Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

03.02.2021 u 13:44

Grafike Vesne Stajčić u Grafičkom kolektivu

Slikarka i grafičarka Vesna Stajčić ostvaruje zapaženi kontinuitet u radu očit i učešćem na izložbama nacionalnog i internacionalnog značaja, a ovoga puta do 13. februara izlaže u Grafičkom kolektivu, na njegovoj adresi u Dragoslava Jovanovića 11, u okviru projekta „Kreativno, nestrpljivo, izazovno...”. Autorka je izgradila osobenu likovnu poetiku figurativnog prosedea. Aranžirane mrtve prirode predstavljaju lirski omaž ideji životne radosti kao stvaralačke energije zasnovane na fragmentima intimnih ambijenata svakodnevice i vedrih memorabilija detinjstva u vizuri bajkovitih, oniričnih i nadrealnih prostornih kompozicija. „(...)Neposrednost likovnog govora ove umetnice, sagledavamo kroz autentične, naoko nespojive, ali harmonične celine. One su zapravo čitav univerzum zmajeva, amrela,

Kultura

28.01.2021 u 10:00

Zimska izložba slika ULIS „Milena Pavlović Barili”

U Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu do 11. februara postavljena je „Zimska izložba slika” likovnog udruženja sa najdužom tradicijom u tom gradu – ULIS „Milena Pavlović Barili”. Izložbu čine 39 umetnička dela članova ovog udruženja, a prikazano je zajedništvo slikara figurativnog iskaza, kao i umetnika raznih vidova apstraktnog izraza. Pored prirode koja je uvek prisutna kao nadahnuće i inspiracija, sa izvora radoznalosti i istraživanja, učesnici su predstavili posebno poimanje sveta, koje nije uvek odraz stvarnosti koju vidimo oko sebe već odraz unutrašnjeg sveta stvaraoca. Kako naglašavaju iz ovog udruženja, svaka slika ima sopstvenu priču, privlači posmatrača kroz metafizičku komunikaciju, ispitujući fundamentalnu prirodu realnosti, uključujući odnos između uma i materije,

Kultura

26.01.2021 u 20:00

I protagonista i usamljenik

Moj dugogodišnji napor bio je otimanje iz zahteva sredine da bih spoznao i odgovorio zahtevima vremena. Ovim citatom, rečenicom koju je 1964. za NIN izgovorio Lazar Vozarević, govoreći o svom stvaralačkom usmerenju i stremljenju, počinje tekst Vesne Kruljac, jedan od četiri koja se nalaze u nedavno objavljenoj monografiji o ovom našem velikom slikaru, a u izdanju Vujičić kolekcije (2020). Pored nje tu su i Ješa Denegri, Srđan Marković i Gordana Stanišić (dobitnica nagrade „Lazar Trifunović” za 2020, upravo za tekst u ovoj mnogografiji) – kao vrsni poznavaoci Vozarevićeve umetnosti, uz Alendandru Mirčić, koja je bila zadužena za biografske i bibliografske podatke. Naslovna stranamonografije Svi zajedno učinili su da ovaj poduhvat bude vredan pažnje. Ne samo da je dat

Magazin

22.01.2021 u 20:30

Žene su mangupi i traže svoje mesto u društvu

Milicu Vučković možemo predstaviti na nekoliko načina: kao Beograđanku, koja voli svoj grad, ne namerava da ga napusti, već u njemu pokušava da preživi i „ostane normalna”; kao akademsku slikarku koja iza sebe ima desetak izložbi; kao nagrađivanu spisateljicu; kao majstoricu tetovaže. U svakoj od tih uloga ona se po nečemu izdvaja od drugih, a ipak kao da govori „zajedničkim glasom” umetnika svoje generacije, otvoreno, bez ulepšavanja. Sve je počelo od lampe – Počela sam da crtam od malih nogu. Imali smo jednu žutu lampu u roditeljskom stanu, sada je ona kod mene u kući, uvek sam crtala tu lampu. Umela sam da je prikažem u prostoru, trodimenzionalno, i kada odemo negde u goste, pa kad svi roditelji hvale svoje male „genijalce”, znate već kako to ide, za mene bi moji rekli: „Naša

Kultura

21.01.2021 u 10:00

Pronađena kopija slike „Salvator Mundi”

Policija u Napulju pronašla je kopiju slike „Salvator Mundi” Leonarda da Vinčija iz 16. veka, koja je ukradena prošle godine iz muzeja u tom gradu, javlja Tanjug. Nije precizirano kada je tačno slika ukradena, ali se u izveštajima navodi da je slika u januaru 2020. godine vraćena u muzej nakon izložbe u Rimu, prenosi Si-En-En. Kopija Da Vinčijeve slike najverovatnije je delo jednog od njegovih studenata (Đirolamo Alibrandi) i čuvala se u Muzeju Doma u bazilici San Domeniko Mađore, a pronađena je u sobi u stanu 36-godišnjeg muškarca koji je uhapšen. Portret je rađen po uzoru na Leonardov čuveni prikaz Hrista sa jednom rukom uzdignutom u blagoslov, dok u drugoj drži kristalnu kuglu, a brojne kopije dela su za života umetnika napravili njegovi studenti i asistenti. Originalna slika

Beograd

21.01.2021 u 08:22

Kaligrafija – čuvar ćirilice

Krasnopis nije ustuknuo pred savremenom tehnologijom. Tipkanje slova po tastaturi računara i telefona ne može da zaseni potrebu čoveka da olovkom ostavi trag svog rukopisa na papiru. Ovo na umu ima akademska slikarka Danica Veselinović koja se bavi kaligrafijom. – Značaj kaligrafije je i u tome što neguje ćirilicu, pismo koje od svog osnivanja poštuje i „Politika” – kaže umetnica, koristeći priliku da našem listu čestita 117. rođendan. Kaligrafski rad Danica predstavlja uz bogatu scenografiju. – To podrazumeva staru skamiju, tradicionalni kostim, pero i razne druge materijale i alate za pisanje. Kao glumac kada uđe u svoju ulogu, tako se i ja trudim da onima koji netremice prate kako povlačim linije, oživim veštinu starog načina pisanja – objašnjava Veselinovićeva. Lepom pisanju

Kultura

12.01.2021 u 21:15

Rembrantovo delo uskoro na aukciji u Sadebiju

Dimenzije su joj samo 16 sa 21 centimetar, a reč je o slici „Avram i anđeli” izuzetne vrednosti i lepote, koju je 1646. naslikao veliki majstor Rembrant van Rajn, prikazavši na njoj jednu od starozavetnih biblijskih scena. To je, ujedno, i jedno od samo dva njegova dela na kojima je prikazana starozavetna tematika, a koje se još nalaze u privatnim rukama, pa se očekuje da na ovomesečnoj aukciji u njujorškom Sadebiju slika dostigne cenu od 30 miliona dolara. Kako piše „Art njuzpejper”, poslednji put javno je prodata daleke 1868, za 64 funte, a nalazila se od 2005, u rukama Marka Fiša, poverenika Metropoliten umetničkog muzeja u Njujorku – on je sliku kupio za javno neobjavljenu sumu upravo od jednog od zvaničnika Sadebija, pri čemu se spekuliše da je ta transakcija mogla tada da iznosi

Kultura

12.01.2021 u 11:01

Onlajn izložba o Šumanoviću

Jedan od artefakata u Biblioteci Matice srpske (Foto: Matica srpska) Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Save Šumanovića (1896−1942), jednog od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor iz artefakata koji se čuvaju u ovoj kući, kao i reprodukcije brojnih Šumanovićevih dela i primerci literature o njemu, može se pogledati do 28. januara u javnom katalogu Biblioteke i na njenom sajtu. Autorka izložbe je Silvija Čamber, a urednik Selimir Radulović.

Kultura

04.01.2021 u 21:52

Odbrana Van Goga

Kad se sretnu dve srodne duše blistave imaginacije i lucidnog uma, pa makar između njih vremenski stajale čitave decenije, onda nastaju dela kakvo je bez sumnje „Van Gog, samoubica žrtva društva“ Antonena Artoa. Arto ga je objavio samo godinu dana pre svoje smrti kao odgovor na članak jednog psihijatra o Van Gogovom ludilu, što je istovremeno bio i lični, Artoov odgovor psihijatrima (poslednju deceniju života i sam je proveo u duševnoj bolnici). Veliki pesnik i pozorišni pisac Arto (1896-1948) sasvim se u toj maloj knjizi (izdavač „Klio“, prevodilac Vesna Cakeljić) poistovetio sa velikim slikarom Van Gogom, koga je doživeo kao svoje „drugo ja“. Obojica iz porodice „ukletih“; obojica izuzetnog dara; obojica spremni da se suoče sa apsolutnim, da kušaju njegovu moć i snose posledice tog

Kultura

29.12.2020 u 10:21

Preminula slikarka Olivera Grbić

Početkom ovog meseca napustila nas je Olivera Grbić, slikarka (10. jul 1932. Valjevo – 9. decembar 2020. Beograd) posle duže bolesti, saopštila je njena porodica. Akademiju likovnih umetnosti završila je u našoj prestonici u klasi Marka Čelebonovića i Nedeljka Gvozdenovića. Na njenoj značajnoj samostalnoj izložbi održanoj 1978. u Kulturnom centru Beograda Marko Čelebonović je, inače škrt na komplimentima, rekao: „Ja vas kao studenta nisam potpuno razumeo. Vi posedujete jednu originalnost sa kojom se nisam ranije sretao”. Ova postavka je, inače, bila posvećena njenom shvatanju pejzaža, koji su kritičari označavali kao asocijativni, lišen faktografije, sveden na apstraktno. To je i bio njen stvaralački kredo. Olivera Grbić je stvarala u umetničkoj porodici, pored supruga Mome

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: slikari