osobe starije od 50 godina. Informisanje javnosti o značaju skrininga jedini je način da se podigne svest o važnosti rane detekcije ovog karcinoma i smanje loše statistike. Povod da uradim kolonoskopiju pre

Društvo

13.04.2022 u 20:59

Pacijenti traže veću dostupnost inovativnih terapija

Predstavnici više udruženja pacijenata potpisali su juče proglas koji ima za cilj unapređenje zdravstvene zaštite u Srbiji. Ovo, kako se navodi, nije zatvoren dokument, već nacrt za razgovore pacijenata, predstavnika državnih organa, lekara i farmaceutske industrije, kao i svih onih koji mogu uticati na kreiranje zdravstvenog sistema po meri pacijenta. Fokus rada udruženja u narednom periodu biće na adekvatnoj dostupnosti inovativnih terapija, uključivanju predstavnika udruženja pacijenata u institucije, komisije i ostala tela koja imaju za cilj donošenje odluka koje se tiču pacijenata, kao i na unapređenju preventivne zdravstvene zaštite. – Na okruglom stolu „Kuda ide srpsko zdravstvo” prvi put zajedno nastupaju predstavnici dva krovna udruženja pacijenata. Proglas otvara teme o

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pacijent