Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Zdravlje

11.08.2020 u 18:00

Srce propada i kada ne boli

Kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan u Srbiji, a problem sa kojima se ovi pacijenti susreću je u vezi sa takozvanim aortnim zaliskom. Reč je o trolisnoj vezivno-tkivnoj strukturi koja se nalazi između leve komore srca i aorte, najvećeg krvnog suda. On se otvara u fazi izbacivanja krvi iz srca, a zatvara tokom opuštanja srčanog mišića i funkcioniše kao ventil koji omogućava jednosmeran tok krvi kroz aortu. Dva osnovna i najčešća oboljenja aortnog zaliska su njegovo suženje ili stenoza, odnosno popuštanje ili aortna insuficijencija. Dr Ivan Stojanović (Foto: lična arhiva) Kako naglašava profesor dr Ivan Stojanović, kardiohirurg i načelnik Centra za minimalno invazivnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, uzrok aortne stenoze je

Zdravlje

14.07.2020 u 18:00

Infarkt najčešće „pogađa” u ranim jutarnjim satima

U Srbiji godišnje više od 50.000 ljudi izgubi bitku sa kardiovaskularnim bolestima. Naročito alarmantan podatak predstavlja i činjenica da od bolesti srca oboleva dosta mladih jer prema statističkim podacima gotovo svaki peti umrli imao je između 30 i 70 godina. Lekari objašnjavaju da srce svakodnevno ostvari oko 100.000 otkucaja, što predstavlja ogromnu snagu za kontinuirano izvorište krvotoka neophodnog za disanje i ishranu tkiva. Srce se snabdeva krvlju sa dve koronarne arterije, leve i desne, koje prolaze kroz površinu srca, dok manje grane koronarnih arterija prodiru u slojeve srca dajući bogatu mrežu kapilara. Najveći problem srčanih bolesnika je akutni infarkt srca, odnosno klinički oblik koronarne bolesti koji nastaje pri začepljenju koronarne arterije, a karakteriše se

Zdravlje

08.07.2020 u 09:49

Retku bolest mutacije gena imaju četiri pacijenta u Srbiji

Trnjenje, žarenje, bolovi u nogama i rukama, zamor pri hodu, učestale dijareje ili zatvor, aritmija, smetnje sa vidom, glaukom, nespecifični su simptomi koji mogu da ukažu na retku naslednu bolest označenu skraćenicom hATTR-PN, koja je zasad dijagnostikovana kod samo četiri pacijenta u Srbiji. Bolest hATTR-PN je skraćenica za hereditarnu transtiretinsku amiloidozu sa polineuropatijom, Ovo oboljenje se javlja kod odraslih osoba i karakteriše je progresivno oštećenje perifernih nerava, srca, oka, probavnog sistema i bubrega, zbog čega se i javljaju simptomi poput aritmije, glaukoma i dijareje. Kod ljudi koji su oboleli od ove retke bolesti dolazi do mutacije gena za transtiretin (TTR), a mutacija dalje dovodi do nastajanja takozvanih nestabilnih proteina, koji se međusobno povezuju,

Zdravlje

23.06.2020 u 18:00

Koža „pamti” zrake koji daju bronzani ten

O sunčanju većina najviše razmišlja kada krenu na more iako gotovo niko ne razmišlja o tome da se čak 80 odsto sunčevih zraka „dobija” u svakodnevnom životu, na putu do posla, škole, vrtića, sedenjem u bašti kafića, na pijaci, prijatnoj šetnji po parku sa decom. Kako ističe dr Nevenka Dokmanović, dermatolog, ipak leto je doba godine kada je izlaganje suncu najveće. Dr Nevenka Dokmanović (Foto: Lična arhiva) – Gotovo 20 godina uporno objašnjavam pacijentima da je zaštita od sunca neophodna 365 dana godišnje. Sunčevo zračenje je pojam koji obuhvata nekoliko vrsta opšte poznatih „zraka”: kosmičko, gama i iks zračenje, kao i UV C zraci. Svi ih zaustavlja to jest apsorbuje naša atmosfera i ozonski omotač. Podsećanja radi ostali zraci koji dospevaju do nas

Društvo

26.05.2020 u 18:00

Dupliran broj pacijenata koji se leče od multiple skleroze

Nakon 15 godina od uvođenja lekova prve generacije za lečenje multiple skleroze (MS), potencijalno teškog neurološkog oboljenje, država je odlučila da od 2020. godine na pozitivnu listu lekova uvrsti savremenu efikasnu terapiju koja do sada nije bila dostupna našim pacijentima. U Srbiji sa ovom bolešću živi oko 9.000 ljudi. Reč je o ozbiljnom autoimunom, neurodegenerativnom i zapaljenskom oboljenju koje napada centralni nervni sistem: mozak i kičmenu moždinu. Najčešće se javlja između 20. i 40. godine, ali se može manifestovati i u bilo kom drugom životnom periodu. Žene obolevaju dva puta češće od muškaraca. Jelena Drulović (Foto: Lična arhiva) U preliminarnoj analizi italijanski lekari su pokazali da nijedan od lekova koji se koriste za lečenje MS ne povećava posebno

Društvo

19.05.2020 u 18:00

Rak jajnika, podmukli neprijatelj žena

Svakog dana u našoj zemlji tri žene obole od karcinoma jajnika, a jedna umre od ovog najsmrtonosnijeg ginekološkog maligniteta. Rak jajnika zauzima neslavno sedmo mesto među malignitetima, a prema najnovijim statistikama, jedna od 78 žena suočava se s ovom dijagnozom. Petogodišnja stopa preživljavanja bolesnica, ako se bolest otkrije u ranoj fazi, veća je od 90 odsto, ali, nažalost, kada se rak jajnika dijagnostikuje u uznapredovalom stadijumu bolesti, preživljavanje pacijentkinja ne prelazi 30 odsto. U Srbiji svake godine od raka jajnika oboli oko 800 žena, dok godišnje život izgubi više od 450 žena. Ni u svetu situacija nije ništa bolja nego kod nas, jer se godišnje registruje 290.000 novih slučajeva, a 180.000 žena izgubi bitku s ovom bolešću. Karcinom ovarijuma uglavnom se

Društvo

31.03.2020 u 18:00

Nekontrolisana šećerna bolest dovodi do gubitka vida

Šećerna bolest predstavlja hronični metabolički poremećaj koji odlikuju dugotrajno povišene vrednosti šećera u krvi. To je jedno od najčešćih oboljenja sa stalnim porastom broja obolelih među stanovništvom, a dovodi se u vezu sa modernim načinom života, koji pre svega podrazumeva ishranu sa povećanim unosom masti i ugljenih hidrata. Ovo, zbog načina života koji u velikoj meri podrazumeva da sedimo, uz značajno smanjenu fizičku aktivnost, rezultira gojaznošću. Prema statističkim podacima, u Srbiji je 750.000 ljudi obolelo od dijabetesa. Osobe obolele od šećerne bolesti izložene su većem riziku od nastanka očnih oboljenja nego zdravi ljudi. U najteže komplikacije šećerne bolesti spada i dijabetesna retinopatija. Siniša Babović (Foto: Lična arhiva) Dr sc. med. Siniša

Zdravlje

03.03.2020 u 18:00

Poremećeno disanje tokom spavanja zamori čoveka

Slip apnea je jedan od poremećaja u toku spavanja koji se karakteriše ponavljanim epizodama prekida disanja koje nastaju zbog opstrukcije gornjih disajnih puteva. Ovo dovodi do fragmentisanog sna, koji je lošeg kvaliteta, zbog čega se osoba budi umorna, nenaspavana i nesposobna za funkcionisanje tokom dana u zavisnosti od težine poremećaja. Dr Nebojša Tasić (Foto Z. Anastasijević) Kako ističe profesor dr Nebojša Tasić, predsednik HISPA (Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga), Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje ISVH i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, u zavisnosti od mehanizma prekida disanja, slip apnea se deli na centralnu, mešovitu i opstruktivnu, koja je za kliničku praksu najvažniji disajni poremećaj

Zdravlje

11.02.2020 u 18:00

Od čudnog raspoloženja do opasnog poremećaja

Merilin Monro, Vinston Čerčil, Mel Gibson, Maraja Keri, Džimi Hendriks, Ernest Hemingvej, Virdžinija Vulf, Ketrin Zita Džouns, Frenk Sinatra, Žan-Klod van Dam, samo su neki od uspešnih ljudi koji su javno otkrili svoju dijagnozu – bipolarni afektivni poremećaj. Reč je o duševnom oboljenju koje karakteriše nestabilno raspoloženje, odnosno kada ono „šeta” od duboke depresije do izražene euforije, a zatim i promenljivi nivo životne energije i značajni poremećaj ponašanja. Prema rečima docenta dr Ivane Stašević Karličić, direktorke Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, ovo je verovatno najpromašivanija dijagnoza u psihijatriji, naročito u supkulturama koje dobro tolerišu nedistancirano ponašanje, a u koju spada i naša. Prespontane, preenergične, prestilizovane,

Društvo

26.12.2019 u 12:46

Bol u leđima muči 80 odsto odraslih ljudi

Bol u leđima je veoma čest problem širom sveta i jedan od vodećih razloga za onesposobljenost ljudi. Poznato je da više od 80 odsto odraslih zaboli u leđima barem jednom u toku života. Reč je o trećem po učestalosti razlogu zbog kojeg se pacijenti obraćaju lekaru za pomoć. Ovaj bol se može javiti u svim starosnim grupama, ali se najčešće događa kod osoba koje imaju između 35 i 55 godina i predstavlja vodeći razlog odsustva s posla. Profesor dr Emilija Dubljanin Raspopović iz Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije ističe da je najčešće uzrok bola u leđima nepoznat. Kod jednog od 20 pacijenata bol u leđima može da bude praćen i tegobama u nozi, pa se tada mogu javiti i trnjenje, osećaj mravinjanja, strujanja... Bol u nozi u ovom slučaju nastaje kao posledica

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: konzilijum