Kvarni zubi pretnja celom telu

Osobe s oslabljenim imunitetom moraju da budu na oprezu – bakterije iz usta mogu da oštete pluća, srce, bubrege pa čak i da izazovu pobačaj. Američki istraživači smatraju da kardiovaskularna oboljenja nastaju češće kod osoba s parodontopatijom, nego kod onih koji imaju zdrave desni, pa je to još jedan veliki razlog da češće odlazimo kod stomatologa i negujemo higijenu usta, jer sitna i nevidljiva bića su svuda oko nas.

– S tim nevidljivim svetom mikroorganizama čovek je u večnoj borbi u kojoj, na sreću, pobeđuje, jer je to pitanje njegovog opstanka, ali su gubici često veliki. Setimo se samo epidemija velikih boginja nekad ili pandemije virusa korona danas – podseća prof. dr Bešir Ljušković, bivši načelnik Klinike za stomatologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.

Usta su ulazna vrata sistema organa za varenje. Nekada su lekari pregled pacijenta započinjali pregledom usne duplje. U ustima se nalaze dva važna organa: zubi i jezik. Zubi imaju važnu ulogu u žvakanju, fonetici i estetici, a jezik obavlja nekoliko važnih funkcija, učestvuje u govoru, žvakanju, sisanju i gutanju.

Dr Bešir Ljušković (Foto lična arhiva)

Sve počinje iz usne duplje

Svaka osoba može da vidi kako zubi utiču na opšti izgled lica i da shodno svojim osećanjima na to reaguje. To je estetski uticaj loših zuba, koji prvi pada u oči i smeta. Međutim, postoji još jedan uticaj zuba, čak i bitniji a kojeg mnoge osobe nisu svesne. To je uticaj obolelih zuba na zdravlje organizma. Za savesnu osobu koja vodi računa o svom zdravlju ta činjenica morala bi da bude vrlo značajna. To što ne pridaju važnost tom značajnom faktoru, kao što pridaju estetici, najčešće je u pitanju neznanje, neobaveštenost, loše zdravstveno vaspitanje ili nemar, uvodi nas u priču o ovoj zdravstvenoj temi dr Ljušković, a zatim nam stručno pojašnjava problem iz medicinskog ugla.

– U usnoj duplji, a pre svega na zubima i jeziku mogu se naći opasne, takozvane patogene bakterije. One su najčešće lokalizovane u naslagama na zubima ili u zubnom kvaru – karijesu i na gornjoj površini jezika.

U slučaju loše higijene zuba na njihovim površinama se nakupljaju meke naslage koje su pune različitih bakterija. Te naslage, svojim produktima i bakterije koje se nalaze u njima, oštećuju zubnu gleđ i nastaje zubni kvar – karijes. U šupljinama koje nastaju kao posledica kvara taloži se hrana koja još više pospešuje rast i umnožavanje bakterija. Ako se kariozni zubi ne leče, infekcija se preko kanala korena, odnosno preko nekrotične pulpe prenosi na viličnu kost i često dolazi do formiranja dentogenih procesa koji se manifestuju otokom i bolom. Ti otoci koji nastaju kao posledica infekcije u viličnoj kosti mogu da predstavljaju veliku opasnost za organizam. Posebno može biti opasan otok donjih prednjih zuba koji, ako se na vreme i adekvatno ne leči, može de se spusti na vrat i ugrozi disajne puteve. Ako je jače izražena, infekcija se s donjih zuba može spustiti i u prostor grudnog koša i izazvati još veće komplikacije. Takvo stanje pacijent mora ozbiljno da shvati i zatraži pomoć stomatologa. Danas, u eri moćnih antibiotika, posledice ovih apscesa mogu se efikasno sprečiti, pojašnjava za laike ovaj problem naš sagovornik.

– Ako proces infekcije i izumiranja zubne pulpe napreduje polako, ne mora uvek da dođe do formiranja otoka i apscesa. U takvim slučajevima se na vrhu korena formiraju hronični procesi u vidu takozvanih ograničenih zubnih granuloma. Na tim granulomima može se pojaviti fistula kroz koju se stalno cedi gnojni sadržaj iz granuloma u usnu duplju. Međutim, bakterije iz tih granuloma mogu putem krvotoka da dođu u druge organe i izazovu različita oboljenja. Na udaru tih bakterija iz granuloma najčešće su zglobovi, srce, bubrezi, oči i drugi organi. Takvi upalni procesi na korenovima zuba zovu se žarišta, a infekcija koju izazovu na drugim organima žarišne infekcije. Kod pada imuniteta, hronična žarišta na vrhovima zubnih korenova mogu da se aktiviraju i pređu u akutna stanja dovodeći do formiranja otoka i apscesa – upozorava dr Ljušković.

Kad se formiraju gingivalni i parodontalni džepovi, što se dešava u slučaju nastanka i razvoja parodontopatije, oni postaju rezervoari bakterija, koje su vrlo brojne i agresivne, posebno u uslovima loše oralne higijene. Novija istraživanja pokazuju da se iz tih džepova, odnosno naslaga koje se nakupljaju u njima, može izolovati preko 700 različitih vrsta bakterija. Pored toga što te bakterije uništavaju potporni aparat zuba i dovode do klaćenja i ispadanja zuba, one prema današnjim naučnim saznanjima mogu da oštete druge organe i sisteme u organizmu. Bakterije i njihovi produkti iz parodontalnih džepova mogu da uđu u krvotok i putem krvi dospeju do nekih osetljivih organa i izazovu razne bolesti na njima. Bakterije iz parodontalnih džepova, zbog mogućnosti stalnog ulaska u cirkulaciju, opasnije su za organizam od onih koje potiču iz dentogenih procesa.

Naravno, kada bakterije uđu u krvotok, prvo se na udaru nalazi kardiovaskularni sistem – krvni sudovi i srce. Najugroženiji su endokard (unutrašnji sloj srčanog zida) i srčani zalisci. Bakterije iz parodontalnih džepova, kada uđu u krvotok, mogu da izazovu endokarditis, vrlo opasno oboljenje, koje može da ugrozi život ako se na vreme ne leči.

– Kada bakterije iz usta uđu u krvotok mogu da oštete unutrašnji zid arterija i budu inicijalni faktor za nastanak ateroskleroze. To je najčešći uzrok srčanih i moždanih udara. Istraživanja su pokazala da je broj srčanih udara kod osoba koje imaju parodontopatiju jedan i po do dva puta veći, nego kod onih koje nemaju. Kardiovaskularna oboljenja nastaju mnogo češće kod osoba s parodontopatijom. U jednoj studiji praćeno je 44.119 osoba s parodontopatijom u periodu od šest godina. Kod ovih osoba evidentirano je 757 slučajeva kardiovaskularnih oboljenja – navodi dr Ljušković.

Pored kardiovaskularnih oboljenja, bakterije iz hroničnih upalnih procesa koji se nalaze na korenovima zuba i iz parodontalnih džepova mogu da ugroze i organe za disanje. Bakterije iz usta mogu da izazovu upalu pluća. Naročito je to moguće kod rekonvalescenata i osoba s oslabljenim imunitetom.

Duga lista posledica ovde se ne završava: bakterije s bolesnih zuba mogu da „odu” i na zglobove i izazovu upalu zglobova, da budu uzrok pojave nekih bolesti oka, kože i bubrega. U novije vreme smatra se da ove bakterije mogu čak da izazovu prevremeni porođaj, odnosno pobačaj.

– Bakterije koje se nalaze u zubnim procesima ili u dubokim parodontalnim džepovima mogu nekim stomatološkim postupcima biti isprovocirane i desi se da u većoj količini uđu u krvotok i izazivaju ozbiljne probleme. Ti provocirajući zahvati su kiretaža dubokih parodontalnih džepova, operacija parodontopatije, vađenje zuba i neke operacije na korenovima zuba na kojima postoje procesi – naglašava naš sagovornik.

Opasnost od mrtvog zuba i korena

Svaki stomatolog obavezan je da pre intervencija kod kojih se očekuje da bi bakterije mogle ući u krvotok pacijenta zaštiti antibioticima. To su i uputstva Svetske zdravstvene organizacije u kojima piše koji se antibiotici koriste, na koji način i u kojoj dozi.

– Mrtvi zubi koji na korenovima imaju procese, korenovi koji godinama stoje u vilicama i uznapredovala parodontopatija s dubokim džepovima mogu biti uzrok navedenih problema. Zbog toga ovi zubi ne smeju stajati u ustima, već se moraju lečiti ili izvaditi. Naravno i parodontopatija mora da s leči, prati i kontroliše – poručuje dr Ljušković.