Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: природа

Друштво

27.05.2020 у 15:34

Нове врсте силикатних алги откривене у Парку природе „Русанда”

У парку природе „Русанда” у Меленцима крај Зрењанина нађене су врсте силикатних алги које су нове за флору Србије, објавили су „Резервати природе Зрењанин”, преноси Бета. Истраживање за потребе рада који спроводи Институт за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду је обављено прошле и ове године на локалитетима Велика и Мала Русанда и на вештачком језеру Пескара у заштитној зони Парка природе. Анализом је утврђено присуство два нова рода и око 15 врста „Bacillariophyta”, нових за флору Србије. Ти организми су карактеристични за морске, мање слане или слатке воде с повећаном концентрацијом електролита. Истраживање је обављено тако да се не узнемири живи свет Парка природе и не подстакне ширење инвазивних врста, пише у саопштењу о том открићу.

Друштво

01.05.2020 у 02:07

Букове шуме Србије део светске природне баштине

Букове шуме у националним парковима „Фрушка гора”, „Тара” и „Копаоник”, номиноване су ове години као део добра светске природне баштине „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе”. Институционална заштита природе започела је у нашој земљи пре 72 године оснивањем Завода за заштиту природе Србије. –На основу стручног рада Завода данас имамо модел заштите природе који је усклађен са европским и светским стандардима. У националном систему заштите природе тренутно се налазе наши најочуванији и најзначајнији делови природне баштине који се чувају у оквиру система 470 заштићених подручја која заузимају површину од 7,66 одсто територије Србије. У оквиру заштићених подручја налази се: 5 националних паркова, 18 паркова природе, 21 предео изузетних

Београд

23.04.2020 у 12:46

Чувајмо „баште” Београда

Адреса: Београд, Србија. Датум: 22. април, Дан планете Земље. Време: дванаести је час да се уразумимо и схватимо да је време да почнемо да водимо рачуна о животном окружењу. Истина, живимо у граду – у облаку саобраћајних гасова и смогу котларница. Уместо травом, корачамо асфалтом. Уместо цвркута птица, буди нас брујање аутомобила. У таквом окружењу често заборавимо да смо и ми део природе, али све што се ових дана дешава може нам бити подсетник да другог дома осим ове планете немамо. Београд је, све више увиђамо, затворен и ограничен различитим забранама – наша кућа. А најлепши део те куће су и њене „баште”, односно природне оазе којима ћемо, сигурно, када све ово прође све више хрлити. Знате ли само колико наш град има шума? Када „стеге” попусте, шетаћемо и даље Звездарском, пити

Београд

13.04.2020 у 12:00

Преткарантински бег у Степин луг

Да је Степин луг, шума на граници Вождовца и Звездаре која је дуго важила за заборављени драгуљ градске природе, ових дана оживела, види се већ на самом улазу. На паркингу који је, знају становници овог краја, готово увек празан, у петак око поднева, само неколико сати пред почетак шездесеточасовног карантина, најдужег полицијског часа, налазило се десетак аутомобила. Покрај стазе која води у унутрашњост ове минимално уређене шуме, разбацано смеће, а на ветрићу се лелуја и кеса са рекламом једне пекаре из центра града. Тихи и потпуно нееколошки сведок да нужда закон мења. Јер када су затворени паркови и шеталишта попут Ташмајдана, Калемегдана, Пионирског парка... шумарка удаљеног 13 километара изгледа су се досетили и Београђани из најурбанијих зона. На пропланку у близини улаза у Степин

Друштво

13.04.2020 у 10:00

Више људи него песка

Делиблатска пешчара – Овако није било ни за првомајске уранке када овде нагрне огроман број излетника, кажу чувари шума и заштићеног дела Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара”, које од првих дана ванредног стања опседају посетиоци из свих крајева јужног Баната, па и Београђани, Смедеревци... Толико народа овде нису видели никада, и то у свим деловима „песка”, а што је најгоре, додају, нису имали шетаче у одељењима резервата, дубоко у централним деловима шума. Колико год заталасана банатска Сахара била велика, а има 35.000 хектара, изгледа да су утабане и безбедне маршруте постале тесне, па се заобилазе еко-стазе и одморишта. Идиличне слике уточишта у природи претвориле су се у ванредно стање унутар ванредног стања, упозоравају шумари, који све чешће проналазе тињајуће

Друштво

13.04.2020 у 08:00

Викендица као сигурна кућа

Морам с вама да поделим једну тајну. Верујем да ћете је сачувати само за вас. Плац у селу код Сопота нисам обишао четврт века. Никада ме није опседала та викенд страст за одласцима у село. Шта бих, иначе, радио у објектима социјалистичког реализма, такозваним викендицама. Коју, узгред, немам. Поседујем монтажну гаражу коју сам фарбао с оцем. Кућа никада није завршена, стигли смо до темеља и одустали, због неке од привредних реформи и мера штедње. Кажу да тада у југословенским продавницама није било кафе. Нисам много жалио због тога. Журке у Београду средином осамдесетих биле су далеко занимљивије од брања јабука. С времена на време позове ме забринути комшија са села, доброћудни чича, колега мог покојног оца који се у село преселио пре пола века. Каже ми да је мој

ТВ ревија

11.04.2020 у 15:02

О мојој лепој Србији

Гледате ли емисију „Моја лепа Србија” (РТС 1, петак, 13.00)? Већ десет година она модерним документаристичким приступом и савременим телевизијским изразом представља многе занимљиве и мало познате крајеве и општине Србије, од Бабушнице и Беле Паланке, преко Врања и Сурдулице, до Ниша, Зајечара, Зрењанина и Суботице. Од других документарних и путописних емисија на малом екрану, разликује се по комплексном и свеобухватном приступу представљања појединих крајева и градова Србије. У њој се не говори само о природним, географским и демографским сликама и приликама него и о традицији, култури, архитектури, сакралној уметности, туристичким вредностима, занимљивим ствараоцима... У емисији пуца диван, широк и леп поглед на многе крајеве Србије. Зато, без претеривања, може се рећи да је ова

Друштво

29.03.2020 у 19:00

Ванредно стање у свету, изванредно стање у природи

Док је ковид 19 паралисао светску економију и створио хаос у многим здравственим системима, чини се да је увео ред у животну средину. Фотографије прозирне воде у којој пливају рибице каналима Венеције, јелени на улицама јапанског града Нара, мајмуни на тргу у Лопбурију на Тајланду, доказ су како ванредно стање у земљи значи изванредно стање за животну средину. Макар нaкратко, јер многи еколози упозоравају да ће ти бољици трајати онолико колико и изолација. А како после прве недеље ванредног стања изгледа Србија? Једна седмица била је довољна да се, рецимо, смањи количина произведеног отпада. Док бројке показују да у редовним условима просечан становник наше земље иза себе дневно остави килограм ђубрета, у овим условима отпада је много мање.

Београд

02.03.2020 у 14:00

Степин луг – запуштени и заборављени бисер природе

На само 13 километара од центра града, ушушкана између општина Вождовац и Звездара, скрива се једна од најлепших градских природних оаза, шума Степин луг, раније позната и као Титов гај. Смештена на падини са које, кроз изукрштана стабла багрема, белог јасена, јавора, храста... пуца поглед ка аутопуту, могла би да буде излетиште популарно попут Кошутњака. Али, засад је посећују само ловци и малобројни становници оближњег Кумодража и Великог Мокрог Луга који за њу знају. Дугачким шумским путевима шетају се углавном родитељи са децом у колицима и власници паса, док је део ове оазе у коме се налазе дрвене клупице и столови, идеалан за излетнике који желе да роштиљају. Непокошена трава, пало дрвеће на неким стазама, али и гомила смећа и поломљеног стакла разбацаног покрај стаза, сведоче да се

Друштво

17.02.2020 у 21:59

Завршава се заштитни појас око Палића

Суботица - Пешаци и бициклисти од овог лета моћи ће посебно уређеном стазом у дужини од десетак километара да обиђу око целог језера Палић. Овај давнашњи сан љубитеља природе сада се остварује. Ово је и један од услова за спас језера у оквиру пројекта очувања разноликости биљног и животињског света који финансира немачка развојна банка кроз донацију од 6,5 милиона евра. Заштитни појас има задатак да оно што људи бацају на околно пољопривредно земљиште одгурне од језерске обале. Пројекат формирања заштитног појаса обавеза је града и стараоца ЈП „Палић Лудаш”. Посао је почео пре три године, а осим урбанистичких планова подразумева и експропријацију земљишта, као припрему за радове на терену. Према подацима које за „Политику” износи Жика Рех, шеф Службе за заштиту животне средине

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 17:43

Роберто Ваначи представио програм нове италијанске десничарске странке

14.06.2026 у 17:42

Трамп: Напад на Бејрут није требало да се деси, све стране да смање тензије

14.06.2026 у 17:36

Камил Мајхшак освојио турнир у Хертогенбошу

14.06.2026 у 17:35

Приштина наводно после 27 година има доказе против ухапшених Срба

14.06.2026 у 17:28

Возач Ферарија Хамилтон победио у трци за Велику награду Барселоне

14.06.2026 у 17:22

Рукометаши Магдебурга освојили треће место у Лиги шампиона