Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

22.11.2021 u 13:17

Kosmopolitski duh srpske kulture

Polako odlaze velike ličnosti srpske kulture koje su svojim delom i delovanjem stvarale i usmeravale i našu književnost i naš književni život. Aleksandar Petrov (1938‒2021) bio je poslednji veliki kritičar druge polovine prošloga veka koji je oko sebe (doslovno do poslednjeg dana) okupljao i sabirao nekoliko generacija književnih tumača, svedočeći im ličnim primerom nužnu prožetost pisanja, etičnosti i dobronamernosti. Retko da je u nas bilo književnog stvaraoca s kojim su se njegove mlađe i najmlađe kolege družile i sarađivale s više privrženosti i radosti. Petrov je sin ruskih emigranata, majke Irine iz plemićke porodice Karatejev, polaznice čuvenog peterburškog instituta „Smoljni” (visoke obrazovne ustanove za devojke plemićkog porekla), i oca Nikolaja Petrova, mladog belogardejskog

Magazin

07.10.2021 u 21:45

Stvarao je muziku koja govori o slobodi

Opraštajući se sa septembrom i letom, opraštamo se i s Mikisom Teodorakisom, čuvenim grčkim kompozitorom, revolucionarem, borcem za slobodu i velikim prijateljem Srbije, koji je preminuo početkom ovog meseca. U inat onima koji su ga proganjali, zatvarali i mučili zbog političkih stavova koji im se nisu dopadali, a na radost ljubitelja muzike, slobode i ljudskog dostojanstva, Teodorakis je doživeo 96 godina, dovoljno da iza sebe ostavi neizmerno bogatstvo ideja, nota i ličnih primera hrabrosti i humanosti. Bio je svestrani muzički genije, borac za pravdu, istinu i jednakost, ali i buntovnik, političar i predavač – inspiracija mladima kao porodični čovek i odani drugar u teškim, opasnim vremenima. Odali su mu počast širom sveta, od rodne Grčke, gde je i sahranjen, pa do Beograda, koji je

Kultura

06.10.2021 u 15:36

Putevi kojima samo hrabri hode

RASTANAK Mediji su ovih dana javili da je u dalekoj Šri Lanki preminuo srpski hirurg svetskog glasa, prof. dr Miodrag Colić. Većini nas, putnicima običnim, ta ostrvska država u Indijskom okeanu svakako nije blizu, ali za beogradskog lekara to nije važilo. Za čoveka koji je ostvario svoj davnašnji san da se zaputi, i stigne, u sve zemlje sveta – one s liste UN – nikakvi daleki meridijani jednostavno nisu postojali! A svojevremeno, kada se ta njegova velika planetarna avantura završila, u knjižarama se pojavio i Moj put oko sveta / My Journey Around the World, ta izuzetna, preteška, dvojezična knjiga – spomenik svim tim čudesnim Colićevim hodoljubljima. Ova kolosalna knjiga, svojom veličinom i značajem, kod čitaoca provocira i zapitanost otkud toliko upornog i strastvenog putnika u

Kultura

01.10.2021 u 12:23

Diskretna tuga i paradoks života

Ako postoji neko za koga može da se kaže da je u sebi nosio „radosnu tugu”, onda je to bio Ivan Tasovac. Ovaj složeni teološki izraz iz zlatnog doba Vizantije nosi savršen opis njegovog paradoksalnog životnog stava i karaktera. Sav u prinčevskoj melanholiji, istovremeno je bio ispunjen nekom gotovo nadljudskom vitalnošću i energijom, postajući tako jedinstven primer i idealni uzor za one najređe među nama, one od njegove vrste. Zbog toga je Ivan mogao da bude sav u najlepšim parovima spoljašnjih suprotnosti: i savršeno društven i usamljenik, i umetnik i menadžer, i romantičan baš kao i čovek od ovoga sveta. Pa je tako zbunjivao i odmah razoružavao sve koji bi hteli da ga svrstaju samo u ovu ili onu vrstu ljudi, tragično neuspešni u uzaludnim pokušajima da ga svedu samo na jedan oblik i

Kultura

29.09.2021 u 12:45

Poverenje u avanturu zvuka

Naš veliki kompozitor, muzički pedagog i delatnik na polju kulture, prof. Srđan Hofman, preminuo je u Beogradu, u nedelju, 26. septembra. Njemu pripada jedno od centralnih mesta u formiranju postmodernog lika srpske muzike, kako i po uvek budnoj radoznalosti prema novim stilskim i kompoziciono-tehničkim tendencijama koje je u svojim delima pokušavao i moćno kreativno razvijao, tako i zahvaljujući njegovoj pedagoškoj delatnosti. Kao dugogodišnji profesor na Katedri za kompoziciju i orkestraciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu obrazovao je mnoge generacije uspešnih muzičkih stvaralaca. Od 1989. do 1998. bio je dekan ovog fakulteta, a između 2007. i 2009. vršio je dužnost prorektora Univerziteta umetnosti. Bio je jedan od retkih doživotnih profesora sa titulom emeritus. Rođen

Kultura

21.09.2021 u 21:15

Zašto smo voleli Bojsija

Povodom odlaska britranskog glumca Džona Čalisa, popularnog Bojsija iz kultne serije Mućke”, Dejvid Džejson koji je u istoj seriji igrao Del Boja, rekao je da mu je teško da razmišlja o svetu bez njega. „Gardijan” je preneo da je Džejson Čalisa opisao kao džentlmena u pravom smislu te reči i da je dodao: ‒ Bojsi je lik koji su obožavaoci ove serije toliko voleli da sam zadovoljan što sam bio svedok tog izliva ljubavi na nedavnoj 40. godišnjici prve epizode „Mućki” koja je snimljena 1981. I glumica Sju Holdernes, koja je u „Mućkama”, kao i u seriji „Zelena trava”, igrala Bojsijevu suprug Marlin, odala je počast voljenom prijatelju i konstatovala: „Marlin bez Bojsija ‒ to je nezamislivo.” Mada je igrao u više od 70 serija, u sedam filmova i ostvario značajne uloge u londonskim i

Kultura

21.09.2021 u 12:00

Odlazak Marine Tucaković

Tekstopisac Marina Tucaković preminula je u 67. godini posle teške bolesti, prenele su agencije. Brojni saradnici se opraštaju na društvenim mrežama sa autorkom mnogobrojnih muzičkih hitova, koja je sarađivala sa mnogim zvezdama pop scene na prostoru nekadašnje Jugoslavije. „Umrla je brzo, par dana nakon što je hospitalizovana. Njena bolest je već nekoliko meseci vodila bitku protiv nje, a kovid je uspeo da je pokosi za samo nekoliko dana. Umrla je van svoje kuće, u nesvesnom stanju, i otišla na nebo ostavivši svoje najbliže”, saopštili su članovi njene porodice, muž i sin, potvrdivši da je umrla usled komplikacija izazvanih oboljenjem kovid 19 nakon višegodišnje borbe s rakom, preneo je Tanjug. Oni su istakli da se ona uvek odgovorno pazila za ovih godinu i po dana pandemije, ali da

Kultura

13.09.2021 u 12:00

Slikao je vodu i ždralove u simbolici dugovečnosti

Krajem jula iz života je tiho iskoračio akademski vajar i slikar Milivoje Bogosavljević, član ULUS-a od 1983. godine. Diplomirao je 1982. godine, a potom 1984. magistrirao na Odseku za vajarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nikole Jankovića. Plodonosni umetnički rad posvetio je vajarskim delima. U nasleđe je ostavio javne spomenike: bistu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u Tabanovcu, statuu violiniste Vlastimira Pavlovića Carevca u Velikom Gradištu i veći broj radova u Požarevcu: bareljef – portret glumca Milivoja Živanovića, bistu nuklearnog fizičara Pavla Savića, bistu glumice Žanke Stokić, portret i bistu književnika Branislava Nušića. Autor je statueta za nagrade „Milivoje Živanović” i „Žanka Stokić”. U Galeriji ULUS, 2006. godine, sa 13

Kultura

26.08.2021 u 13:08

Napustio nas je velikan glume

Ostali smo bez još jednog velikana srpskog glumišta, bez Milana Laneta Gutovića, koji je preminuo u 75. godini, od posledica izazvanih virusom korona, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Otišao je naš omiljeni Pustolov, čije smo avanture upijali dok smo bili deca, jedan od „Otpisanih”, pa čuveni Srećko Šojić čijem smo se južnjačkom „ć” smejali gledajući „Tesnu kožu” i „Belu lađu”, vrsni teatarski glumac, kozer u kabareu (hteo je da otvori pozorišni kabare, ali u tome nije uspeo jer nije imao materijalnu podršku), naš omiljeni komičar, a u životu kritičar, kome ništa nije moglo da promakne. Smatrao je da u srpskoj politici ima mnogo „Šojića”, koji izgovaraju sličan tekst i duhovno na njega podsećaju. Upravo je Gutović bio taj koji je došao na ideju da njegov lik priča dijalektom južne

Region

08.07.2021 u 10:42

Porodice srpskih žrtava traže smenu Bisere Turković

BANjALUKA- Članovi Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice traže da Savet ministara smeni, odnosno razreši dužnosti ministra inostranih poslova u Savetu ministara BiH Biseru Turković zbog inicijative da 11. jul bude proglašen danom žalosti. Predsednik ove organizacije Branimir Kojić rekao je u izjavi za Srnu da u proteklom ratu nije ginuo samo jedan narod, pa da samo njemu bude posvećen dan žalosti. „Zbog samovolje Turkovićeve, nepoštovanja svih žrtava i kontinuiranog saminicijativnog neovlašćenog delovanja, tražimo od naših predstavnika u Savetu ministara da pokrenu inicijativu za njenu smenu i tako pokažu porodicama poginulih da se niko ne sme da se poigrava našim žrtvama i vređa njihove porodice, niti naše žrtve da minimizira, a druge

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sećanje