Kako je završena deseta Betovenova simfonija

Festival posvećen Ludvigu van Betovenu u nemačkom gradu Bonu predstavio je javnosti jedinstveni projekat – čuvenu nezavršenu Betovenovu 10. simfoniju, koju je dopunila i zaokružila veštačka inteligencija. Betoven je iza sebe ostavio nekoliko nepovezanih delova te kompozicije. Međutim, tim međunarodnih muzičara i stručnjaka za veštačku inteligenciju uspeo je da kompletira ovo delo.

Projekat je započet početkom 2019. godine, a na njegovom čelu bio je Matijas Roder, direktor Instituta „Karajan” iz Salcburga, koji je specijalizovan za nove tehnologije u muzici, uključujući i veštačku inteligenciju, preneo je „Juronjuz”.

Roder je sastavio tim koji je spojio nepovezane delove Betovenovog rukopisa i izmaštao delove koji nedostaju, tako da budu, koliko je to moguće, verni stilu velikog kompozitora. „Uzeli smo nacrte i preveli ih u muzički jezik MIDI, koji smo zatim ubacili u sistem veštačke inteligencije”, kaže profesor Valter Vercova, stručnjak za veštačku inteligenciju Rutgers univerziteta, koji je bio deo Roderovog tima.

Pošto je nacrt 10. simfonije imao premalo završenih deonica, sistem je analizirao i ranije Betovenove radove, na osnovu kojih je „naučio” kako je Betoven stvarao.

Kratak odlomak Betovenove D esete simfonije prvi put na klaviru izveden je u novembru 2019.

Timu je bilo potrebno dve godine da završi projekat, sa namerom da bude predstavljen u oktobru 2020, na 250. godišnjicu od Betovenovog rođenja. Međutim, pandemija virusa korona im je poremetila planove, pa je konačna kompozicija predstavljena sada.

Kombinujući rad veštačke inteligencije i muzičara, jedan odlomak 10. simfonije izveden je na klaviru u novembru 2019. za muzikologe, novinare i stručnjake za Betovenova dela, koji su imali zadatak da procene koji su delovi originalni a koji rekonstruisani. Niko od prisutnih nije mogao da primeti razliku. Test je ponovljen sa gudačkim kvartetom, a rezultat je bio isti.

Celu simfoniju prvi put uživo je odsvirala Bonska filharmonija 9. oktobra, na događaju za koji su ulaznice rasprodate nedeljama unapred. Ipak, dr Ahmed Elgamal, stručnjak za veštačku inteligenciju koji je učestvovao u rekonstrukciji ovog muzičkog dela, smatra da će verovatno biti negativnih reakcija javnosti.

„Uvek će biti onih koji će reći da umetnost treba da bude van domašaja veštačke inteligencije i da ona nema šta da traži u pokušaju da rekonstruiše ljudski kreativni proces. Ipak, kad je reč o umetnosti, ja ne vidim veštačku inteligenciju kao zamenu, nego kao alat koji otvara vrata umetnicima da se izraze na nove načine”, rekao je Elgamal za „Konverzejšen”.

Interesantno je da ovo nije prvi put da se veštačka inteligencija koristi za kompletiranje muzičkih dela velikana, budući da je ranije sličan proces upotrebljen za završavanje Šubertove poslednje simfonije. Takođe, čuveni engleski muzikolog Beri Kuper uspeo je da sastavi fragmente Betovenovih nacrta 10. simfonije u prvi stav, ali nije mogao da odmakne dalje od toga, zbog nedostatka materijala.