Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Društvo

27.05.2020 u 15:34

Nove vrste silikatnih algi otkrivene u Parku prirode „Rusanda”

U parku prirode „Rusanda” u Melencima kraj Zrenjanina nađene su vrste silikatnih algi koje su nove za floru Srbije, objavili su „Rezervati prirode Zrenjanin”, prenosi Beta. Istraživanje za potrebe rada koji sprovodi Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu je obavljeno prošle i ove godine na lokalitetima Velika i Mala Rusanda i na veštačkom jezeru Peskara u zaštitnoj zoni Parka prirode. Analizom je utvrđeno prisustvo dva nova roda i oko 15 vrsta „Bacillariophyta”, novih za floru Srbije. Ti organizmi su karakteristični za morske, manje slane ili slatke vode s povećanom koncentracijom elektrolita. Istraživanje je obavljeno tako da se ne uznemiri živi svet Parka prirode i ne podstakne širenje invazivnih vrsta, piše u saopštenju o tom otkriću.

Društvo

01.05.2020 u 02:07

Bukove šume Srbije deo svetske prirodne baštine

Bukove šume u nacionalnim parkovima „Fruška gora”, „Tara” i „Kopaonik”, nominovane su ove godini kao deo dobra svetske prirodne baštine „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”. Institucionalna zaštita prirode započela je u našoj zemlji pre 72 godine osnivanjem Zavoda za zaštitu prirode Srbije. –Na osnovu stručnog rada Zavoda danas imamo model zaštite prirode koji je usklađen sa evropskim i svetskim standardima. U nacionalnom sistemu zaštite prirode trenutno se nalaze naši najočuvaniji i najznačajniji delovi prirodne baštine koji se čuvaju u okviru sistema 470 zaštićenih područja koja zauzimaju površinu od 7,66 odsto teritorije Srbije. U okviru zaštićenih područja nalazi se: 5 nacionalnih parkova, 18 parkova prirode, 21 predeo izuzetnih

Beograd

23.04.2020 u 12:46

Čuvajmo „bašte” Beograda

Adresa: Beograd, Srbija. Datum: 22. april, Dan planete Zemlje. Vreme: dvanaesti je čas da se urazumimo i shvatimo da je vreme da počnemo da vodimo računa o životnom okruženju. Istina, živimo u gradu – u oblaku saobraćajnih gasova i smogu kotlarnica. Umesto travom, koračamo asfaltom. Umesto cvrkuta ptica, budi nas brujanje automobila. U takvom okruženju često zaboravimo da smo i mi deo prirode, ali sve što se ovih dana dešava može nam biti podsetnik da drugog doma osim ove planete nemamo. Beograd je, sve više uviđamo, zatvoren i ograničen različitim zabranama – naša kuća. A najlepši deo te kuće su i njene „bašte”, odnosno prirodne oaze kojima ćemo, sigurno, kada sve ovo prođe sve više hrliti. Znate li samo koliko naš grad ima šuma? Kada „stege” popuste, šetaćemo i dalje Zvezdarskom, piti

Beograd

13.04.2020 u 12:00

Pretkarantinski beg u Stepin lug

Da je Stepin lug, šuma na granici Voždovca i Zvezdare koja je dugo važila za zaboravljeni dragulj gradske prirode, ovih dana oživela, vidi se već na samom ulazu. Na parkingu koji je, znaju stanovnici ovog kraja, gotovo uvek prazan, u petak oko podneva, samo nekoliko sati pred početak šezdesetočasovnog karantina, najdužeg policijskog časa, nalazilo se desetak automobila. Pokraj staze koja vodi u unutrašnjost ove minimalno uređene šume, razbacano smeće, a na vetriću se leluja i kesa sa reklamom jedne pekare iz centra grada. Tihi i potpuno neekološki svedok da nužda zakon menja. Jer kada su zatvoreni parkovi i šetališta poput Tašmajdana, Kalemegdana, Pionirskog parka... šumarka udaljenog 13 kilometara izgleda su se dosetili i Beograđani iz najurbanijih zona. Na proplanku u blizini ulaza u

Društvo

13.04.2020 u 10:00

Više ljudi nego peska

Deliblatska peščara – Ovako nije bilo ni za prvomajske uranke kada ovde nagrne ogroman broj izletnika, kažu čuvari šuma i zaštićenog dela Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara”, koje od prvih dana vanrednog stanja opsedaju posetioci iz svih krajeva južnog Banata, pa i Beograđani, Smederevci... Toliko naroda ovde nisu videli nikada, i to u svim delovima „peska”, a što je najgore, dodaju, nisu imali šetače u odeljenjima rezervata, duboko u centralnim delovima šuma. Koliko god zatalasana banatska Sahara bila velika, a ima 35.000 hektara, izgleda da su utabane i bezbedne maršrute postale tesne, pa se zaobilaze eko-staze i odmorišta. Idilične slike utočišta u prirodi pretvorile su se u vanredno stanje unutar vanrednog stanja, upozoravaju šumari, koji sve češće pronalaze

Društvo

13.04.2020 u 08:00

Vikendica kao sigurna kuća

Moram s vama da podelim jednu tajnu. Verujem da ćete je sačuvati samo za vas. Plac u selu kod Sopota nisam obišao četvrt veka. Nikada me nije opsedala ta vikend strast za odlascima u selo. Šta bih, inače, radio u objektima socijalističkog realizma, takozvanim vikendicama. Koju, uzgred, nemam. Posedujem montažnu garažu koju sam farbao s ocem. Kuća nikada nije završena, stigli smo do temelja i odustali, zbog neke od privrednih reformi i mera štednje. Kažu da tada u jugoslovenskim prodavnicama nije bilo kafe. Nisam mnogo žalio zbog toga. Žurke u Beogradu sredinom osamdesetih bile su daleko zanimljivije od branja jabuka. S vremena na vreme pozove me zabrinuti komšija sa sela, dobroćudni čiča, kolega mog pokojnog oca koji se u selo preselio pre pola veka. Kaže mi da je moj

TV revija

11.04.2020 u 15:02

O mojoj lepoj Srbiji

Gledate li emisiju „Moja lepa Srbija” (RTS 1, petak, 13.00)? Već deset godina ona modernim dokumentarističkim pristupom i savremenim televizijskim izrazom predstavlja mnoge zanimljive i malo poznate krajeve i opštine Srbije, od Babušnice i Bele Palanke, preko Vranja i Surdulice, do Niša, Zaječara, Zrenjanina i Subotice. Od drugih dokumentarnih i putopisnih emisija na malom ekranu, razlikuje se po kompleksnom i sveobuhvatnom pristupu predstavljanja pojedinih krajeva i gradova Srbije. U njoj se ne govori samo o prirodnim, geografskim i demografskim slikama i prilikama nego i o tradiciji, kulturi, arhitekturi, sakralnoj umetnosti, turističkim vrednostima, zanimljivim stvaraocima... U emisiji puca divan, širok i lep pogled na mnoge krajeve Srbije. Zato, bez preterivanja, može se reći da

Društvo

29.03.2020 u 19:00

Vanredno stanje u svetu, izvanredno stanje u prirodi

Dok je kovid 19 paralisao svetsku ekonomiju i stvorio haos u mnogim zdravstvenim sistemima, čini se da je uveo red u životnu sredinu. Fotografije prozirne vode u kojoj plivaju ribice kanalima Venecije, jeleni na ulicama japanskog grada Nara, majmuni na trgu u Lopburiju na Tajlandu, dokaz su kako vanredno stanje u zemlji znači izvanredno stanje za životnu sredinu. Makar nakratko, jer mnogi ekolozi upozoravaju da će ti boljici trajati onoliko koliko i izolacija. A kako posle prve nedelje vanrednog stanja izgleda Srbija? Jedna sedmica bila je dovoljna da se, recimo, smanji količina proizvedenog otpada. Dok brojke pokazuju da u redovnim uslovima prosečan stanovnik naše zemlje iza sebe dnevno ostavi kilogram đubreta, u ovim uslovima otpada je mnogo manje.

Beograd

02.03.2020 u 14:00

Stepin lug – zapušteni i zaboravljeni biser prirode

Na samo 13 kilometara od centra grada, ušuškana između opština Voždovac i Zvezdara, skriva se jedna od najlepših gradskih prirodnih oaza, šuma Stepin lug, ranije poznata i kao Titov gaj. Smeštena na padini sa koje, kroz izukrštana stabla bagrema, belog jasena, javora, hrasta... puca pogled ka autoputu, mogla bi da bude izletište popularno poput Košutnjaka. Ali, zasad je posećuju samo lovci i malobrojni stanovnici obližnjeg Kumodraža i Velikog Mokrog Luga koji za nju znaju. Dugačkim šumskim putevima šetaju se uglavnom roditelji sa decom u kolicima i vlasnici pasa, dok je deo ove oaze u kome se nalaze drvene klupice i stolovi, idealan za izletnike koji žele da roštiljaju. Nepokošena trava, palo drveće na nekim stazama, ali i gomila smeća i polomljenog stakla razbacanog pokraj staza, svedoče da se

Društvo

17.02.2020 u 21:59

Završava se zaštitni pojas oko Palića

Subotica - Pešaci i biciklisti od ovog leta moći će posebno uređenom stazom u dužini od desetak kilometara da obiđu oko celog jezera Palić. Ovaj davnašnji san ljubitelja prirode sada se ostvaruje. Ovo je i jedan od uslova za spas jezera u okviru projekta očuvanja raznolikosti biljnog i životinjskog sveta koji finansira nemačka razvojna banka kroz donaciju od 6,5 miliona evra. Zaštitni pojas ima zadatak da ono što ljudi bacaju na okolno poljoprivredno zemljište odgurne od jezerske obale. Projekat formiranja zaštitnog pojasa obaveza je grada i staraoca JP „Palić Ludaš”. Posao je počeo pre tri godine, a osim urbanističkih planova podrazumeva i eksproprijaciju zemljišta, kao pripremu za radove na terenu. Prema podacima koje za „Politiku” iznosi Žika Reh, šef Službe za zaštitu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: priroda