Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сликарство

Култура

31.03.2016 у 22:05

Мистериозни свет краља мачака

Специјално за Политику Беч – У Кунстфоруму је 24. фебруара отворена ретроспектива једног од најзначајнијих француских сликара прошлог века, Балтазара Клосовског де Роле (1908–2001) познатог по уметничком имену Балтус, које је званичан назив ове поставке. Аустријска премијера се дешава 15 година од последње обимне ретроспективе у венецијанској палати Граси и две године од скандала због отказивања изложбе његових полароида у есенском музеју Фолкванг. Та радикална одлука је 2014. донета због жучне дебате о педофилији разбуктале око серије полароида настале током деведесетих, за коју је тада већ осамдесетогодишњем сликару, у његовом домицилу Гран Шале у швајцарском Росинијеру, позирала малолетна Ана Вали. Кунстфорум показује део ових спорних полароида укључених у поглавље о Балтусовој

Култура

28.03.2016 у 20:05

Светлости и сенке лисабонске палате

Када је у лето 1992. године стигао у Португалију са намером да са колегом Александром Рафајловићем неколико месеци прави портрете туриста, сликар Бранислав Михајловић знао је за фудбалски клуб „Бенфика” и још две речи португалског језика. Мештани су двојици сликара рекли да ће им тај посао најбоље ићи у Алгарвеу, јер тамо има највише туриста. Млади уметници нису знали да је Алгарве и град и назив регије. Када је на станици тражио аутобуску карту за Алгарве, службеница га је питала где тачно жели да иде, имајући у виду целу регију. Бранисав је мислио на град и рекао – у центар! Портертисао је туристе, посао је лепо ишао. У новембру се вратио у Београд. Новембар, Београд, 1992... Португалија је из те перспективе изгледала далеко привлачније и није требало много размишљања да се

Култура

25.03.2016 у 19:05

Дела из колекције Јовичић у Кући легата

„Између сећања и заборава” назив је изложбе која се 31. марта отвара у Кући легата, на којој ће бити приказано око 80 дела Колекције Јовичић. Бранко Поповић, Богдан Шупут, Ђорђе Андрејевић Кун, Малиша Глишић, Игњат Јоб нека су од наших сликарских имена чије ће слике бити изложене а које никада до сада нису биле виђене у јавности. Зоран Јовичић почео је да формира колекцију пре четрдесетак година, пасионирано набављајући дела на сајмовима антиквитета, аукцијама, током сусрета са другим колекционарима. У овом тренутку на списку збирке налази се око 200 слика, једна од најстаријих јесте мртва природа Анастаса Боцарића, која датира с краја 19. века, а најмлађи рад је слика Александра Пријића, из 1954. Неке од слика, тачније њих 117, публика је имала прилику да види 2013, на поставци

Култура

25.03.2016 у 09:31

Француска епизода Саве Шумановића

У Галерији Матице српске, Трг галерија 1, вечерас у 19 часова биће отворена изложба „Једна француска епизода Саве Шумановића“. Изложба је настала у сарадњи са Галеријом слика „Сава Шумановић“ у Шиду, Француским институтом у Србији и проф. др Лидијом Мереник, историчарком уметности. На отварању изложбе говориће мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Весна Буројевић, директорка Галерије слика „Сава Шумановић“, проф. др Лидија Мереник, историчарка уметности, док ће изложбу званично отворити господин Жан-Батист Кизен, директор Француског института у Србији. На изложби ће бити представљена 24 уметничка дела Саве Шумановића из колекција Галерије слика „Сава Шумановић“ у Шиду, Галерије Матице српске и из приватног власништва. Изложена дела (слике и цртежи) настала

Култура

10.03.2016 у 17:05

Мој човек је раскомадан, али ипак побеђује

Изложбу „Широм раширених руку”, која се у Галерији Атријум Библиотеке града Београда отвара вечерас у 19 сати, Милош Шобајић (1946) организује после скоро седам година паузе када је у питању Србија. Овога пута пред публиком ће се наћи четири слике великог формата, пет малих слика у комбинованој техници, три велике скулптуре од различитих материјала и кратак видео-филм. Изложене радове одликује снажан гест, широки потези четке, палета беле, плаве, црвене и црне боје, динамика и ритам. Сва дела настала су од 2011. до 2016. године и сва се од данас налазе у простору који је специјално за ову прилику обојен у тамносиво, готово црно. Како каже аутор – то је право окружење у којем ће дела доћи до изражаја, и визуелно и контекстуално. – Главна тема мог опуса је човек. Организам који може бити

Култура

03.03.2016 у 18:09

Сликарство Марија Прегеља у Легату Чолаковић

Дела Марија Прегеља (1913–1967), познатог словеначког сликара, биће од сутра у 19 сати изложена у Музеју савремене уметности Београд, односно његовом Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића. На изложби ће бити представљено сликарство овог уметника и то из Легата Васка и Злате Прегељ, које је настало у периоду између 1947. и 1967. године. Легат који носи име сина и супруге уметника, Музеј је преузео 1986. године после смрти супруге Марија Прегеља. Она је, по жељи самог аутора, уметничку заоставштину свог супруга равноправно завештала Музеју савремене уметности и љубљанској Модерној галерији. Том приликом Музеју савремене уметности, поред слика, припала су и 123 графичка листа и 22 рада изведена техником акварела, гваша и пастела. Прегељ је сликар и графичар, стваралац

Култура

25.02.2016 у 22:00

Портрет Луке Ћеловића за који се веровало да je уништен у рату враћен у Ректорат

После више од седамдесет година портрет Луке Ћеловића – Требињца (1854–1929), познатог трговца, једног од најутицајнијих људи у Србији с краја 19. и почетка 20. века и великог добротвора универзитета, који је насликала чувена Бета Вукановић, поново поносно краси зид свечане сале Ректората Универзитета у Београду. Након што је одатле нестао током Другог светског рата, када му се изгубио сваки траг, овај импозантан приказ Ћеловића у природној величини коначно је пронађен и враћен тамо где припада. Како „Политика” сазнаје у Ректорату, прича почиње одлуком Ћеловића, једног од оснивача Београдске задруге и њеног доживотног председника, да тестаментом из 1911. године целокупно своје имање остави овој институцији...

Култура

21.02.2016 у 20:28

Њујоршки дилери на суду због фалсификованог Ротка

Руски имигрант јеврејског порекла и чувени апстрактни експресиониста Марк Ротко (1903–1970) поново је, након уметничког успона у Америци пре више од пола века, у жижи њујоршке уметничке сцене. Овога пута реч је о скандалу који се догодио када је угледна кућа „Кнедлер и компанија”, цењена на тржишту уметнина морала да затвори своја врата након што је оптужена да је продавала фалсификате Роткових дела која је насликао уметник кинеског порекла. Причу о целом случају објавио је „Гардијан”, подсећајући на Роткову славну прошлост и успех који је постигао ретким талентом за разумевање боја, чије је коришћење пред крај стваралачке каријере свео на минимум, али и интересовањем за многе области, посебно филозофију. Пре него што се убио у свом њујоршком студију 1970, важио је за гиганта

Магазин

12.02.2016 у 13:45

Реплика Ван Гогове собе у интернет понуди за смештај у Чикагу

Чикаго – Љубитељи уметности имају прилику да проведу ноћ у соби која је реплика спаваће собе сликара Винсента ван Гога – за само десет долара. Институт уметности у Чикагу декорисао је гарсоњеру за издавање да изгледа као Ван Гогова слика његове собе у јужној Француској, пренела је Бета. Соба, која се налази у чикашком кварту Ривер Норт, рекламира се на порталу за изнајмљивање „Ербиендби” као да је сам уметник издаје да би скупио новац за куповину боја. Они који изнајме просторију добиће и карте за изложбу „Ван Гогове собе” у Институту уметности, која ће бити отворена 14. фебруара, и трајаће до 10. маја. Портпаролка музеја Аманда Хикс рекла је да су сви термини за фебруар одмах распродати неколико минута по објављивања понуде у уторак увече. Даља понуда биће објављена преко

Култура

12.02.2016 у 09:05

Из морнарице сам побегао авионом

Шмекер, шерет и господин. До детаља исклесаног лика, попут човека који је за својих деведесет година видео света, али искричавих очију, попут младића који га тек открива. Током руковања у првом су плану прсти умрљани бојом. Зелена, плава, тек кап црне. Сазнајем убрзо и зашто. Петра Омчикуса, нашег познатог сликара, како сам каже, пола у шали пола у збиљи, јако нервира питање које му често поставе они који га дуже време нису видели, а то је да ли и данас још увек слика. „Како то неко може да пита. Па шта бих друго радио. То сам ја. Сликаћу до краја. Ма шта то на крају био крај”, одговара наш домаћин, док се иза његових леђа стидљиво помаља штафелај и платно, на њему свеже нанете боје. Управо настаје нова слика. Велико пријатељство са Душком Вујошевићем Током једне од

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 14:08

Бесплатне консултације о еколошки одрживом пословању

19.06.2026 у 14:06

Вучић позвао компанију BYD да своје иновације представи на Експу 2027

19.06.2026 у 14:05

Дачић: Нико неће рушити државу на основу фабрикованих лажи

19.06.2026 у 14:01

Алекс Мумбру преузео Виртус

19.06.2026 у 13:57

Шри Ланка се бори са највећом епидемијом денга грознице у последњих неколико година

19.06.2026 у 13:56

Случај изнуде у Волосу: малолетници и мушкарац осумњичени за отимање 370.000 евра