Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

02.05.2020 u 22:00

Priroda nas je upozorila, čovečanstvo treba da se restartuje

Brazilski reditelj i vizuelni umetnik Karim Ajnouz (17. januar 1966) sa filmom „Nevidljivi život” pobedio je prošle godine u Kanu („Izvestan pogled”), na 48. Festu, pa i na onlajn festivalu Moj OFF na kojem je oborio rekorde gledanosti. Njegova melodramska priča o snazi sestrinstva, snazi žena i analiza patrijarhalnog društva kakvo i mi poznajemo, naišla je na odlične odjeke i srpske kritike i srpskih gledalaca do kojih je ovaj film po zatvaranju bioskopa ipak stigao. Ajnouz je „Nevidljivi život” posvetio svojoj majci Brazilki (otac mu je poreklom Barber iz Alžira) i ženama iz porodice čija je iskustva upoznao i uporedio sa likovima sestara Euridiče i Gide Gušmao iz romana Marte Batlje. Prvi put u svojoj umetničkoj karijeri, koju je prvo počeo kao arhitekta da bi se posle školovanja u Njujorku

Fudbal

01.05.2020 u 19:00

Da sam sačekao Kokalisa, gde bi mi bio kraj...

Baš u ovo vreme, u proleće 1974. godine, uoči Mundijala u Nemačkoj, za Crvenu zvezdu je debitovao Miloš Šestić, jedan od njenih najvećih driblera, zamenivši dres pazovačkog Jedinstva crveno-belim. Tada je popularni Šele, koji je tek napunio 17 godina, dobio šansu, o kakvoj maštaju mnogi dečaci. Da zaigra za jedan od naših najvećih klubova. On je tada u Ljubljani protiv Olimpije, u prvom meču, zaigrao nekih petnaestak minuta i to umesto legende kluba Jovana Kuleta Aćimovića, da bi već u narednom kolu kod kuće, bio u sastavu i na našem najvećem stadionu, protiv Čelika iz Zenice. Veoma brzo postao je ljubimac Zvezdinih navijača. Ovaj majstor fudbala, po mnogima preteča današnjeg Mesija, mogao je mnogo više u karijeri, ipak, zvezdane trenutke doživeo je kako kaže u voljenom klubu. Danas

Kultura

16.04.2020 u 20:00

Vreme velikog testiranja svih nas

Zaustavljen bioskopski i festivalski život filmova, stvaralački i lični život autora smešten u izolaciju, čuvena kanska palata pretvorena u stacionar za beskućnike, britanski filmski esnaf obelodanjuje da je već sto pedeset „filmadžija” ostalo bez posla, njihove slovačke kolege obraćaju se vladi za pomoć u egzistencijalnom preživljavanju. Čitava jedna branša i kod nas i u svetu živi u neizvesnosti od dana posle epidemije. Češki scenarista, reditelj, glumac i producent Vaclav Marhul (Prag, 1960), autor filma „Obojena ptica” za koji je nedavno na 48. Festu osvojio nagradu za najbolju režiju, deli sudbinu svojih srpskih i svetskih kolega nad kojima se ovaj virus nadvio kao crna ptica zloslutnica. U intenzivnim elektronskim prepiskama za „Politiku” kaže: „Izuzetno cenim osvojenu nagradu u

Kultura

15.04.2020 u 20:00

Deca će iz ovoga izaći sa snagom da menjaju svet

„Neću da mislim na Prag” knjiga je Sonje Ćirić za decu i mlade koja je na prošlom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga proglašena najboljim književnim delom za najmlađe čitaoce, a usledile su i druge pohvale i priznanja. U „Laguni” je već objavljeno njeno treće izdanje. Glavna junakinja ove priče je devojčica koja stasava u pisca tako što kreira novi svet od svakodnevnih zbivanja i ljudi u jednom idiličnom restoranu, ispunjenom cvećem i mirisima mamine kuhinje. A možda od svoje knjige zaradi i novac za put u Prag, iznos koji njeni roditelji nemaju... U svoj ovoj nesreći desila se dobra stvar: mnogo tinejdžera je, zbog ove mode virtuelnog, prvi put saznalo za Luvr, prvi put videlo Pikasove radove ili čulo priču o Lepenskom viru Mi danas u vanrednoj situaciji ne mislimo o putovanju u Prag

Ostali sportovi

15.04.2020 u 18:00

Ja sam na ovaj režim života navikao

Ozbiljno pitanje sa kojim će se ove godine suočiti mnoge međunarodne sportske organizacije, među kojima je i džudo federacija, jeste kako i na koji način u ovim danima svetske pandemije koncipirati kalendar takmičenja, kada se još uvek ne zna dokle će problemi sa virusom potrajati. Tako je prvenstvo Evrope u džudu, koje je prvobitno bilo planirano da se održi sredinom maja u Pragu, najpre pomereno za kraj juna, a najnovija odluka je da će se šampionat ,,Starog kontinenta” održati u novembru! Zato, Aleksandar Kukolj, takmičar Rakovice i jedan od najboljih svetskih džudista u svojoj kategoriji, nekadašnji šampion Evrope, više i ne pravi neke dugoročne planove, iako i u ovim danima izolacije i ograničenja kretanja ne posustaje sa žestokim treninzima. Kako u ovim teškim vremenima,

Kultura

13.04.2020 u 20:00

Pravi trenutak za predstavu „Ko se boji Virdžinije Vulf”

Subotica – Premijera je bila zakazana za 13. mart, ali su zbog pojave virusa korona, i pre proglašenja vanrednog stanja 16. marta, otkazani svi javni skupovi. Tako je nova predstava reditelja Dušana Petrovića „Ko se boji Virdžinije Vulf” Edvarda Olbija u Drami na srpskom jeziku Narodnog pozorišta zaustavljena na korak pre izlaska pred publiku. U predstavi igraju Aleksandra Janković, Ksenija Mitrović, Miloš Stanković i Milan Vejnović. Scenografiju je uradio Damjan Paranosić, kostimograf je Marko Marosiuk, muziku Petar Biblija, dok je za scenski pokret zadužen Igor Greksa. Reč je o komadu koji je obožavala generacija mojih roditelja, a moja generacija ga upamtila i volela pre svega zbog čuvenog filma Dušan Petrović nije gost u ovdašnjem teatru. Početkom dvehiljaditih četiri godine

Magazin

12.04.2020 u 21:16

Na probi su bliskost i humanost

Već šest nedelje traje borba s virusom korona, a nema nagoveštaja kada će se i kako završiti. Strah, uznemirenje, strepnja, tuga, pa i neki stepen nepoverenja normalni su za ovakvu situaciju pandemije, koja nije ni prva, ni poslednja s kojom se čovečanstvo suočava, kaže profesor dr Milan Milić, specijalista psihijatrije. On podseća da u uslovima vanredne situacije moramo da se ponašamo tako da ne dovodimo u opasnost ni sebe, ni druge. Ipak, razumljivo je što ovu vrstu izolacije neki doživljavaju kao stvarni kućni pritvor, neki vid kazne: – Naravno da zatvoren prostor plaši. Nije slučajno što je zatvor jedna od najvećih kazni za čoveka. Često kritikujem višak okrenutosti ka drugima, ali drugi su nam neophodni, jer je čovek bez drugog čoveka osuđen na propast. Čim ga izolujete, budi se taj

Magazin

08.04.2020 u 21:00

Pogled iz geta

Imao je sedam godina kada je od roditelja tražio da mu kupe „Ilustrovanu istoriju sveta” Somerseta Fraja. Tu knjigu je video kod drugara i jako mu se svidela. Voleo je njene ilustracije koje su mu dočaravale neki davni svet i ljude iz prošlih vremena. Od tada sebe smatra istoričarem koji se od te 1976. pa, evo, sve do današnjih dana interesuje za događaje iz naše i evropske prošlosti, trudeći se da odgonetne kuda ide današnji svet i Srbija s njim. Knjigu Somerseta Fraja doživljava kao deo identiteta njegove generacije. Bila im je omiljena još u tako ranom uzrastu jer je bila kao stvorena za dečake, podsticala maštu, jačala avanturistički duh i učila ih kao i svaka prava učiteljica života o ljudskoj prirodi, borbama, ratovima, odvodila u neke druge epohe kao u istinskom vremeplovu. Generacije rođene

Kultura

03.04.2020 u 20:00

Između političkih govora i istine postoji nepovezanost

Specijalno za „Politiku” Rim – Dogovaram se, početkom marta, sa Đanrikom Karofiljom, piscem romana „Tri sata ujutru” koji sam sa italijanskog jezika prevela na srpski za izdavačku kuću „Klio”, da se sastanemo prilikom njegovog sledećeg boravka u Rimu – „sledeće nedelje” kako mi kaže – da bismo napravili intervju. „Sledeće nedelje” Vlada Italije donosi Uredbu o potpunom zatvaranju, „complete lockdown”, usled vanredne situacije izazvane pandemijom virusa korona... Posle gotovo mesec dana, navikli smo se na karantin. Prvih deset dana smo zaista patili, mnogi Italijani su platili ogromne kazne u pokušaju da sunčane dane početka proleća provedu u kući na moru ili na planini... Sunce nas i dalje mami, ne napušta nas otkad smo u zatvoru, nebo je visoko i plavo, kako samo ume da bude u

Kultura

01.04.2020 u 20:00

Juval Noa Harari: U čemu izolacionisti greše

Jedan od vodećih intelektualaca današnjice, izraelski istoričar Juval Noa Harari, autor knjiga „Homo deus”, „21 lekcija za 21. vek” i „Sapijens, kratka istorija čovečanstva”, napisao je za magazin „Tajm” tekst o pandemiji virusa korona, čije delove prenosimo ljubaznošću njegovog srpskog izdavača „Lagune” i u prevodu Jelene Tanasković. Jedna od vodećih ideja ovog eseja je ta da čovečanstvu nedostaju lideri u borbi protiv virusa korona, da Amerika više nije taj lider, da Evropa ima šansu da ponovo osvoji simpatije stanovništva, da izolacionisti greše, da je odlučujuća bitka na polju međuljudskih odnosa. „Trenutno ima mnogo onih koji za pandemiju virusa korona krive trend globalizacije. Oni navode da bi zaustavljanje ovog procesa bio jedini pravi način da svet izbegne širenje novih zaraza.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju