Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

04.02.2022 u 20:00

Traganje za višim sferama

Kulturo, zbogom ‒ jedna je od brojnih poruka kojima se na društvenim mrežama prijatelji i poštovaoci opraštaju od Velimira Velje Pavlovića koji je preminuo u Beogradu u sredu. Ovaj kratki izraz sadrži u sebi sve ono što bi moglo da se naširoko ispriča o našem zagađenom medijskom prostoru u kome je Velja Pavlović koračao na svoj osobit način i tako postao dobri duh ovog grada, njegove kulture, rokenrola i promoter duhovnosti. U svom novinarskom radu, dugom više od četiri decenije, bio je, ako zanemarimo neke kratke izlete, veran Studiju B, kojeg je poistovećivao sa stilom života, najpre radiju gde je radio od 1978. godine, a od 1983. bio urednik kulturnog programa, a zatim i televiziji gde je bio od prvog dana. U drugoj polovini osamdesetih bio je i saradnik Kulturne rubrike našeg

Svet

27.01.2022 u 08:13

Danas je Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi. Centralnu državnu ceremoniju kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, a u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu, predvodiće izaslanik predsednika Republike ministarka Darija Kisić Tepavčević. Ceremoniji odavanja počasti prisustvovaće i preživeli u Holokaustu, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici parlamenta i Vlade Srbije, kao i predstavnici Grada Beograda, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Romske Nacionalne manjine, članovi diplomatskog kora, udruženja i

Svet

26.01.2022 u 17:42

Izvrtanje činjenica o Holokaustu opasnije od negiranja

Predsedavajući Upravnog odbora Memorijalnog centra Jad Vašem u Jerusalimu Dani Dajan istakao je danas da je negiranje Holokausta postalo marginalni fenomen, ali da je loše to što i dalje postoji relativizacija Holokausta i izvrtanje činjenica u vezi sa stradanjem Jevreja tokom Drugog svetskog rata i nacističke okupacije Evrope. On je to rekao na video konferenciji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta koji se sutra obeležava širom sveta. Dajan je podsetio da je do nedavno postojala čitava „međunarodna škola” negiranja Holokausta koju su negovali intelektualci, novinari i političari širom sveta tvrdeći da gasne komore u Aušvicu nisu postojale, da nije bilo zverstava i istrebljenja Jevreja u Buhenvaldu, Mathauzenu i drugim nacističkim logorima smrti širom Evrope. „Da je

Svet

26.01.2022 u 09:17

Gutereš osudio oživljavanje antisemitizma i pozvao na suprotstavljanje mržnji

UJEDINjENE NACIJE - Generalni sekretar UN Antonio Gutereš osudio je oživljavanje antisemitizma i pozvao ljude širom sveta da se odlučno suprotstave mržnji i netrpeljivosti bilo gde u svetu. On je govorio na komemoraciji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta u Park Ist Sinagogi u Njujorku u utorak uveče, koja je zbog pandemije održana virtuelno. Gutereš je rekao da ga je nedavno uznemirilo saznanje da je tek polovina odraslih širom sveta čula za Holokaust, tokom koga je ubijeno šest miliona Jevreja, što je trećina tog naroda, i milioni drugih ljudi tokom Drugog svetskog rata. Rekao je da je nedostatak znanja među mlađim generacijama „još gori”. „Naš odgovor na neznanje mora biti obrazovanje. Sve vlade imaju odgovornost ;da podučavaju o užasima holokausta”, rekao je

Kultura

21.01.2022 u 20:00

Kratak život, a dugačka lajkovačka pruga

Ugledni srpski književnik Radovan Beli Marković preminuo je iznenada u sredu uveče u svom Lajkovcu, u 75. godini. Smrt najpoznatijeg Lajkovčanina, kojeg su sugrađani zvali Književnik, predstavlja veliki gubitak za srpsku književnu scenu i za varoš na Kolubari, saopšteno je iz opštine Lajkovac. U svojim delima ovekovečio je rodne Ćelije, Lajkovac, Kolubaru i „belo” Valjevo, pripovedajući jedinstvenim jezikom. Prvi je dobitnik Povelje za životno delo opštine Lajkovac, koja mu je uručena 16. septembra 2021. godine povodom dana opštine. Krajem jula 2021. prelepom književnom večeri na starom ćelijanskom mostu, uz promociju romana „Stojna vetrenjača”, obeleženo je 50 godina njegovog bogatog stvaralačkog rada. Pred, kako je i sam potvrdio, „odličnim” skupom u kojem su, pored ostalih, bili profesor Radivoje Mikić, Darko Tanasković, Miloš Jevtić, Vojislav Koštunica, Dušan Mihajlović, Dragan Lakićević, Slobodan Jevtić Pulika, ova promocija je održana u gotovo nestvarnom ambijentu, na starom gvozdenom mostu preko Kolubare, na mestu zvanom Beli brod, u Ćelijama kod Lajkovca, rodnom mestu pisca, o kome je tom prilikom i govorio.

Kultura

17.12.2021 u 12:40

Moja žitna polja

Izložba „Moja žitna polja” otvorena je u galeriji „Kombank dvorane”, u znak sećanja na nedavno preminulog srpskog slikara Miloša Šobajića. Trajaće do 13. januara 2022, a posvećena je poslednjem periodu njegovog života i rada ‒ od 2016. do 2021. godine. Na otvaranju je prikazan film pod nazivom „Miloš Šobajić 2016‒2021” Vladimira Valesinskog, a posetioci imaju priliku da pogledaju i fotografije iz porodične arhive. Medijima su se obratili novinarka Vjera Vuković, psiholog Sofi Bidar, prof. dr Darko Tanasković i Igor Stanković, direktor „Kombank dvorane”, čija je galerija zvanično bila otvorena Šobajićevom izložbom petog marta, a slike čuvenog autora deo su stalne postavke kultnog prostora.

Kultura

16.12.2021 u 22:00

Nomen non omen

MERA ZA MERU Počeću onako kako bi Tika voleo: „Ovde je reč o Pokojniku. To je komad koji je napisao Nušić. Možda je tragedija, možda komedija, možda tragikomedija, a možda Pokojnik izmiče žanrovima, kao i svi najbolji komadi.” Režirao sam Nušićev tekst za televiziju 1990. godine bez rediteljskih egzibicija i kerefeka, hteo sam da uradim „kanonsku” verziju, da se vidi ono što Nušić hoće. Mislim da sam uspeo, proverite na „Jutjubu”. Veoma je teško naći ravnotežu između ozbiljnosti, cinizma, burleske, satire i tuge u tom tekstu, koji važi za najveću Nušićevu enigmu za reditelja. Sastavio sam glumačku reprezentaciju Miša Žutić, Predrag Ejdus, Neda Arnerić, Goran Sultanović, Danilo Lazović, Branko Cvejić, Milan Mihajlović, Radoš Bajić, Ružica Sokić, Lane Gutović i

Region

13.12.2021 u 11:19

Nikolovska: Mi u Americi živimo vašu budućnost

ZAGREB - Ljiljana Nikolovska, bivša pevačica grupe Magazin, rekla je da ljudi u Americi žive budućnost nekadašnjih jugoslovenskih republika i da je to ono što nju boli. „Mislim da mi živimo vašu budućnost i to me boli jer je vi ne vidite. Zdravstvo se u svim eks Ju zemljama raspada da bi ga tajkuni pod parolom 'Vidiš da ne šljaka!' privatizovali, a onda više nema pravila, bolesnik postaje potpuno nebitan”. Kako je rekla, sve te fore su milion puta oprobane i prilično jeftine - postepeno smanjuješ ulaganja da bi nešto prestalo biti funkcionalno, vičeš 'Vatra!' i prodaš privatniku”. Na kraju, ističe ona, od obične ulične lopuže, makar nakratko, postaneš kapitalistički heroj, a kada ljudi shvate šta se događa, bude kasno. Zato je, kaže, boli da gleda šta se događa u njenim zemljama dodajući

Kultura

07.12.2021 u 12:26

Pozorišni hroničar svoga vremena

Neumorni rizničar teatra dr Petar Volk, pozorišni i filmski kritičar, istoričar i teoretičar, koji je preminuo u 91. godini u Beogradu, ostavio je za sobom bogato delo, pored ostalog, više 60 knjiga iz oblasti filma i teatra: „Sloboda filma”, „Opasne slike”, „Pozorište i tradicija”, „Pisci nacionalnog teatra”, „Pozorište i tradicija”... Bivši upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta (1977‒1981) dr Petar Volk rođen je u Bosanskom Petrovcu 1931. godine. Završio je gimnaziju u Banjaluci, a studije književnosti u Zagrebu, da bi prvi doktorat na svetu iz oblasti animiranog filma dobio na prestižnom i najstarijem univerzitetu u Evropi: Karlovom univerzitetu u Pragu, 1968 godine, a drugi doktorat nauka dodelio mu je Univerzitet umetnosti u Beogradu. Bio je redovni profesor (predmet Istorija

Kultura

22.11.2021 u 13:17

Kosmopolitski duh srpske kulture

Polako odlaze velike ličnosti srpske kulture koje su svojim delom i delovanjem stvarale i usmeravale i našu književnost i naš književni život. Aleksandar Petrov (1938‒2021) bio je poslednji veliki kritičar druge polovine prošloga veka koji je oko sebe (doslovno do poslednjeg dana) okupljao i sabirao nekoliko generacija književnih tumača, svedočeći im ličnim primerom nužnu prožetost pisanja, etičnosti i dobronamernosti. Retko da je u nas bilo književnog stvaraoca s kojim su se njegove mlađe i najmlađe kolege družile i sarađivale s više privrženosti i radosti. Petrov je sin ruskih emigranata, majke Irine iz plemićke porodice Karatejev, polaznice čuvenog peterburškog instituta „Smoljni” (visoke obrazovne ustanove za devojke plemićkog porekla), i oca Nikolaja Petrova, mladog belogardejskog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sećanje