Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сећање

Култура

07.12.2021 у 12:26

Позоришни хроничар свога времена

Неуморни ризничар театра др Петар Волк, позоришни и филмски критичар, историчар и теоретичар, који је преминуо у 91. години у Београду, оставио је за собом богато дело, поред осталог, више 60 књига из области филма и театра: „Слобода филма”, „Опасне слике”, „Позориште и традиција”, „Писци националног театра”, „Позориште и традиција”... Бивши управник Југословенског драмског позоришта (1977‒1981) др Петар Волк рођен је у Босанском Петровцу 1931. године. Завршио је гимназију у Бањалуци, а студије књижевности у Загребу, да би први докторат на свету из области анимираног филма добио на престижном и најстаријем универзитету у Европи: Карловом универзитету у Прагу, 1968 године, а други докторат наука доделио му је Универзитет уметности у Београду. Био је редовни професор (предмет Историја

Култура

22.11.2021 у 13:17

Космополитски дух српске културе

Полако одлазе велике личности српске културе које су својим делом и деловањем стварале и усмеравале и нашу књижевност и наш књижевни живот. Александар Петров (1938‒2021) био је последњи велики критичар друге половине прошлога века који је око себе (дословно до последњег дана) окупљао и сабирао неколико генерација књижевних тумача, сведочећи им личним примером нужну прожетост писања, етичности и добронамерности. Ретко да је у нас било књижевног ствараоца с којим су се његове млађе и најмлађе колеге дружиле и сарађивале с више привржености и радости. Петров је син руских емиграната, мајке Ирине из племићке породице Каратејев, полазнице чувеног петербуршког института „Смољни” (високе образовне установе за девојке племићког порекла), и оца Николаја Петрова, младог белогардејског официра и

Магазин

07.10.2021 у 21:45

Стварао је музику која говори о слободи

Опраштајући се са септембром и летом, опраштамо се и с Микисом Теодоракисом, чувеним грчким композитором, револуционарем, борцем за слободу и великим пријатељем Србије, који је преминуо почетком овог месеца. У инат онима који су га прогањали, затварали и мучили због политичких ставова који им се нису допадали, а на радост љубитеља музике, слободе и људског достојанства, Теодоракис је доживео 96 година, довољно да иза себе остави неизмерно богатство идеја, нота и личних примера храбрости и хуманости. Био је свестрани музички геније, борац за правду, истину и једнакост, али и бунтовник, политичар и предавач – инспирација младима као породични човек и одани другар у тешким, опасним временима. Одали су му почаст широм света, од родне Грчке, где је и сахрањен, па до Београда, који је

Култура

06.10.2021 у 15:36

Путеви којима само храбри ходе

РАСТАНАК Медији су ових дана јавили да је у далекој Шри Ланки преминуо српски хирург светског гласа, проф. др Миодраг Цолић. Већини нас, путницима обичним, та острвска држава у Индијском океану свакако није близу, али за београдског лекара то није важило. За човека који је остварио свој давнашњи сан да се запути, и стигне, у све земље света – оне с листе УН – никакви далеки меридијани једноставно нису постојали! А својевремено, када се та његова велика планетарна авантура завршила, у књижарама се појавио и Мој пут око света / My Journey Around the World, та изузетна, претешка, двојезична књига – споменик свим тим чудесним Цолићевим ходољубљима. Ова колосална књига, својом величином и значајем, код читаоца провоцира и запитаност откуд толико упорног и страственог путника у тој особи

Култура

01.10.2021 у 12:23

Дискретна туга и парадокс живота

Ако постоји неко за кога може да се каже да је у себи носио „радосну тугу”, онда је то био Иван Тасовац. Овај сложени теолошки израз из златног доба Византије носи савршен опис његовог парадоксалног животног става и карактера. Сав у принчевској меланхолији, истовремено је био испуњен неком готово надљудском виталношћу и енергијом, постајући тако јединствен пример и идеални узор за оне најређе међу нама, оне од његове врсте. Због тога је Иван могао да буде сав у најлепшим паровима спољашњих супротности: и савршено друштвен и усамљеник, и уметник и менаџер, и романтичан баш као и човек од овога света. Па је тако збуњивао и одмах разоружавао све који би хтели да га сврстају само у ову или ону врсту људи, трагично неуспешни у узалудним покушајима да га сведу само на један облик и начин

Култура

29.09.2021 у 12:45

Поверење у авантуру звука

Наш велики композитор, музички педагог и делатник на пољу културе, проф. Срђан Хофман, преминуо је у Београду, у недељу, 26. септембра. Њему припада једно од централних места у формирању постмодерног лика српске музике, како и по увек будној радозналости према новим стилским и композиционо-техничким тенденцијама које је у својим делима покушавао и моћно креативно развијао, тако и захваљујући његовој педагошкој делатности. Као дугогодишњи професор на Катедри за композицију и оркестрацију Факултета музичке уметности у Београду образовао је многе генерације успешних музичких стваралаца. Од 1989. до 1998. био је декан овог факултета, а између 2007. и 2009. вршио је дужност проректора Универзитета уметности. Био је један од ретких доживотних професора са титулом емеритус. Рођен 1944.

Култура

21.09.2021 у 21:15

Зашто смо волели Бојсија

Поводом одласка бритранског глумца Џона Чалиса, популарног Бојсија из култне серије Мућке”, Дејвид Џејсон који је у истој серији играо Дел Боја, рекао је да му је тешко да размишља о свету без њега. „Гардијан” је пренео да је Џејсон Чалиса описао као џентлмена у правом смислу те речи и да је додао: ‒ Бојси је лик који су обожаваоци ове серије толико волели да сам задовољан што сам био сведок тог излива љубави на недавној 40. годишњици прве епизоде „Мућки” која је снимљена 1981. И глумица Сју Холдернес, која је у „Мућкама”, као и у серији „Зелена трава”, играла Бојсијеву супруг Марлин, одала је почаст вољеном пријатељу и констатовала: „Марлин без Бојсија ‒ то је незамисливо.” Мада је играо у више од 70 серија, у седам филмова и остварио значајне улоге у лондонским и њујоршким

Култура

21.09.2021 у 12:00

Одлазак Марине Туцаковић

Текстописац Марина Туцаковић преминула је у 67. години после тешке болести, пренеле су агенције. Бројни сарадници се опраштају на друштвеним мрежама са ауторком многобројних музичких хитова, која је сарађивала са многим звездама поп сцене на простору некадашње Југославије. „Умрла је брзо, пар дана након што је хоспитализована. Њена болест је већ неколико месеци водила битку против ње, а ковид је успео да је покоси за само неколико дана. Умрла је ван своје куће, у несвесном стању, и отишла на небо оставивши своје најближе”, саопштили су чланови њене породице, муж и син, потврдивши да је умрла услед компликација изазваних обољењем ковид 19 након вишегодишње борбе с раком, пренео је Танјуг. Они су истакли да се она увек одговорно пазила за ових годину и по дана пандемије, али да је само

Култура

13.09.2021 у 12:00

Сликао је воду и ждралове у симболици дуговечности

Крајем јула из живота је тихо искорачио академски вајар и сликар Миливоје Богосављевић, члан УЛУС-а од 1983. године. Дипломирао је 1982. године, а потом 1984. магистрирао на Одсеку за вајарство Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Николе Јанковића. Плодоносни уметнички рад посветио је вајарским делима. У наслеђе је оставио јавне споменике: бисту краља Александра Првог Карађорђевића у Табановцу, статуу виолинисте Властимира Павловића Царевца у Великом Градишту и већи број радова у Пожаревцу: барељеф – портрет глумца Миливоја Живановића, бисту нуклеарног физичара Павла Савића, бисту глумице Жанке Стокић, портрет и бисту књижевника Бранислава Нушића. Аутор је статуета за награде „Миливоје Живановић” и „Жанка Стокић”. У Галерији УЛУС, 2006. године, са 13 скулптура

Култура

26.08.2021 у 13:08

Напустио нас је великан глуме

Остали смо без још једног великана српског глумишта, без Милана Ланета Гутовића, који је преминуо у 75. години, од последица изазваних вирусом корона, на Војномедицинској академији у Београду. Отишао је наш омиљени Пустолов, чије смо авантуре упијали док смо били деца, један од „Отписаних”, па чувени Срећко Шојић чијем смо се јужњачком „ћ” смејали гледајући „Тесну кожу” и „Белу лађу”, врсни театарски глумац, козер у кабареу (хтео је да отвори позоришни кабаре, али у томе није успео јер није имао материјалну подршку), наш омиљени комичар, а у животу критичар, коме ништа није могло да промакне. Сматрао је да у српској политици има много „Шојића”, који изговарају сличан текст и духовно на њега подсећају. Управо је Гутовић био тај који је дошао на идеју да његов лик прича дијалектом јужне

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 17:47

Средњи курс динара за евро у понедељак 117,39 динара

19.06.2026 у 17:44

Заменик главног тужиоца ВЈТ: Шабићеви наводи крајње бесрамни

19.06.2026 у 17:42

Пипер: Новинари Н1 и Нове С да се извине грађанима због лажи о „звучном топу”

19.06.2026 у 17:40

Изложба поводом Светског дана избеглица отворена у Народној скупштини

19.06.2026 у 17:39

Гастро туризам: блогери и новинари из региона обилазе Србију

19.06.2026 у 17:36

У Царичином граду одржана презентација Експо изложбе