Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: интервју

Култура

02.05.2020 у 22:00

Природа нас је упозорила, човечанство треба да се рестартује

Бразилски редитељ и визуелни уметник Карим Ајноуз (17. јануар 1966) са филмом „Невидљиви живот” победио је прошле године у Кану („Известан поглед”), на 48. Фесту, па и на онлајн фестивалу Moj OFF на којем је оборио рекорде гледаности. Његова мелодрамска прича о снази сестринства, снази жена и анализа патријархалног друштва какво и ми познајемо, наишла је на одличне одјеке и српске критике и српских гледалаца до којих је овај филм по затварању биоскопа ипак стигао. Ајноуз је „Невидљиви живот” посветио својој мајци Бразилки (отац му је пореклом Барбер из Алжира) и женама из породице чија је искуства упознао и упоредио са ликовима сестара Еуридиче и Гиде Гушмао из романа Марте Батље. Први пут у својој уметничкој каријери, коју је прво почео као архитекта да би се после школовања у Њујорку

Фудбал

01.05.2020 у 19:00

Да сам сачекао Кокалиса, где би ми био крај...

Баш у ово време, у пролеће 1974. године, уочи Мундијала у Немачкој, за Црвену звезду је дебитовао Милош Шестић, један од њених највећих дриблера, заменивши дрес пазовачког Јединства црвено-белим. Тада је популарни Шеле, који је тек напунио 17 година, добио шансу, о каквој маштају многи дечаци. Да заигра за један од наших највећих клубова. Он је тада у Љубљани против Олимпије, у првом мечу, заиграо неких петнаестак минута и то уместо легенде клуба Јована Кулета Аћимовића, да би већ у наредном колу код куће, био у саставу и на нашем највећем стадиону, против Челика из Зенице. Веома брзо постао је љубимац Звездиних навијача. Овај мајстор фудбала, по многима претеча данашњег Месија, могао је много више у каријери, ипак, звездане тренутке доживео је како каже у вољеном клубу. Данас

Култура

16.04.2020 у 20:00

Време великог тестирања свих нас

Заустављен биоскопски и фестивалски живот филмова, стваралачки и лични живот аутора смештен у изолацију, чувена канска палата претворена у стационар за бескућнике, британски филмски еснаф обелодањује да је већ сто педесет „филмаџија” остало без посла, њихове словачке колеге обраћају се влади за помоћ у егзистенцијалном преживљавању. Читава једна бранша и код нас и у свету живи у неизвесности од дана после епидемије. Чешки сценариста, редитељ, глумац и продуцент Вацлав Мархул (Праг, 1960), аутор филма „Обојена птица” за који је недавно на 48. Фесту освојио награду за најбољу режију, дели судбину својих српских и светских колега над којима се овај вирус надвио као црна птица злослутница. У интензивним електронским препискама за „Политику” каже: „Изузетно ценим освојену награду у

Култура

15.04.2020 у 20:00

Деца ће из овога изаћи са снагом да мењају свет

„Нећу да мислим на Праг” књига је Соње Ћирић за децу и младе која је на прошлом Међународном београдском сајму књига проглашена најбољим књижевним делом за најмлађе читаоце, а уследиле су и друге похвале и признања. У „Лагуни” је већ објављено њено треће издање. Главна јунакиња ове приче је девојчица која стасава у писца тако што креира нови свет од свакодневних збивања и људи у једном идиличном ресторану, испуњеном цвећем и мирисима мамине кухиње. А можда од своје књиге заради и новац за пут у Праг, износ који њени родитељи немају... У свој овој несрећи десила се добра ствар: много тинејџера је, због ове моде виртуелног, први пут сазнало за Лувр, први пут видело Пикасове радове или чуло причу о Лепенском виру Ми данас у ванредној ситуацији не мислимо о путовању у Праг

Остали спортови

15.04.2020 у 18:00

Ја сам на овај режим живота навикао

Озбиљно питање са којим ће се ове године суочити многе међународне спортске организације, међу којима је и џудо федерација, јесте како и на који начин у овим данима светске пандемије конципирати календар такмичења, када се још увек не зна докле ће проблеми са вирусом потрајати. Тако је првенство Европе у џуду, које је првобитно било планирано да се одржи средином маја у Прагу, најпре померено за крај јуна, а најновија одлука је да ће се шампионат ,,Старог континента” одржати у новембру! Зато, Александар Кукољ, такмичар Раковице и један од најбољих светских џудиста у својој категорији, некадашњи шампион Европе, више и не прави неке дугорочне планове, иако и у овим данима изолације и ограничења кретања не посустаје са жестоким тренинзима. Како у овим тешким временима, посебно за

Култура

13.04.2020 у 20:00

Прави тренутак за представу „Ко се боји Вирџиније Вулф”

Суботица – Премијера је била заказана за 13. март, али су због појаве вируса корона, и пре проглашења ванредног стања 16. марта, отказани сви јавни скупови. Тако је нова представа редитеља Душана Петровића „Ко се боји Вирџиније Вулф” Едварда Олбија у Драми на српском језику Народног позоришта заустављена на корак пре изласка пред публику. У представи играју Александра Јанковић, Ксенија Митровић, Милош Станковић и Милан Вејновић. Сценографију је урадио Дамјан Параносић, костимограф је Марко Маросиук, музику Петар Библија, док је за сценски покрет задужен Игор Грекса. Реч је о комаду који је обожавала генерација мојих родитеља, а моја генерација га упамтила и волела пре свега због чувеног филма Душан Петровић није гост у овдашњем театру. Почетком двехиљадитих четири године био је

Магазин

12.04.2020 у 21:16

На проби су блискост и хуманост

Већ шест недеље траје борба с вирусом корона, а нема наговештаја када ће се и како завршити. Страх, узнемирење, стрепња, туга, па и неки степен неповерења нормални су за овакву ситуацију пандемије, која није ни прва, ни последња с којом се човечанство суочава, каже професор др Милан Милић, специјалиста психијатрије. Он подсећа да у условима ванредне ситуације морамо да се понашамо тако да не доводимо у опасност ни себе, ни друге. Ипак, разумљиво је што ову врсту изолације неки доживљавају као стварни кућни притвор, неки вид казне: – Наравно да затворен простор плаши. Није случајно што је затвор једна од највећих казни за човека. Често критикујем вишак окренутости ка другима, али други су нам неопходни, јер је човек без другог човека осуђен на пропаст. Чим га изолујете, буди се тај

Магазин

08.04.2020 у 21:00

Поглед из гета

Имао је седам година када је од родитеља тражио да му купе „Илустровану историју света” Сомерсета Фраја. Ту књигу је видео код другара и јако му се свидела. Волео је њене илустрације које су му дочаравале неки давни свет и људе из прошлих времена. Од тада себе сматра историчарем који се од те 1976. па, ево, све до данашњих дана интересује за догађаје из наше и европске прошлости, трудећи се да одгонетне куда иде данашњи свет и Србија с њим. Књигу Сомерсета Фраја доживљава као део идентитета његове генерације. Била им је омиљена још у тако раном узрасту јер је била као створена за дечаке, подстицала машту, јачала авантуристички дух и учила их као и свака права учитељица живота о људској природи, борбама, ратовима, одводила у неке друге епохе као у истинском времеплову. Генерације рођене

Култура

03.04.2020 у 20:00

Између политичких говора и истине постоји неповезаност

Специјално за „Политику” Рим – Договарам се, почетком марта, са Ђанриком Карофиљом, писцем романа „Три сата ујутру” који сам са италијанског језика превела на српски за издавачку кућу „Клио”, да се састанемо приликом његовог следећег боравка у Риму – „следеће недеље” како ми каже – да бисмо направили интервју. „Следеће недеље” Влада Италије доноси Уредбу о потпуном затварању, „complete lockdown”, услед ванредне ситуације изазване пандемијом вируса корона... После готово месец дана, навикли смо се на карантин. Првих десет дана смо заиста патили, многи Италијани су платили огромне казне у покушају да сунчане дане почетка пролећа проведу у кући на мору или на планини... Сунце нас и даље мами, не напушта нас откад смо у затвору, небо је високо и плаво, како само уме да буде у Италији...

Култура

01.04.2020 у 20:00

Јувал Ноа Харари: У чему изолационисти греше

Један од водећих интелектуалаца данашњице, израелски историчар Јувал Ноа Харари, аутор књига „Хомо деус”, „21 лекција за 21. век” и „Сапијенс, кратка историја човечанства”, написао је за магазин „Тајм” текст о пандемији вируса корона, чије делове преносимо љубазношћу његовог српског издавача „Лагуне” и у преводу Јелене Танасковић. Једна од водећих идеја овог есеја је та да човечанству недостају лидери у борби против вируса корона, да Америка више није тај лидер, да Европа има шансу да поново освоји симпатије становништва, да изолационисти греше, да је одлучујућа битка на пољу међуљудских односа. „Тренутно има много оних који за пандемију вируса корона криве тренд глобализације. Они наводе да би заустављање овог процеса био једини прави начин да свет избегне ширење нових зараза.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 15:05

Лавров: Европа аплаудира Зеленском док се рехабилитује нацизам

16.06.2026 у 14:57

Жарић Ковачевић: Као Нишлијка, отварам врата грађанима за све проблеме

16.06.2026 у 14:56

Иран погубио двојицу учесника јануарских антивладиних протеста

16.06.2026 у 14:55

Судар воза и аутобуса у Зимбабвеу, погинуло најмање деветоро

16.06.2026 у 14:53

Зеленски одбио састанак са Путином у Москви

16.06.2026 у 14:49

Грчке власти спасиле 40 страних држављана јужно од Kрита