Живот Баната на Пајиним платнима

Вршац – Oвог лета једно ликовно дело изложено у Апотеци на степеницама, делу вршачког Градског музеја, слави 120. рођендан. Реч је о „Вршачком триптихону”, раду чувеног сликара Паје Јовановића, рођеног у Вршцу (1859–1957), који је градска управа наручила од њега. Повод за тадашњу угарску државу био је значајан – требало је на одговарајући начин обележити 1.000 година од доласка Мађара у Карпатску котлину. Као круна серије свечаности тим поводом планирана је и Миленијумска изложба у Будимпешти, на којој је требало приказати привредни и културни развој градова.

За градску управу Вршца, који је у то време био значајан привредни и културни центар, није било дилеме: код суграђанина Паје Јовановића, који је у том тренутку био у Паризу, наручена је слика за представљање привредне активности и културе града. Сликар је прихватио и понуђену цену од позамашних 5.000 форинти.

„Почетак и припрема скица за сликање ’Вршачког триптихона’ бурно су пропраћени у тадашњој локалној веома развијеној штампи. Рецимо, ’Будућност’ пише да је ’сликар из Париза, писмом од 21. јануара 1895. године, обавестио градоначелника да прима сликање за прославу Миленијума, с обећањем да ће триптихон завршити до августа исте године’. Исти лист обавештава читаоце да ’г. Паја Јовановић, академски сликар, стиже данас (7. маја 1895. године) у нашу варош да покупи мотиве за слику, коју ће варош Вршац 1896. године приликом Земаљске изложбе изложити’”, прича за „Политику” Драгана Куручев, виши кустос Градског музеја у Вршцу, иначе, аутор изузетног каталога посвећеног Паји Јовановићу, на српском и енглеском језику.

Каже да су „на ’Вршачком триптихону’ развијене теме привреде типичне за ово подручје”. Велики сликар се определио за три мотива: трговину, пијачни метеж на главном градском тргу, виноградарство, бербу грожђа, и ратарство, жетву пшенице, са Вршачким планинама у позадини. „Тема банатски жанр била је апсолутно адекватна, јер су се тада у германској култури и уметности ширили култ рада и представа из народног живота.”

Драгана Куручев помиње и запажање вршачког „Српства” од 28. маја 1896. године: „Поменуту тројну слику израдио је г. Јовановић по наруџби вршачке муниципије, на којој је насликао баш вршачки предео. Жетву представљају Срби ратари вршачки у народном оделу, бербу представљају Срби и Немци, а сајам је слика вршачке недељне пијаце, са типовима из вршачке околине.” Берба грожђа на старински начин, у централном је делу троделне слике. Покојни академик Дејан Медаковић је за „Бербу грожђа”, као централну тему, на којој се види Кула на Вршачком брегу и пружа поглед на бескрајне винограде, рекао да је „у ликовном смислу најуспелија партија Вршачког триптихона”.

Троделна слика, величине два са четири метра, у раму је украшеном дуборезом, за чију су израду прављени и посебни цртежи са свим неопходним подацима и упутствима за мајсторе – уметнике. Занимљив је запис Драгане Куручев да су новине бележиле и легенду да је „на средњој табли – лепа Мила Мандукић, мајка шахисте Боре Костића (првог српског велемајстора), несуђена жена Јовановића...”

„Вршачки триптихон заузео је запажено место на Миленијумској изложби. Нашао се заправо у централном делу Уметничког павиљона, а мало се зна да је репродукован у пратећој публикацији овог догађаја”, открива Драгана Куручев. Тим поводом вршачко „Српство” преноси позитивне критике и да је „изложбена порота досудила награде многим Вршчанима, за различите делатности, а велики српски уметник г. Паја Јовановић добио је највише признање – Миленијумску медаљу”.

Вршчани су емотивно везани за свој „Триптихон”. Можда и зато што уметник никада није урадио копију с истим мотивима, и што према свом родном граду није био широке руке, већ су његова дела откупљивана или добијана од власника. Велики сликар је Градском музеју у Вршцу поклонио само једно платно – портрет „Композитор Урош Џимић”, из 1902. године. Ни у приватним збиркама Вршчана нема Паје Јовановића. Две чувене слике, са хришћанском тематиком, „Света мајка Ангелина” и „Чуда светог Николе” власништво су Епархије банатске у Вршцу.

Нису га дали Будимпешти

Виши кустос овдашњег музеја Љиљана Бакић пренела нам је полемику редакције „Српства” и једног мађарског критичара чији је предлог био да „Вршачки триптихон” трајно остане у Будимпешти, јер „су на сликама Мађари у Вршцу”. „На овој слици је представљен град Вршац, грађани Вршца и околине, Срби и Немци, и та слика ће красити град Вршац”, одговорила је редакција „Српства”.

„Тако се и десило. Градска управа, као наручилац, одлучила је да слику уступи Градском музеју на чување, већ у новембру 1896. године”, рекла нам је Љиљана Бакић.