Среда, 22.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.76	117.41
	102.6	103.22	102.91
	126.18	126.94	126.56

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

01.03.2022 у 18:15

Острво призора из брачно-стваралачког живота

50. ФЕСТ Београдски 50. Фест је у програму „Гала” угостио и филм „Бергманово острво” француске редитељке и сценаристкиње Мие Хансен-Лов („Све је опроштено”, „Отац моје деце”, „Све што долази”), који је био један од највећих миљеника критике на прошлогодишњем Канском фестивалу. Ауторка је повела своје филмске јунаке, које глуме Тим Рот и Вики Криспи, на шведско острво Фаро где је легендарни Ингмар Бергман снимио кадрове неких од својих најбољих филмова, тамо живео у кући која је данас претворена у његов музеј и свратиште писаца и синеаста из целог света, на острво на којем је и сахрањен. И баш ту Миа Хансен-Лов приповеда своју причу о животу у пару, о сударима креативности и различитог стваралачког сензибилитета и о „духовима” од којих је сасвим логично најприсутнији онај

Култура

28.02.2022 у 18:00

О глупим мушкарцима и неодлучним женама

50. ФЕСТ Управо имате прилику да се у програму „Гала” на 50. Фесту суочите с „Три спрата”, најновијим филмом обожаваног италијанског редитеља Нанија Моретија, у ком је радња смештена у један буржоаски кварт његовог вољеног Рима, у троспратницу где неколико породица живи своје паралелне приче. Ово је један од ретких Моретијевих филмова без хумора јер је криза свуда наоколо, па нема места за смех. У три епизоде у размаку од пет година ствари се мењају, јунаци иду у затвор и поново бивају ослобођени, разводе се, умиру или нестају, а опет – уопште се не мењају. И ту је плодно тле за Моретијеву истрагу грађанске лицемерности, лажи у породичним и комшијским односима и истрагу актуелних тема којe тиште сва савремена друштва. У ексклузивном разговору за „Политику”, чији су делови сада

Култура

27.02.2022 у 14:22

Ведре боје животне невиности

Лепо је уронити у успомене из прошлости, у њене ведре боје и у летњу топлину најмириснијег мора на свету што је доскора било наше – заједничко. Да, повратак у то слатко доба животне невиности и наивних похода у освајање слободе током школских распуста некако и не иде без те опојне мешавине мириса боровине, лаванде и соли, ни без сећања на први пољубац и прву морску љубав и на стечена пријатељства која могу, ако се заливају, да остану вечна... Све ово је из угла нас „матораца” што смо се у међувремену напили и жучи и меда, па нам повремена упадања у (југо)носталгична сањарења о детињству дођу као неки лек. Из угла деце, коју ми одрасли по природи ствари „жешће смарамо”, све је наравно још лепше и уникатније. И да знате да јесте, сваку успомену за тили час могу да призову једним кликом

Култура

23.02.2022 у 20:00

Скакати од среће или оболети од вечите младости

Самоуког француског филмског ствараоца и музичара Кантена Дипијеа (1974) светска филмска публика упознала је после низа кратких филмова и дугометражних дела попут: „Гума”, „Погрешно”, „Погрешни полицајци”, „Стварност”, „У полицијској станици”, а нарочито по црној комедији „Јеленска кожа”. Зато је светска премијера његове нове комедије „Невероватно, али истинито”, у програму „Гала” на управо завршеном 72. Берлиналу, дочекана и са радозналошћу и са радошћу. Дипије је још једном показао невероватну вештину да од полазне надреалне ситуације (подрумски тунел у функцији својеврсне временске машине) тим својим „уврнутим” сензибилитетом направи комично окретни осврт на познату људску муку: како се носити са надолазећом старошћу и како остати што дуже млад. И управо на тој уобичајеној муци он

Култура

18.02.2022 у 20:00

Све боје мојих сећања из детињства

72. БЕРЛИНАЛЕ Овогодишња додела „Златног медведа” спојила је две тренутно вербално најпопуларније теме данашњице: жена и екологија, и жири 72. Берлинала је сигурно тога био свестан. Победнички филм „Алкарас” режирала је жена – шпанска (каталонска) редитељка и сценаристкиња Карла Симон, а његова тема је „зелена”: опстанак породичних фарми воћњака генерацијама узгајаних на традиционалан а данас зван органски начин. Карла Симон (1986), творац многих кратких филмова и дугометражног аутобиографског „Лето 1993” за који је освојила бројне светске награде и била шпански кандидат за „Оскар” (2018), сада се вратила у своју родну област око градића Алкарас у Каталонији и у свом другом дугометражном играном филму понудила праву поезију од живота. Симпатичан и драг филм који рефлектује и њена

Култура

17.02.2022 у 20:00

Девојачка одисеја у модерном Техерану

72. БЕРЛИНАЛЕ Редитељ и сценариста Али Асгари, један од најнаграђиванијих иранских аутора новије генерације, подарио је „Панорами” 72. Берлинала и један од најлепших филмова – „До сутра”, у којем је отворио доскора за иранску кинематографију незамисливу тему: неудата девојка, а самохрана мајка. Асгари не крије да стасавао уз филмове италијанског неореализма, француског „новог таласа”, али и дела Ангелопулоса, Ханекеа, браће Дарден и Мунђијуа, док за своје иранске узоре сматра Абаса Кијаростамија, Асгара Фархадија и Џафара Панахија (његове ране филмове). Уз добре узоре и лични таленат створио је сопствени стил којим се наметнуо филмској планети потврдивши своју оригиналност и филмом „До сутра”, у којем поново главну улогу тумачи његова рођака Садаф Асгари (играла је и у његовом филму

Култура

15.02.2022 у 20:00

Поштен рад на непоштено црно

72. БЕРЛИНАЛЕ Све је на тој савременој животној сцени лажно осим људи. Њих познајемо, ту су – међу нама, иако их је сценариста, редитељ и продуцент Милош Пушић сместио на велико филмско платно да нас отуда гледају. Ти људи које познајемо – а сада су јунаци Пушићевог филма „Хероји радничке класе”, који управо има светску премијеру на 72. Берлиналу у програму „Панорама” – различитог су статуса, звања и образовања али их је живот окупио око оне познате категорије: поштен и тежак рад на непоштено и неизвесно црно. И окружио их онима што имају модерна занимања сумњивог моралног и пословног кодекса: грађевински (или свакојаки други) инвеститор, тајкун, фиксер, менаџер... Због свега тога што Милош Пушић („Јесен у мојој улици”, Одумирање”) у овој својој снажној, друштвено-социјално

Култура

14.02.2022 у 20:00

Кулминација ауторског пута урезаног у судбину

72. БЕРЛИНАЛЕ Легендарни италијански редитељ, сценариста и продуцент, мајстор хорора Дарио Арђенто (1940), својевремено и гост Београда, после 10 година паузе снимио је нови филм и лично га представио у програму Гала на 72. Берлиналу. За свој нови хорор трилер, који ће у српској дистрибуцији носити наслов „Иза тамних наочара” (у оригиналу „Occhiali neri”) и ускоро бити приказан и на 50. Фесту у главном програму ван конкуренције, Арђенто каже да не сматра својом „лабудовом песмом” јер има још тога да подари филмској планети. А њој је од почетка своје дуге и плодне каријере, започете давних седамдесетих година 20. века, већ подарио култне филмове попут „Тајна црне рукавице”, „Мачка има девет живота”, „Четири муве на сивом сомоту”, „Тајна напуштене куће”, „Дракула 3Д” и трилогију „Три

Култура

11.02.2022 у 20:00

Тероризам је медијска битка, а систем у слепој улици

72. БЕРЛИНАЛЕ Може ли се о недавним вишеструким терористичким нападима у Француској говорити и кроз хумор? Судећи по филму „Ничији херој” Алена Гиродија, са којим је отворен програм „Панорама” 72. Берлинала, видимо да може. Овај француски редитељ и сценариста („Нема одмора за храбре”, „Краљ бекства”, „Странац поред језера”, „Остати усправан”...), скенира француско друштво погођено терором и узрочно-последичним таласом предрасуда, страха, чак и ирационалне мржње, али то чини кроз форму горко-слатке комедије у којој и апсурд тако природно станује. У Клермон-Ферану, имагинарном попришту терористичког напада у унутрашњости Француске, Медрик се лудо заљубљује у средовечну и удату проститутку Изадору, упознаје младог бескућника Селима чије присуство изазива параноју околине, и овом

Култура

10.02.2022 у 18:15

Почетак са омажом Фасбиндеру

Овогодишњи, 72. Берлински фестивал почиње вечерас светском премијером француског филма „Петер фон Кант” Франсоа Озона и тако почиње трка за „Златног медведа” и осталих фестивалских одличја, о чему ће одлучивати жири на чијем је челу амерички сценариста и редитељ Најт Шјамалан. Уметнички директор Берлинала Карло Шатријан, избором овог Озоновог филма за свечани такмичарски почетак желео је да приреди и омаж култном немачком редитељу Рајнеру Вернеру Фасбиндеру чији је филм „Горке сузе Петре фон Кант” (1972) тачно пре пола века скандализовао публику тадашњег Берлинског фестивала иза „гвоздене завесе”. Јунакиња Фасбиндеровог филма била је лезбијка. Франсоа Озон је у својој слободној и прилично лабавој адаптацији ове Фасбиндерове драме заменио полове. Јунак његовог филма, који је заправо

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.07.2026 у 08:49

Украјина дроновима гађала Краснодор, избили велики пожари у „руском Амазону”

22.07.2026 у 08:45

Мобијев електронски спектакл на Калемегдану

22.07.2026 у 08:45

Алијев открио сусрет Руса и Немаца у Бакуу, Мерц тврди да није знао

22.07.2026 у 08:35

Украјина започиње производњу западног оружја, први тест британски топ Л119

22.07.2026 у 08:33

Шеф америчког Генералштаба: Русија није пријатељ Сједињених Држава

22.07.2026 у 08:25

Вода за пиће у Нишу потпуно исправна