Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

04.03.2017 u 10:17

Šum lišća i energija vetra Julijskih Alpa

Šum lišća, energija vetra, zalazak sunca, život biljaka i bogatstvo prirode na Julijskim Alpima ovekovečila je na svojim delima umetnica Jovana Tomanović. Ona je priredila izložbu novih radova u art komuni „Dorćol plac” u Dobračinoj ulici. – Na postavci sam prikazala slike u tehnici ulje na platnu iz serije radova naslikanih između dva moja ateljea – u Milanu i Julijskim Alpima. U idili Alpa meditirajući sam došla do koncentracije i inspiracije za ovu seriju, pa se ona razvila u dva oblika. U prvom su to brda, žbunje i trave, a u drugom – gigantski leptiri – objasnila je autorka. Ona podseća da njena veza sa prirodom traje od detinjstva. U planine je odlazila sa bakama i dekama, a odrastala je, školovala se i radila u velikim gradovima –

Beograd

02.03.2017 u 08:07

„Fantastična zver” premijerno u Beogradu

Remek-delo Petra Lubarde „Fantastična zver” (Besta Fantastika) prvi put je izložena u Beogradu, u nekadašnjem prostoru „Eurosalona” na Andrićevom vencu. Slika koje je otkupljena 1953. na Bijenalu u Sao Paolu posle 64 godine vratila se u prestonicu zahvaljujući kolekcionarima Dušanu Klepiću i Vladimiru Krstonošiću. O značaju ovog dela za jugoslovensko slikarstvo govorili su istoričari umetnosti i autori publikacije „Besta Fantastika” Jerko Denegri i Petar Čuković. – Drago mi je da su kolekcionari ušli u trag ove slike i doneli je u sredinu u kojoj je nastala. Posebno je interesantan način na koji je ona dospela u Sao Paolo jer oslikava kulturnu politiku ondašnje Jugoslavije koja posle svih političkih zbivanja pokušava da nađe svoje mesto u svetu moderne umetnosti – rekao je

Kultura

02.03.2017 u 16:30

Šileovi crteži na sudu

Od Drugog svetskog rata prošlo je sedam decenija, ali interesovanje koje vlada za priče o nacističkom pljačkanju umetnina po Evropi ne jenjava. Večeras se u Parizu u Muzeju Majol otvara izložba na kojoj će se naći 66 dela otuđenih pa vraćenih poznatoj francuskoj jevrejskoj porodici Rozenberg, dok u Njujorku naslednici austrijskog Jevrejina Frica Grunbauma pred sudom pokušavaju da povrate crteže Egona Šilea koji su im ukradeni tokom ratnih sukoba. Prema proceni francuskih zvaničnika, prenosi „Vašington post”, od kad je Hitler 1940. godine okupirao tu zemlju, iz nje je izneto oko 100.000 dela iz privatnih zbirki, mada stručnjaci tvrde da je ukradeno, zapravo, tri puta više. Među njima su se nalazile i slike iz kolekcije Pola Rozenberga, koji je posedovao moderniste, brojna dela kubizma, fovizma,

Kultura

27.02.2017 u 16:00

„Fantastična zver” vratila se u Beograd

Slika „Fantastična zver” Petra Lubarde, naslikana 1953. godine u Beogradu, za koju se tokom poslednje dve decenije nije ni znalo gde se tačno nalazi, prvi put posle više od šezdeset godina biće javno izložena – i to baš u našoj prestonici, od 1. marta, u prostoru „Eurosalona”, na Adrićevom vencu. Delo dimenzija 195 sa 110 centimetra, koje je zajedno sa još 24 slike nastalo zarad predstavljanja Jugoslavije na Bijenalu u Sao Paolu (gde je učestvovalo 712 umetnika) iste godine videla je brazilska publika ali ne i domaća, budući da je reč o jednoj od slika koje se iz ove daleke zemlje nisu vratile posle završetka manifestacije. Jer, upravo je ona otkupljena tokom trajanja bijenala, na kojem je naš umetnik postigao zapažen uspeh o čemu svedoči činjenica da su ga kritičari istakli u grupi sa

Kultura

27.02.2017 u 17:40

Povratak slikarskom hedonizmu

Ako bismo tražili ključne tačke u formiranju stvaralačkog bića Nikole Džafe (1950), one su vidljive već na prvim slikarevim izložbama – na Perspektivama (1979) i beogradskom Kulturnom centru (1989). I mada u toj ranoj fazi tematizuje ženu i erotske slojeve bića femine, on takođe, u duhu svog karaktera, balansira njeno anđeosko i demonsko svojstvo. Osetljiv na zlo koje su donele devedesete, on od 1990. pasivizira bavljenje slikarstvom i neiscrpan je inspirator, pokretač i aktivista u borbi za društvene vrednosti i umetnički dignitet. Etika je stavljena iznad estetike. Bliska mu je i Marksova misao da „Čežnja za oslobađanjem od obmane čula našeg efemernog života predstavlja osnovnu nameru svake umetnosti”. Džafo je idejni tvorac i pokretač grupe Led art (1993), s kojom kreira i realizuje više od

Kultura

20.02.2017 u 15:00

Orden za zlatne ruke naivaca iz Kovačice

Kovačica – U centru Kovačice okružene hektarima najplodnijih oranica južnog Banata nije zemljoradnička zadruga već svetski poznata Galerija naivne umetnosti. Na Sretenje, za Dan državnosti, za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije, njenih građana i postignute rezultate u oblasti slikarstva galerija je odlikovana Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena. Ponos i zadovoljstvo ne krije direktorka ove institucije, koja je više od 60 godina dom slikara – naivaca. –Ovo je potvrda dugog istrajnog rada kovačičkih slikara naive. Oni su ti koji decenijama grade ovaj brend i predstvaljaju svoju umetnost u svetu. Mi jesmo Slovaci, ali smo građani Srbije, ponosni što možemo nečim lepim da predstavimo Srbiju– kaže za „Politiku” Marija Raspir, direktorka Galerije naivne umetnosti u

Kultura

18.02.2017 u 11:05

Umetnik je umetniku– prijatelj ili rival

Pronaći sve u jednoj osobi: sagovornika, druga, podstrek, inspiraciju, ostvariv je ideal, što pokazuju brojna prijateljstva umetnika koji su u jednom trenutku zajedno prevazilazili pojedinačna ograničenja i sujetu, te stvarali remek-dela. Ova tema podstakla je i Sebastijana Smija, umetničkog kritičara „Boston glouba” i dobitnika Pulicerove nagrade, da napiše knjigu „Umetnost rivalstva” (Profile Books) o četiri stvaralačka para koja čine: Mane i Dega, Pikaso i Matis, Džekson Polok i Vilem de Kuning, Lusijan Frojd i Frensis Bejkon. Višestruke veze među piscima I među piscima česte su dvostruke, višestruke, veze. Jedan od najlepših primera naše međuratne književnosti opisao je Miloš Crnjanski, pišući o Grupi umetnika koji su se posle Prvog svetskog rata okupljali u Moskvi, „svetlu u

Kultura

14.02.2017 u 07:55

Izložba Gorana Vitanovića u „Haosu”

Izložba crteža „Značajne promene” Gorana Vitanovića biće otvorena večeras u 20 časova u Galeriji „Haos” (Dositejeva 3) i trajaće do 11. marta. Vitanović, koji je diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Jovanovića, u svojim radovima osvrće se na savremeno doba i iskazuje svoju angažovanost prema vremenu u kojem živi. Aleksandra Mirčić, kustos Muzeja savremene umetnosti, u tekstu za ovu postavku napisala je da je umetnost za Gorana Vitanovića istraživanje unutrašnjeg intimnog sveta čoveka u trenutku promene, u stanju bola i patnje. „Bez ulepšavanja, čovek je predstavljen kao zver, kao izvitoperena životinja u duševnom i fizičkom bolu. Povodom ovih radova možemo se zapitati koliko smo danas navikli na slike nasilja u odnosu na ljude

Kultura

05.02.2017 u 19:45

Delo Pitera Brojgela Mlađeg otkriveno u Velikoj Britaniji

Naići na takozvanog „spavača” ispunjenje je sna svakog trgovca umetninama. U ovom slučaju nije reč o terminu koji se kolokvijalno upotrebljava u kriminalističkim romanima i filmovima, i to za agenta koji čeka, nekad i decenijama, da ga njegova tajna služba „aktivira”, već se radi o umetničkoj slici, koja za sitan novac biva kupljena na aukciji, a za koju se, potom, ispostavlja da je autorstvo nekog velikana. Kopija dela iz 16. veka „Svadbeni ples na otvorenom”, koja je tek nedavno pripisana Piteru Brojgelu Mlađem, a koja će od 11. februara biti zvezda izložbe o dinastiji Brojgel u Holborn muzeju u Batu (Velika Britanija), jedan je takav slučaj, o kojem izveštava Bi-bi-si. Slika (ulje na dasci), na kojoj je rustičan prikaz venčanja u šumi, deo je muzejske kolekcije još od 19. veka i za nju se

Kultura

28.01.2017 u 21:44

Ljuba se napajao energijom Pariza

Valjevo – Ljuba Popović je bio zanimljiv, interesantan čovek, pravi renesansni tip. Na primer, nikada nije pisao ničim drugim nego perom i mastilom. Imao je specifičan način slikanja. U ateljeu je bilo fino svetlo koje je dolazilo odozgo, a on je pravio ogromne slike tako što uzme boju, prosto bi nanišanio i onda trčao do onog dela platna gde će da naslika detalj. Obavljao je i fizički posao dok je slikao. Verovatno je u tom međuvremenu i razmišljao o onome što radi. Ovako je novinarima u Valjevu deo svog poznanstva i pariskog i beogradskog druženja sa slikarom Ljubom Popovićem preneo Živadin K. Mitrović, novinar i istoričar umetnosti, autor knjige „Pariski razgovori”. Delo koje je predstavljeno u sali Moderne galerije, gde je odnedavno postavljan veliki Ljubin triptih, obuhvata

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: slikarstvo