Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

31.03.2016 u 22:05

Misteriozni svet kralja mačaka

Specijalno za Politiku Beč – U Kunstforumu je 24. februara otvorena retrospektiva jednog od najznačajnijih francuskih slikara prošlog veka, Baltazara Klosovskog de Role (1908–2001) poznatog po umetničkom imenu Baltus, koje je zvaničan naziv ove postavke. Austrijska premijera se dešava 15 godina od poslednje obimne retrospektive u venecijanskoj palati Grasi i dve godine od skandala zbog otkazivanja izložbe njegovih polaroida u esenskom muzeju Folkvang. Ta radikalna odluka je 2014. doneta zbog žučne debate o pedofiliji razbuktale oko serije polaroida nastale tokom devedesetih, za koju je tada već osamdesetogodišnjem slikaru, u njegovom domicilu Gran Šale u švajcarskom Rosinijeru, pozirala maloletna Ana Vali. Kunstforum pokazuje deo ovih spornih polaroida uključenih u poglavlje o Baltusovoj

Kultura

28.03.2016 u 20:05

Svetlosti i senke lisabonske palate

Kada je u leto 1992. godine stigao u Portugaliju sa namerom da sa kolegom Aleksandrom Rafajlovićem nekoliko meseci pravi portrete turista, slikar Branislav Mihajlović znao je za fudbalski klub „Benfika” i još dve reči portugalskog jezika. Meštani su dvojici slikara rekli da će im taj posao najbolje ići u Algarveu, jer tamo ima najviše turista. Mladi umetnici nisu znali da je Algarve i grad i naziv regije. Kada je na stanici tražio autobusku kartu za Algarve, službenica ga je pitala gde tačno želi da ide, imajući u vidu celu regiju. Branisav je mislio na grad i rekao – u centar! Portertisao je turiste, posao je lepo išao. U novembru se vratio u Beograd. Novembar, Beograd, 1992... Portugalija je iz te perspektive izgledala daleko privlačnije i nije trebalo mnogo razmišljanja da se

Kultura

25.03.2016 u 19:05

Dela iz kolekcije Jovičić u Kući legata

„Između sećanja i zaborava” naziv je izložbe koja se 31. marta otvara u Kući legata, na kojoj će biti prikazano oko 80 dela Kolekcije Jovičić. Branko Popović, Bogdan Šuput, Đorđe Andrejević Kun, Mališa Glišić, Ignjat Job neka su od naših slikarskih imena čije će slike biti izložene a koje nikada do sada nisu bile viđene u javnosti. Zoran Jovičić počeo je da formira kolekciju pre četrdesetak godina, pasionirano nabavljajući dela na sajmovima antikviteta, aukcijama, tokom susreta sa drugim kolekcionarima. U ovom trenutku na spisku zbirke nalazi se oko 200 slika, jedna od najstarijih jeste mrtva priroda Anastasa Bocarića, koja datira s kraja 19. veka, a najmlađi rad je slika Aleksandra Prijića, iz 1954. Neke od slika, tačnije njih 117, publika je imala priliku da vidi 2013, na postavci

Kultura

25.03.2016 u 09:31

Francuska epizoda Save Šumanovića

U Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1, večeras u 19 časova biće otvorena izložba „Jedna francuska epizoda Save Šumanovića“. Izložba je nastala u saradnji sa Galerijom slika „Sava Šumanović“ u Šidu, Francuskim institutom u Srbiji i prof. dr Lidijom Merenik, istoričarkom umetnosti. Na otvaranju izložbe govoriće mr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, Vesna Burojević, direktorka Galerije slika „Sava Šumanović“, prof. dr Lidija Merenik, istoričarka umetnosti, dok će izložbu zvanično otvoriti gospodin Žan-Batist Kizen, direktor Francuskog instituta u Srbiji. Na izložbi će biti predstavljena 24 umetnička dela Save Šumanovića iz kolekcija Galerije slika „Sava Šumanović“ u Šidu, Galerije Matice srpske i iz privatnog vlasništva. Izložena dela (slike i crteži)

Kultura

10.03.2016 u 17:05

Moj čovek je raskomadan, ali ipak pobeđuje

Izložbu „Širom raširenih ruku”, koja se u Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda otvara večeras u 19 sati, Miloš Šobajić (1946) organizuje posle skoro sedam godina pauze kada je u pitanju Srbija. Ovoga puta pred publikom će se naći četiri slike velikog formata, pet malih slika u kombinovanoj tehnici, tri velike skulpture od različitih materijala i kratak video-film. Izložene radove odlikuje snažan gest, široki potezi četke, paleta bele, plave, crvene i crne boje, dinamika i ritam. Sva dela nastala su od 2011. do 2016. godine i sva se od danas nalaze u prostoru koji je specijalno za ovu priliku obojen u tamnosivo, gotovo crno. Kako kaže autor – to je pravo okruženje u kojem će dela doći do izražaja, i vizuelno i kontekstualno. – Glavna tema mog opusa je čovek. Organizam koji može

Kultura

03.03.2016 u 18:09

Slikarstvo Marija Pregelja u Legatu Čolaković

Dela Marija Pregelja (1913–1967), poznatog slovenačkog slikara, biće od sutra u 19 sati izložena u Muzeju savremene umetnosti Beograd, odnosno njegovom Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Na izložbi će biti predstavljeno slikarstvo ovog umetnika i to iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, koje je nastalo u periodu između 1947. i 1967. godine. Legat koji nosi ime sina i supruge umetnika, Muzej je preuzeo 1986. godine posle smrti supruge Marija Pregelja. Ona je, po želji samog autora, umetničku zaostavštinu svog supruga ravnopravno zaveštala Muzeju savremene umetnosti i ljubljanskoj Modernoj galeriji. Tom prilikom Muzeju savremene umetnosti, pored slika, pripala su i 123 grafička lista i 22 rada izvedena tehnikom akvarela, gvaša i pastela. Pregelj je slikar i grafičar,

Kultura

25.02.2016 u 22:00

Portret Luke Ćelovića za koji se verovalo da je uništen u ratu vraćen u Rektorat

Posle više od sedamdeset godina portret Luke Ćelovića – Trebinjca (1854–1929), poznatog trgovca, jednog od najuticajnijih ljudi u Srbiji s kraja 19. i početka 20. veka i velikog dobrotvora univerziteta, koji je naslikala čuvena Beta Vukanović, ponovo ponosno krasi zid svečane sale Rektorata Univerziteta u Beogradu. Nakon što je odatle nestao tokom Drugog svetskog rata, kada mu se izgubio svaki trag, ovaj impozantan prikaz Ćelovića u prirodnoj veličini konačno je pronađen i vraćen tamo gde pripada. Kako „Politika” saznaje u Rektoratu, priča počinje odlukom Ćelovića, jednog od osnivača Beogradske zadruge i njenog doživotnog predsednika, da testamentom iz 1911. godine celokupno svoje imanje ostavi ovoj instituciji...

Kultura

21.02.2016 u 20:28

Njujorški dileri na sudu zbog falsifikovanog Rotka

Ruski imigrant jevrejskog porekla i čuveni apstraktni ekspresionista Mark Rotko (1903–1970) ponovo je, nakon umetničkog uspona u Americi pre više od pola veka, u žiži njujorške umetničke scene. Ovoga puta reč je o skandalu koji se dogodio kada je ugledna kuća „Knedler i kompanija”, cenjena na tržištu umetnina morala da zatvori svoja vrata nakon što je optužena da je prodavala falsifikate Rotkovih dela koja je naslikao umetnik kineskog porekla. Priču o celom slučaju objavio je „Gardijan”, podsećajući na Rotkovu slavnu prošlost i uspeh koji je postigao retkim talentom za razumevanje boja, čije je korišćenje pred kraj stvaralačke karijere sveo na minimum, ali i interesovanjem za mnoge oblasti, posebno filozofiju. Pre nego što se ubio u svom njujorškom studiju 1970, važio je za giganta

Magazin

12.02.2016 u 13:45

Replika Van Gogove sobe u internet ponudi za smeštaj u Čikagu

Čikago – Ljubitelji umetnosti imaju priliku da provedu noć u sobi koja je replika spavaće sobe slikara Vinsenta van Goga – za samo deset dolara. Institut umetnosti u Čikagu dekorisao je garsonjeru za izdavanje da izgleda kao Van Gogova slika njegove sobe u južnoj Francuskoj, prenela je Beta. Soba, koja se nalazi u čikaškom kvartu River Nort, reklamira se na portalu za iznajmljivanje „Erbiendbi” kao da je sam umetnik izdaje da bi skupio novac za kupovinu boja. Oni koji iznajme prostoriju dobiće i karte za izložbu „Van Gogove sobe” u Institutu umetnosti, koja će biti otvorena 14. februara, i trajaće do 10. maja. Portparolka muzeja Amanda Hiks rekla je da su svi termini za februar odmah rasprodati nekoliko minuta po objavljivanja ponude u utorak uveče. Dalja ponuda biće objavljena

Kultura

12.02.2016 u 09:05

Iz mornarice sam pobegao avionom

Šmeker, šeret i gospodin. Do detalja isklesanog lika, poput čoveka koji je za svojih devedeset godina video sveta, ali iskričavih očiju, poput mladića koji ga tek otkriva. Tokom rukovanja u prvom su planu prsti umrljani bojom. Zelena, plava, tek kap crne. Saznajem ubrzo i zašto. Petra Omčikusa, našeg poznatog slikara, kako sam kaže, pola u šali pola u zbilji, jako nervira pitanje koje mu često postave oni koji ga duže vreme nisu videli, a to je da li i danas još uvek slika. „Kako to neko može da pita. Pa šta bih drugo radio. To sam ja. Slikaću do kraja. Ma šta to na kraju bio kraj”, odgovara naš domaćin, dok se iza njegovih leđa stidljivo pomalja štafelaj i platno, na njemu sveže nanete boje. Upravo nastaje nova slika. Veliko prijateljstvo sa Duškom Vujoševićem Tokom jedne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: slikarstvo