Vrućina može da doprinese zapušenju arterija nogu i ruku

Lekari Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije imali su ovog meseca pune ruke posla jer su zbrinuli veliki broj pacijenata koji su u bolnicu stigli kao hitni slučajevi i kojima je život visio o koncu. Samo od osmog do 13. jula u ovoj klinici su urađene 22 hitne vaskularne operacije: osam simptomatskih i rupturiranih aneurizmi trbušne aorte, jedna diskecija grudne aorte, četiri simptomatske karotidne stenoze i kod pacijenata iz bolnice „Sveti Sava” sedam akutnih zapušenja arterija nogu i ruku i tri povrede krvnih sudova. Ovi problemi su uglavnom nastali kao posledica visokih temperatura. Ljudima nije jasno zbog čega dolazi do ovih problema, mnogi pacijenti nikada ranije nisu ni čuli da mogu imati velike probleme zbog zapušavanja arterija nogu i ruku.

Profesor dr Lazar Davidović, direktor ove klinike, naglašava da je u danima ekstremno visokih temperatura broj hitnih vaskularnih intervencija bio čak četiri puta veći.

– Veći gubitak uz istovremeno nedovoljan unos tečnosti povećava zgrušavanje krvi, što je posebno opasno kod osoba koje već imaju sužene arterije na bilo kom nivou (arterije koje ishranjuju srce, mozak, noge i ruke...). U našoj sredini, kao i u svetu, najčešći razlog za obolevanje arterija nogu (značajno ređe i ruku) jeste arterioskleroza. Pored nasledne sklonosti, njoj doprinose i najširoj nemedicinskoj javnosti dobro poznati rizični faktori: pušenje, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišen nivo masnoća u krvi, gojaznost, fizička neaktivnost – naglašava dr Davidović.

Oboljenje arterija nogu ima četiri stadijuma. U prvom stadijumu javljaju se nespecifične tegobe koje je teško razlikovati od reumatskih. Drugi stadijum je već specifičan. Reč je o takozvanim klaudikacionim tegobama, što zapravo znači – povremeno hramanje. Suženi arterijski sudovi tokom mirovanja donose dovoljno krvi u listove i stopala, ali to nije dovoljno tokom hoda. Pacijenti vrlo precizno kažu posle koliko pređenih metara počinju da im se javljaju bolovi, grčevi u listovima nogu ili stopalima, što im onemogućava dalji hod.

– Takođe, pacijenti preciziraju da je problem izraženiji i da se javlja ranije ako se hoda uzbrdo ili uz stepenice. Nemogućnost da se bez bolova pređe više od 100 metara već je onesposobljavajuća tegoba. Mada, i to je relativno. Nije isto da li to rastojanje ne može preći neko ko ima 50 u odnosu na nekog ko ima 80 godina, ili neko ko jeste odnosno nije radno aktivan… Treći stadijum karakteriše takozvani bol u miru. Dakle, još više suženi ili potpuno zapušeni arterijski krvni sudovi ni u mirovanju u potkolenicu i stopalo ne dovode dovoljno krvi. Poslednji, četvrti stadijum je pojava gangrene – ističe naš sagovornik.

Gangrenozno izmenjeni deo tela (u ovom slučaju to su prsti na nozi ili celo stopalo) ne može se spasiti. On se samo može amputirati. A amputacija uzrokuje veliki invaliditet. Zato su ova oboljenja potencijalno veoma opasna.

Kada osoba treba da se javi lekaru?

– Najbolje je već kada postoje klaudikacione tegobe, to jest limitiran hod.

U stadijumu klaudikacionih tegoba mi pre svega insistiramo na vežbama hoda. Tražimo od pacijenta da hodaju i preko „granice bola”, čime se stimuliše razvoj zaobilaznih arterija. One nemaju kapacitet kao normalne arterije, ali velikom broju pacijenata pomažu tako što produžavaju „klaudikacionu distancu”, to jest rastojanje koje se može preći bez bolova. Istovremeno, neophodno je da se eliminišu faktori rizika (pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost) ili bar kontrolišu (nivo masnoća i šećera u krvi, krvni pritisak). Istovremeno se pacijentima preporučuju lekovi koji smanjuju agregaciju – taloženje trombocita, krvnih pločica. Najduže se koristi „aspirin”. Preporučljivo je uzimati ga u dozi od 100 miligrama dnevno, što treba da koriste sve osobe starije od 50 godina. Ja ga koristim. Sličan efekat ima i lek „dilva”, koji uz to širi male arterije nogu, te tako produžava „klaudikacionu distancu”, to jest rastojanje koje se može preći bez bolova – pojašnjava dr Davidović.

Međutim, od momenta pojave „bolova u miru” ili gangrene neophodna je hospitalizacija zbog detaljne dijagnoze i lečenja. Cilj dijagnoze, koja se postavlja na osnovu ultrazvučnog pregleda, pa i skenera arterija trbuha i nogu, jeste da pokaže koja su arterije bolesne, odnosno da li je i kakvo je lečenje moguće. U tretmanu ovih arterijskih bolesti u ovom stadijumu danas se primenjuju dve metode. Prva je endovaskularno lečenje stavljanjem stenta i balon-dilatacijom. Ovo je metod izbora ako pacijent ima suženje ili kratko zapušenje neke arterije. Istovremeno, ova metoda je manje rizična i primerenija kod starijih osoba i onih koje imaju pridružene bolesti srca i pluća. Ali, treba znati da su ove procedure manje trajne od hirurških.

– U slučaju da je arterija obolela u dužem segmentu ili je potpuno neprohodna, metod izbora je klasična vaskularna hirurgija, odnosno bajpas procedura. Ako se ona izvodi na trbušnoj aorti iz koje izlaze arterije koje ishranjuju noge, pacijent mora biti dodatno ispitan i pripremljen, pre svega imajući u vidu stanje njegovog srca i pluća.

Treba ponoviti da se gangrenozna stopala (ili prsti) moraju hirurški odstraniti. Prethodne procedure će omogućiti da rana zaraste i da pacijent može normalno da hoda. Ako je gangrena u toj meri uznapredovala i zahvata veći deo stopala, onda su bilo endovaskularna (stent), bilo hirurška procedura (bajpas) nesvrsishodne – zaključio je dr Davidović.