Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.76	117.41
100.65	101.25	100.95
127.69	128.46	128.07

Svet

15.12.2021 u 15:10

Britanija odbila izdavanje rodno neutralnog pasoša

LONDON - Vrhovni sud Velike Britanije odbacio je danas inicijativu da se uvedu rodno neutralni pasoši, navodeći da bi rodna oznaka „x” potkopala pravni sistem koji je izgrađen na jasnoj podeli između muškaraca i žena. Zagovornici promena su tu odluku nazvali „ponižavajućom” i „dehumanizujućom”, napominjući da se Britanija takvim potezom razišla od nekolicine zemalja koje priznaju rodno neutralne dokumente. Kristi Elan-Kejn, koja pokušava da dobije pasoš sa oznakom „x” od 1995. godine, navodi da će u vezi sa ovim slučajem uložiti žalbu Evropskom sudu za ljudska prava (EĆR) na osnovu kršenja prava na privatnost. Presuda, za koju je Kristi tvrdi da nije iznenađenje, dolazi nakon što su se Sjedinjene Države u oktobru pridružile nizu drugih zemalja, uključujući Indiju, Australiju i

Svet

22.07.2021 u 10:00

Argentina izdaje nova lična dokumenta za rodno neutralne

BUENOS AJRES - Argentina je predstavila novi sistem nacionalnog identiteta za ljude koji se identifikuju kao rodno neutralni. Argentinci su imali pravo da se identifikuju kao rodno neutralni, ali se to nije odrazilo i na promene u pasošima i nacionalnim dokumentima o identitetu, zbog čega su stanovnici mogli da odaberu samo između „muško” i „žensko”, prenosi Bi-Bi-Si. Kako bi se to promenilo, sada svako ko se prijavljuje za novi lični dokument može da izabere oznaku „x” za svoj pol, prenosi Tanjug. Argentina je prva zemlja Južne Amerike koja je usvojila ovaj novi sistem, nakon dekreta predsednika Alberta Fernandesa. Na ceremoniji u Buenos Ajresu, Fernandes je predstavio novu paletu ličnih karata u novom formatu „x”. „Postoje i drugi identiteti, osim identiteta muškarca i

Društvo

15.06.2021 u 07:40

Lingvistika između zakonske i rodne ravnopravnosti

Odavno jedan zakon usvojen u Skupštini Srbije nije izazvao toliko negodovanje stručne javnosti kao nedavno proglašeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. U ovom tekstu prenosimo drugi deo razgovora sa eminentnim stručnjacima vođenim u našoj redakciji, a prvi deo smo objavili juče na sajtu „Politike”. U priručniku se nudi i mogućnost izbora, poput: antropološkinja/ antropologica, defektološkinja/defektologica, mikrobiološkinja/mikrobiologica, pedagoškinja/pedagogica... Ali, može samo ekološkinja, kardiološkinja, meteorološkinja, a ne i ekologica, kardiologica, meteorologica. Zašto? JOVANKA RADIĆ: To nije izbor, već prisila da dosledno koristimo jedan od oblika skovanih po „logici” ideologije, a ne po logici jezika. Mi u dubinskim slojevima svesti imamo mehanizme koji odlučuju o tome koji ćemo

Društvo

14.06.2021 u 13:50

Udar na već ranjeni srpski jezik

Odavno jedan zakon usvojen u Skupštini Republike Srbije nije izazvao toliko negodovanje stručne javnosti kao nedavno proglašeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Takođe je izazvao i veliku pažnju naših čitalaca, što se vidi i po brojnim komentarima na sajtu „Politike” i u rubrici Među nama. Kritički tonovi se uglavnom ne odnose na zakon u celini, već na članove kojima se propisuje obavezna upotreba rodno osetljivog jezika u organima javne vlasti, udžbenicima i nastavnom procesu, kao i u medijima. Negodovanjem protiv zakona prvi se oglasio Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU. Najveći deo njihovih primedbi tiče se dela o rodno senzitivnom jeziku, tj. tvorbe imenica ženskog roda na osnovu imenica muškog roda. Kako su istakli, time se narušava struktura srpskog jezika i sprovodi jezički

Pisma čitalaca

07.06.2021 u 10:45

Jezik i rodna ravnopravnost

Koliko je nedavno doneti Zakon o rodnoj ravnopravnosti i jeziku neusaglašen sa samom prirodom srpskog jezika, govore reakcije stručnjaka (ne postoje „stručnjačice”) iz oblasti jezika. Zakon su usvojili nepoznavaoci suštine samog jezika. Zanemarivši prožetost semantičke, fonetske i leksičke dimenzije i slaganje reči i izraza u našem jeziku, doveli su u pitanje njegovu melodiju i lepotu. Interesuje me kako će pesnici i pisci u svojim književnim delima da poštuju ovakve zakonske odredbe, jer svaka objavljena knjiga je ulaženje u javni prostor. Sloboda umetničkog izražavanja će biti ugrožena, a to je najveća vrednost svakog stvaraoca. Treba li umetnik da razmišlja o cenzuri, novčanoj ili zatvorskoj kazni ako mu se u stihu i rimi ne pojave i ženski i muški rod, istovremeno, jer to za

Društvo

03.06.2021 u 09:37

Čomićeva poziva lingviste na dijalog o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti

KRUŠEVAC – Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu pre dva dana, izazvao je brojne polemike u javnosti. Ideja je bila da novi zakon treba da donese bolju uravnoteženost među polovima, između ostalog, zbog čega su uvedena i dva nova oblika diskriminacije ‒ polno i seksualno uznemiravanje i segregacija. Najveća polemika je ipak nastala o rodno osetljivom jeziku. Protiveći se zakonu, Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU uputio je javnosti dopis u kome se između ostalog kaže: „Zakon o rodnoj ravnopravnosti – kojim se, kako vlada navodi unapređuje institucionalni okvir i stvaraju uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce – direktno zalazi u problematiku srpskoga standardnog jezika, jer propisuje, čak pod pretnjom kazni, i upotrebu rodno

Pisma čitalaca

03.06.2021 u 13:12

Urodnjavanje jezika

Mesecima slušam i čitam o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i nerviram se. Ni na kraj mi pameti naravno nije da imam bilo šta protiv ravnopravnosti žena i muškaraca, ni na kraj mi pameti nije ni da opravdavam bilo kakvo nasilje nad slabijima, ali ničim ne uspevam da opravdam to što se ovim zakonom najavljuje nasilje nad srpskim jezikom. Pošto se obično rukovodim stavom „u se i u svoje kljuse”, sela sam i pročitala tekst zakona. Ključni zahtev koji se traži/podrazumeva ovim zakonom jeste zahtev koji je stavljen u naslov ovoga teksta: proces urodnjavanja mora se sprovesti na svim nivoima – i to ponovljeno 12 puta. Reč urodnjavanje ne postoji ni u jednom od šest pregledanih rečnika srpskoga jezika (Rečnik SANU još nije stigao do U), a nije ni mogla da bude zapisana, jer je prevod engleskog izraza

Pisma čitalaca

02.06.2021 u 12:18

Jezička rodna ravnopravnost na štetu žena

U poslednjih sto godina srpski jezik polako gubi svoju prirodu: najpre gubi pismo, a sve potonje je samo nastavak zatiranja. Složenice prestaju to da budu, kalemljenjem veštačkih naglasaka, kao što su: isTOimeno, laboRAtorija, saNAtorijum... a tek genitivi – maTUranata, koMANdanata, vatROgasaca... Potom nailazi vreme transparentnih anglicizama: gde destinacija edukacije po difoltu harmonizuje benefite... Međutim, žene i muškarci su i dalje izjednačeni u svojim profesijama kao lekari, inženjeri, poljoprivrednici, vaspitači, psiholozi... od kojih su neki nazivi profesija vremenom prirodno dobili svoj oblik u ženskom rodu, jer skladno i lepo zvuče, spretni za izgovor. Ali ne, i dalje sve to zvuči isuviše prirodno – isuviše srpski. Zato se uvodi vaspitna mera „jezičke rodne

Društvo

07.03.2020 u 20:37

Žene i dalje neravnopravne

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je, povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, da se i danas u Srbiji veliki broj žena i devojčica suočava s neravnopravnošću, rodno zasnovanim nasiljem i problemima u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava. „Rodni stereotipi i predrasude su i dalje prisutni, a diskriminacija žena vidljiva je na svakom koraku. Vulgarne uvrede upućene ženama, naročito onima koje su se ostvarile u javnom životu, ne nailaze na dovoljno oštru osudu društva i sankcije državnih organa”, naveo je Pašalić u saopštenju za javnost. On je ukazao na nepovoljan položaj žena na tržištu rada, nedovoljnu zastupljenost, naročito onih iz osetljivih grupa, na mestima odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave, kao i na nefunkcionalnost mehanizama za rodnu ravnopravnost u lokalnoj

Društvo

02.06.2019 u 16:52

Napredak u rodnoj ravnopravnosti, ali ima još posla

Srbija je ostvarila određeni napredak kada je rodna ravnopravnost i položaj žena u pitanju, ali to nije dovoljno i moramo nastaviti brže i efikasnije da radimo ukoliko želimo da žene u našoj zemlji budu ravnopravne članice društva, izjavila je danas potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović. Ona je, komentarišući izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, istakla da je EU prepoznala napore naše države u unapređenju rodne ravnopravnosti. „Evropska komisija pozdravila je usvajanje novog Indeksa rodne ravnopravnosti i napretka koji smo postigli za dve godine, posebno u domenu učešća žena u političkom životu. Ponosni smo što smo jedina zemlja van EU koja je izračunala indeks. Takođe, pohvaljeno je i podnošenje prvog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: rodna ravnopravnost