Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

21.10.2021 u 20:00

Pijanistkinja Katja Bunijatišvili otvara 53. Bemus

Ugostićemo dve velike svetske zvezde ‒ baritona Tomasa Hempsona, jednog od najvećih operskih pevača današnjice, koji će premijerno u Beogradu nastupiti 3. novembra, sa Simfonijskim orkestrom RTS, kao i Katju Bunijatišvili, jednu od najcenjenijih pijanističkih imena mlađe generacije u svetu, koja će 1. novembra svečano otvoriti Bemus sa Beogradskom filharmonijom u Kolarčevoj zadužbini, kaže za „Politiku” maestro Bojan Suđić, umetnički direktor ovogodišnjih 53. Beogradskih muzičkih svečanosti (Bemus), našeg najstarijeg festivala umetničke muzike, koji je godinama unazad domaćin najvećim svetskim muzičkim zvezdama. Do 13. novembra naša publika moći će da sluša izuzetne soliste i ansamble, osim na Kolarcu i u Operi „Madlenianum”, takođe u Malom pozorištu „Duško Radović” i u kripti Hrama

Kultura

19.10.2021 u 14:47

„Eh, da znam u gitar udarati” – izložba o istorijatu gitarske umetnosti u Vojvodini

U predelima današnje Vojvodine od 18. veka započeo je, i intenzivno je tekao, proces prihvatanja tadašnjih savremenih evropskih umetničkih tokova, kako na planu književnosti, teatra, likovne umetnosti, tako i u domenu muzike. Ovaj tok brze modernizacije srpske muzike može jasno da se uoči posmatranjem pojave muziciranja na gitari. Tek posle završetka austrijsko-turskih ratova, početkom 18. veka, u mirnodopskim uslovima dolazi do uspona građanske klase koja svojim navikama i kulturnim afinitetima sledi i prihvata društvene nazore i rafinman buržuja iz velikih evropskih gradova – Beča, Pariza, Budima i Pešte. Tada se u salonima otmenih srpskih građanskih kuća sve češće pojavljuju klaviri, violine, flaute, a uz ove instrumente široko je prihvaćena i gitara, koja je početkom 19. veka

Magazin

19.10.2021 u 20:00

Kako je završena deseta Betovenova simfonija

Festival posvećen Ludvigu van Betovenu u nemačkom gradu Bonu predstavio je javnosti jedinstveni projekat – čuvenu nezavršenu Betovenovu 10. simfoniju, koju je dopunila i zaokružila veštačka inteligencija. Betoven je iza sebe ostavio nekoliko nepovezanih delova te kompozicije. Međutim, tim međunarodnih muzičara i stručnjaka za veštačku inteligenciju uspeo je da kompletira ovo delo. Projekat je započet početkom 2019. godine, a na njegovom čelu bio je Matijas Roder, direktor Instituta „Karajan” iz Salcburga, koji je specijalizovan za nove tehnologije u muzici, uključujući i veštačku inteligenciju, preneo je „Juronjuz”. Roder je sastavio tim koji je spojio nepovezane delove Betovenovog rukopisa i izmaštao delove koji nedostaju, tako da budu, koliko je to moguće, verni stilu velikog

Kultura

12.10.2021 u 17:00

Klasična muzika je puna misterije, kao triler

Volim da nastupam pred ljudima u Srbiji, imam divna sećanja na Beograd, gde sam i ranije gostovao, na ljude i atmosferu. Veoma sam uzbuđen što dolazim i sviram sada prvi put sa svojom suprugom Sarom, takođe violinistikinjom i violistkinjom i želim ovom prilikom da joj pokažem vašu prestonicu, kaže slavni Džulijan Rahlin, violinista, violista i dirigent koji će održati koncert sa Sarom Mekelrevi, večeras u 20 časova, u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, u organizaciji CEBEF-a. Na programu će biti kompozicije Mocarta, Bartoka, Vijenjavskog, Pendereckog i Prokofjeva. Rahlin je rođen 1974. u Litvaniji, ali se kao trogodišnjak preselio sa porodicom u Beč. Tamo je studirao violinu kod čuvenog Borisa Kušnira, a privatne časove je pohađao kod Pinkasa Cukermana u Njujorku. Uporedo je završio

Magazin

07.10.2021 u 21:45

Stvarao je muziku koja govori o slobodi

Opraštajući se sa septembrom i letom, opraštamo se i s Mikisom Teodorakisom, čuvenim grčkim kompozitorom, revolucionarem, borcem za slobodu i velikim prijateljem Srbije, koji je preminuo početkom ovog meseca. U inat onima koji su ga proganjali, zatvarali i mučili zbog političkih stavova koji im se nisu dopadali, a na radost ljubitelja muzike, slobode i ljudskog dostojanstva, Teodorakis je doživeo 96 godina, dovoljno da iza sebe ostavi neizmerno bogatstvo ideja, nota i ličnih primera hrabrosti i humanosti. Bio je svestrani muzički genije, borac za pravdu, istinu i jednakost, ali i buntovnik, političar i predavač – inspiracija mladima kao porodični čovek i odani drugar u teškim, opasnim vremenima. Odali su mu počast širom sveta, od rodne Grčke, gde je i sahranjen, pa do Beograda, koji je

Kultura

06.10.2021 u 23:56

Jubilarna „Međunarodna tribina kompozitora”

Trideseta „Međunarodna tribina kompozitora” svečano je otvorena u Velikoj sali SKC-a. Tom prilikom dodeljena je nagrada „Stevan Mokranjac” Svetlani Maraš za radiofonsko ostvarenje „Post-Excavation Activities”. Muzički program otvoren je nastupom kvarteta kontrabasa: Zoran Marković, umetnički rukovodilac, Janez Avšić, Jošt Lampret i Slobodan Gerić, pod dirigentskom upravom Nine Fuštar. Oni su izveli „Intimno pismo iz Judejske pustinje” Isidore Žebeljan, „Falcon” Dragane Jovanović, „Locked Up” Elene Firsove, „Antiohijske pesme” Ivane Stefanović, „Back Into a Mother’s Womb” Danijela Žontara, „Kontrafonija” Primoža Ramovša...

Kultura

30.09.2021 u 15:26

Između tradicije i inovacija

Pančevo - Osamnaesto izdanje Ethno.com festivala u Pančevu, posvećenog savremenoj svetskoj muzičkoj sceni, biće održano od danas do 2. oktobra u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, i uz pokroviteljstvo grada Pančeva i Ministarstva kulture Republike Srbije. Novo izdanje manifestacije predstaviće šest autora i ansambala iz Srbije, Austrije i Slovenije. Prve festivalske večeri, večeras u pančevačkom Svetosavskom domu, publici će se predstaviti violinistkinja i vokalistkinja Jelena Popržan i pijanista Aleksandar Jovanović Šljuka. Popržan je umetnica srpskog porekla, dolazi iz Austrije, a u saradnji sa nekoliko sastava učvrstila je reputaciju maštovitog aranžera, izražajnog vokalnog umetnika i zabavljača sa komičnim talentom i političkim angažmanom. Ova umetnica ima stilski vrlo

Magazin

28.09.2021 u 15:55

Reka u blizini Glastonberi festivala ugrožena drogom

LONDON - Reka koja protiče blizu mesta gde se održava najveći svetski muzički festival na otvorenom Glastonberi, zagađena je nedozvoljenim drogama, poput kokaina i ekstazija, jer posetioci pod dejstvom opijata često uriniraju na tlo, tvrde naučnici. Istraživači sa Univerziteta Bangor otkrili su da se koncentracija MDMA, poznatog kao ekstazi, učetvorostručila nizvodno u reci Vajtlejk u nedelji nakon Glastonberi festivala, kada je poslednji put održan 2019, prenosi Rojters. Navodi se da je i koncentracija kokaina porasla na nivo koji bi mogao da utiče na životni ciklus evropskih jegulja, inače zaštićene vrste koja živi u ovim vodama. Istraživači zaključuju da se kontaminacija tla nelegalnim drogama usled mokrenja na javnom mestu dešava na svakom muzičkom festivalu, a da blizina mesta

Kultura

28.09.2021 u 22:00

Kantri pozivi u boj

Postoji vrsta muzike koje se nijedan Amerikanac nikada neće odreći. Naravno, reč je o – kantri muzici. Neko voli da je naziva i „seljačkom”, neko „kaubojskom”, neko „muzikom večitih lutalica”... Kako god bilo, gde god se zatekli sa one strane Atlantika i u kojoj god to bilo prilici, obavezno će vam servirati neki „kaubojac”. U vidu patriotske pesme, poskočice, uspavanke, tužbalice, svejedno. Jer ovaj oblik muzičkog izražavanja, koliko god u osnovi bio jednostavan (a možda baš zbog toga), pogodan je za svaku priliku: od svadbenog okupljanja do sahrane, od državnog praznika i ispraćaja u vojsku do običnog ispijanja piva na nekoj od bezbrojnih benzinskih pumpi širom kontinenta. Nedavno obeležavanje 20. godišnjice serije tragičnih događaja u SAD (rušenja zgrada Trgovinskog centra u

Kultura

24.09.2021 u 09:58

Posete legatu Josipa Slavenskog

U okviru manifestacije „Dani evropske baštine ’Nasleđe za sve’”, Legat Josipa Slavenskog biće otvoren za posete sutra i 30. septembra od 11 do 13 časova (a zbog ograničenog broja posetilaca obavezna je najava dolaska posredstvom elekreronske pošte: [email protected]). Najveći deo zaostavštine ovog jugoslovenskog kompozitora zvanično je poveren na brigu i čuvanje Sokoju. Zahvaljujući zalaganju porodice kompozitora, sačuvana je njegova radna soba i preseljena iz Svetosavske ulice broj 33 gde je kompozitor živeo i radio do smrti 1955. godine. U ovom prostoru, kao stalna postavka, čuva se biblioteka, nototeka, klavir, lični predmeti, pisma, uspomene. Memorijalna muzička soba, Legat Josipa Slavenskog svečano je otvorena 8. decembra 1983. godine na tadašnjem trgu Marksa i Engelsa a današnjem Nikole

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: muzika