Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

01.03.2022 u 18:15

Ostrvo prizora iz bračno-stvaralačkog života

50. FEST Beogradski 50. Fest je u programu „Gala” ugostio i film „Bergmanovo ostrvo” francuske rediteljke i scenaristkinje Mie Hansen-Lov („Sve je oprošteno”, „Otac moje dece”, „Sve što dolazi”), koji je bio jedan od najvećih miljenika kritike na prošlogodišnjem Kanskom festivalu. Autorka je povela svoje filmske junake, koje glume Tim Rot i Viki Krispi, na švedsko ostrvo Faro gde je legendarni Ingmar Bergman snimio kadrove nekih od svojih najboljih filmova, tamo živeo u kući koja je danas pretvorena u njegov muzej i svratište pisaca i sineasta iz celog sveta, na ostrvo na kojem je i sahranjen. I baš tu Mia Hansen-Lov pripoveda svoju priču o životu u paru, o sudarima kreativnosti i različitog stvaralačkog senzibiliteta i o „duhovima” od kojih je sasvim logično najprisutniji

Kultura

28.02.2022 u 18:00

O glupim muškarcima i neodlučnim ženama

50. FEST Upravo imate priliku da se u programu „Gala” na 50. Festu suočite s „Tri sprata”, najnovijim filmom obožavanog italijanskog reditelja Nanija Moretija, u kom je radnja smeštena u jedan buržoaski kvart njegovog voljenog Rima, u trospratnicu gde nekoliko porodica živi svoje paralelne priče. Ovo je jedan od retkih Moretijevih filmova bez humora jer je kriza svuda naokolo, pa nema mesta za smeh. U tri epizode u razmaku od pet godina stvari se menjaju, junaci idu u zatvor i ponovo bivaju oslobođeni, razvode se, umiru ili nestaju, a opet – uopšte se ne menjaju. I tu je plodno tle za Moretijevu istragu građanske licemernosti, laži u porodičnim i komšijskim odnosima i istragu aktuelnih tema koje tište sva savremena društva. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, čiji su delovi

Kultura

27.02.2022 u 14:22

Vedre boje životne nevinosti

Lepo je uroniti u uspomene iz prošlosti, u njene vedre boje i u letnju toplinu najmirisnijeg mora na svetu što je doskora bilo naše – zajedničko. Da, povratak u to slatko doba životne nevinosti i naivnih pohoda u osvajanje slobode tokom školskih raspusta nekako i ne ide bez te opojne mešavine mirisa borovine, lavande i soli, ni bez sećanja na prvi poljubac i prvu morsku ljubav i na stečena prijateljstva koja mogu, ako se zalivaju, da ostanu večna... Sve ovo je iz ugla nas „matoraca” što smo se u međuvremenu napili i žuči i meda, pa nam povremena upadanja u (jugo)nostalgična sanjarenja o detinjstvu dođu kao neki lek. Iz ugla dece, koju mi odrasli po prirodi stvari „žešće smaramo”, sve je naravno još lepše i unikatnije. I da znate da jeste, svaku uspomenu za tili čas mogu da prizovu

Kultura

23.02.2022 u 20:00

Skakati od sreće ili oboleti od večite mladosti

Samoukog francuskog filmskog stvaraoca i muzičara Kantena Dipijea (1974) svetska filmska publika upoznala je posle niza kratkih filmova i dugometražnih dela poput: „Guma”, „Pogrešno”, „Pogrešni policajci”, „Stvarnost”, „U policijskoj stanici”, a naročito po crnoj komediji „Jelenska koža”. Zato je svetska premijera njegove nove komedije „Neverovatno, ali istinito”, u programu „Gala” na upravo završenom 72. Berlinalu, dočekana i sa radoznalošću i sa radošću. Dipije je još jednom pokazao neverovatnu veštinu da od polazne nadrealne situacije (podrumski tunel u funkciji svojevrsne vremenske mašine) tim svojim „uvrnutim” senzibilitetom napravi komično okretni osvrt na poznatu ljudsku muku: kako se nositi sa nadolazećom starošću i kako ostati što duže mlad. I upravo na toj uobičajenoj muci on

Kultura

18.02.2022 u 20:00

Sve boje mojih sećanja iz detinjstva

72. BERLINALE Ovogodišnja dodela „Zlatnog medveda” spojila je dve trenutno verbalno najpopularnije teme današnjice: žena i ekologija, i žiri 72. Berlinala je sigurno toga bio svestan. Pobednički film „Alkaras” režirala je žena – španska (katalonska) rediteljka i scenaristkinja Karla Simon, a njegova tema je „zelena”: opstanak porodičnih farmi voćnjaka generacijama uzgajanih na tradicionalan a danas zvan organski način. Karla Simon (1986), tvorac mnogih kratkih filmova i dugometražnog autobiografskog „Leto 1993” za koji je osvojila brojne svetske nagrade i bila španski kandidat za „Oskar” (2018), sada se vratila u svoju rodnu oblast oko gradića Alkaras u Kataloniji i u svom drugom dugometražnom igranom filmu ponudila pravu poeziju od života. Simpatičan i drag film koji reflektuje i

Kultura

17.02.2022 u 20:00

Devojačka odiseja u modernom Teheranu

72. BERLINALE Reditelj i scenarista Ali Asgari, jedan od najnagrađivanijih iranskih autora novije generacije, podario je „Panorami” 72. Berlinala i jedan od najlepših filmova – „Do sutra”, u kojem je otvorio doskora za iransku kinematografiju nezamislivu temu: neudata devojka, a samohrana majka. Asgari ne krije da stasavao uz filmove italijanskog neorealizma, francuskog „novog talasa”, ali i dela Angelopulosa, Hanekea, braće Darden i Munđijua, dok za svoje iranske uzore smatra Abasa Kijarostamija, Asgara Farhadija i Džafara Panahija (njegove rane filmove). Uz dobre uzore i lični talenat stvorio je sopstveni stil kojim se nametnuo filmskoj planeti potvrdivši svoju originalnost i filmom „Do sutra”, u kojem ponovo glavnu ulogu tumači njegova rođaka Sadaf Asgari (igrala je i u njegovom

Kultura

15.02.2022 u 20:00

Pošten rad na nepošteno crno

72. BERLINALE Sve je na toj savremenoj životnoj sceni lažno osim ljudi. Njih poznajemo, tu su – među nama, iako ih je scenarista, reditelj i producent Miloš Pušić smestio na veliko filmsko platno da nas otuda gledaju. Ti ljudi koje poznajemo – a sada su junaci Pušićevog filma „Heroji radničke klase”, koji upravo ima svetsku premijeru na 72. Berlinalu u programu „Panorama” – različitog su statusa, zvanja i obrazovanja ali ih je život okupio oko one poznate kategorije: pošten i težak rad na nepošteno i neizvesno crno. I okružio ih onima što imaju moderna zanimanja sumnjivog moralnog i poslovnog kodeksa: građevinski (ili svakojaki drugi) investitor, tajkun, fikser, menadžer... Zbog svega toga što Miloš Pušić („Jesen u mojoj ulici”, Odumiranje”) u ovoj svojoj snažnoj,

Kultura

14.02.2022 u 20:00

Kulminacija autorskog puta urezanog u sudbinu

72. BERLINALE Legendarni italijanski reditelj, scenarista i producent, majstor horora Dario Arđento (1940), svojevremeno i gost Beograda, posle 10 godina pauze snimio je novi film i lično ga predstavio u programu Gala na 72. Berlinalu. Za svoj novi horor triler, koji će u srpskoj distribuciji nositi naslov „Iza tamnih naočara” (u originalu „Occhiali neri”) i uskoro biti prikazan i na 50. Festu u glavnom programu van konkurencije, Arđento kaže da ne smatra svojom „labudovom pesmom” jer ima još toga da podari filmskoj planeti. A njoj je od početka svoje duge i plodne karijere, započete davnih sedamdesetih godina 20. veka, već podario kultne filmove poput „Tajna crne rukavice”, „Mačka ima devet života”, „Četiri muve na sivom somotu”, „Tajna napuštene kuće”, „Drakula 3D” i trilogiju

Kultura

11.02.2022 u 20:00

Terorizam je medijska bitka, a sistem u slepoj ulici

72. BERLINALE Može li se o nedavnim višestrukim terorističkim napadima u Francuskoj govoriti i kroz humor? Sudeći po filmu „Ničiji heroj” Alena Girodija, sa kojim je otvoren program „Panorama” 72. Berlinala, vidimo da može. Ovaj francuski reditelj i scenarista („Nema odmora za hrabre”, „Kralj bekstva”, „Stranac pored jezera”, „Ostati uspravan”...), skenira francusko društvo pogođeno terorom i uzročno-posledičnim talasom predrasuda, straha, čak i iracionalne mržnje, ali to čini kroz formu gorko-slatke komedije u kojoj i apsurd tako prirodno stanuje. U Klermon-Feranu, imaginarnom poprištu terorističkog napada u unutrašnjosti Francuske, Medrik se ludo zaljubljuje u sredovečnu i udatu prostitutku Izadoru, upoznaje mladog beskućnika Selima čije prisustvo izaziva paranoju okoline, i

Kultura

10.02.2022 u 18:15

Početak sa omažom Fasbinderu

Ovogodišnji, 72. Berlinski festival počinje večeras svetskom premijerom francuskog filma „Peter fon Kant” Fransoa Ozona i tako počinje trka za „Zlatnog medveda” i ostalih festivalskih odličja, o čemu će odlučivati žiri na čijem je čelu američki scenarista i reditelj Najt Šjamalan. Umetnički direktor Berlinala Karlo Šatrijan, izborom ovog Ozonovog filma za svečani takmičarski početak želeo je da priredi i omaž kultnom nemačkom reditelju Rajneru Verneru Fasbinderu čiji je film „Gorke suze Petre fon Kant” (1972) tačno pre pola veka skandalizovao publiku tadašnjeg Berlinskog festivala iza „gvozdene zavese”. Junakinja Fasbinderovog filma bila je lezbijka. Fransoa Ozon je u svojoj slobodnoj i prilično labavoj adaptaciji ove Fasbinderove drame zamenio polove. Junak njegovog filma, koji je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d