Кварни зуби претња целом телу

Особе с ослабљеним имунитетом морају да буду на опрезу – бактерије из уста могу да оштете плућа, срце, бубреге па чак и да изазову побачај. Амерички истраживачи сматрају да кардиоваскуларна обољења настају чешће код особа с пародонтопатијом, него код оних који имају здраве десни, па је то још један велики разлог да чешће одлазимо код стоматолога и негујемо хигијену уста, јер ситна и невидљива бића су свуда око нас.

– С тим невидљивим светом микроорганизама човек је у вечној борби у којој, на срећу, побеђује, јер је то питање његовог опстанка, али су губици често велики. Сетимо се само епидемија великих богиња некад или пандемије вируса корона данас – подсећа проф. др Бешир Љушковић, бивши начелник Клинике за стоматологију на Војномедицинској академији.

Уста су улазна врата система органа за варење. Некада су лекари преглед пацијента започињали прегледом усне дупље. У устима се налазе два важна органа: зуби и језик. Зуби имају важну улогу у жвакању, фонетици и естетици, а језик обавља неколико важних функција, учествује у говору, жвакању, сисању и гутању.

Др Бешир Љушковић (Фото лична архива)

Све почиње из усне дупље

Свака особа може да види како зуби утичу на општи изглед лица и да сходно својим осећањима на то реагује. То је естетски утицај лоших зуба, који први пада у очи и смета. Међутим, постоји још један утицај зуба, чак и битнији а којег многе особе нису свесне. То је утицај оболелих зуба на здравље организма. За савесну особу која води рачуна о свом здрављу та чињеница морала би да буде врло значајна. То што не придају важност том значајном фактору, као што придају естетици, најчешће је у питању незнање, необавештеност, лоше здравствено васпитање или немар, уводи нас у причу о овој здравственој теми др Љушковић, а затим нам стручно појашњава проблем из медицинског угла.

– У усној дупљи, а пре свега на зубима и језику могу се наћи опасне, такозване патогене бактерије. Оне су најчешће локализоване у наслагама на зубима или у зубном квару – каријесу и на горњој површини језика.

У случају лоше хигијене зуба на њиховим површинама се накупљају меке наслаге које су пуне различитих бактерија. Те наслаге, својим продуктима и бактерије које се налазе у њима, оштећују зубну глеђ и настаје зубни квар – каријес. У шупљинама које настају као последица квара таложи се храна која још више поспешује раст и умножавање бактерија. Ако се кариозни зуби не лече, инфекција се преко канала корена, односно преко некротичне пулпе преноси на виличну кост и често долази до формирања дентогених процеса који се манифестују отоком и болом. Ти отоци који настају као последица инфекције у виличној кости могу да представљају велику опасност за организам. Посебно може бити опасан оток доњих предњих зуба који, ако се на време и адекватно не лечи, може де се спусти на врат и угрози дисајне путеве. Ако је јаче изражена, инфекција се с доњих зуба може спустити и у простор грудног коша и изазвати још веће компликације. Такво стање пацијент мора озбиљно да схвати и затражи помоћ стоматолога. Данас, у ери моћних антибиотика, последице ових апсцеса могу се ефикасно спречити, појашњава за лаике овај проблем наш саговорник.

– Ако процес инфекције и изумирања зубне пулпе напредује полако, не мора увек да дође до формирања отока и апсцеса. У таквим случајевима се на врху корена формирају хронични процеси у виду такозваних ограничених зубних гранулома. На тим грануломима може се појавити фистула кроз коју се стално цеди гнојни садржај из гранулома у усну дупљу. Међутим, бактерије из тих гранулома могу путем крвотока да дођу у друге органе и изазову различита обољења. На удару тих бактерија из гранулома најчешће су зглобови, срце, бубрези, очи и други органи. Такви упални процеси на кореновима зуба зову се жаришта, а инфекција коју изазову на другим органима жаришне инфекције. Код пада имунитета, хронична жаришта на врховима зубних коренова могу да се активирају и пређу у акутна стања доводећи до формирања отока и апсцеса – упозорава др Љушковић.

Кад се формирају гингивални и пародонтални џепови, што се дешава у случају настанка и развоја пародонтопатије, они постају резервоари бактерија, које су врло бројне и агресивне, посебно у условима лоше оралне хигијене. Новија истраживања показују да се из тих џепова, односно наслага које се накупљају у њима, може изоловати преко 700 различитих врста бактерија. Поред тога што те бактерије уништавају потпорни апарат зуба и доводе до клаћења и испадања зуба, оне према данашњим научним сазнањима могу да оштете друге органе и системе у организму. Бактерије и њихови продукти из пародонталних џепова могу да уђу у крвоток и путем крви доспеју до неких осетљивих органа и изазову разне болести на њима. Бактерије из пародонталних џепова, због могућности сталног уласка у циркулацију, опасније су за организам од оних које потичу из дентогених процеса.

Наравно, када бактерије уђу у крвоток, прво се на удару налази кардиоваскуларни систем – крвни судови и срце. Најугроженији су ендокард (унутрашњи слој срчаног зида) и срчани залисци. Бактерије из пародонталних џепова, када уђу у крвоток, могу да изазову ендокардитис, врло опасно обољење, које може да угрози живот ако се на време не лечи.

– Када бактерије из уста уђу у крвоток могу да оштете унутрашњи зид артерија и буду иницијални фактор за настанак атеросклерозе. То је најчешћи узрок срчаних и можданих удара. Истраживања су показала да је број срчаних удара код особа које имају пародонтопатију један и по до два пута већи, него код оних које немају. Кардиоваскуларна обољења настају много чешће код особа с пародонтопатијом. У једној студији праћено је 44.119 особа с пародонтопатијом у периоду од шест година. Код ових особа евидентирано је 757 случајева кардиоваскуларних обољења – наводи др Љушковић.

Поред кардиоваскуларних обољења, бактерије из хроничних упалних процеса који се налазе на кореновима зуба и из пародонталних џепова могу да угрозе и органе за дисање. Бактерије из уста могу да изазову упалу плућа. Нарочито је то могуће код реконвалесцената и особа с ослабљеним имунитетом.

Дуга листа последица овде се не завршава: бактерије с болесних зуба могу да „оду” и на зглобове и изазову упалу зглобова, да буду узрок појаве неких болести ока, коже и бубрега. У новије време сматра се да ове бактерије могу чак да изазову превремени порођај, односно побачај.

– Бактерије које се налазе у зубним процесима или у дубоким пародонталним џеповима могу неким стоматолошким поступцима бити испровоциране и деси се да у већој количини уђу у крвоток и изазивају озбиљне проблеме. Ти провоцирајући захвати су киретажа дубоких пародонталних џепова, операција пародонтопатије, вађење зуба и неке операције на кореновима зуба на којима постоје процеси – наглашава наш саговорник.

Опасност од мртвог зуба и корена

Сваки стоматолог обавезан је да пре интервенција код којих се очекује да би бактерије могле ући у крвоток пацијента заштити антибиотицима. То су и упутства Светске здравствене организације у којима пише који се антибиотици користе, на који начин и у којој дози.

– Мртви зуби који на кореновима имају процесе, коренови који годинама стоје у вилицама и узнапредовала пародонтопатија с дубоким џеповима могу бити узрок наведених проблема. Због тога ови зуби не смеју стајати у устима, већ се морају лечити или извадити. Наравно и пародонтопатија мора да с лечи, прати и контролише – поручује др Љушковић.