Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мост на Дрини узвишено је место

У галерији „Лубарда” у Андрићграду до краја јула четири монументалне скулптуре, десетак слика и видео-рад Милоша Шобајића
Мост на Дрини узвишено је место
„Крик на мосту” (различити материјали) (Фото Приватна архива)

Најчувенији крик у сликарству урадио је Едвард Мунк и поставио га баш на мосту, као да је то право место за вапај, пише Милош Шобајић у свом каталогу за изложбу „На Дрини ћуприја – крик на мосту”, која се у Андрићграду, у галерији „Лубарда” Андрићевог института, отвара 27. јуна.

Пред публиком ће се до краја јула налазити четири монументалне скулптуре, десетак слика и видео, који можда најбоље објашњавају две реченице: „Док сам на мосту, у животној сам опасности. Кад га претрчим, спасен сам!”. Како аутор каже, мост на Дрини његова је инспирација али је, уједно, свестан и његове судбине, која је била поприште великих борби.

– Годинама сам пролазио туда, мост гледао само из аутомобила. Али, кад човек дође тамо мора да се заустави и размисли. Овај мост у Вишеграду зидан је како би се повезале две обале, како би се премостила вода и спојили људи, али се не сме заборавити да је то било и место велике погибије. Ову ћуприју Мехмед Паша Солоковић направио је са најбољим намерама, али се она с времена на време претварала у стазу обрачуна, казни, освете и патње. Због свега тога мост сликам с великим жаром, узвишено је то место. Сувише моћно, његови лукови заслужују посебно читање. Наш велики неимар и режисер Емир Кустурица украсио га је целим једним каменим градом, Андрићградом, који потврђује још једном вечну жељу нашег народа за опстанком и одолевањем Републике Српске. Андрићград је овом поднебљу само додао емоције и утиске – каже Шобајић.

На питање да ли је само Мунк био његова водиља или је то и нешто друго сликар каже:

– Већ дуго се бавим местима велике опaсности. Живимо у све тежим временима и сведоци смо најгрознијег уништавања људи и културе широм планете. Свет је, дакле, место високог ризика! Крик је само природна реакција на све то. Принуђени смо да се држимо у што чвршћем загрљају како бисмо опстали. Јер, док сликам већ дуго као да осећам нечастивог како ми дише за вратом. Чин сликања представља за мене молитву, а све у нади да ће ме свевишњи за тренутак чути у тишини мога атељеа и дати ми снагу и таленат који ми недостаје како би помирио све зараћене стране на слици и успоставио хармонију.

Изложба и у Народном позоришту

У Народном позоришту у Београду у петак, у 18 сати, отвара се изложба Шобајићевих дела из колекције Уметничке галерије „Радионица душе”. На поставци ће бити приказано двадесетак слика и скулптура.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.