Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Kulturni dodatak

27.01.2017 u 18:33

Majka, literatura, vera

Književnost je tiha umetnost, pisci pišu u tišini, ponavlja Ivana Dimić usred buke oko dodele Ninove nagrade, koja uspeva da podigne čaršiju na noge u vremenu kada više niko ne obraća pažnju na pisce. Žiri je, donekle neočekivano, nagradio njen prvi roman, Arzamas. Njena književna produkcija dosad je obuhvatala knjige kratkih priča, dramske tekstove i prevode. – Shvatila sam koliko je zgodno što imam šezdeset godina. Da mi je neko dao pohvalu poput ove s dvadeset godina, poludela bih. Kad nemate instrumente da se branite, ne stojite čvrsto. Uspeh može mnogo više da rasturi čoveka nego neuspeh. Gledala sam kako se to dešava, zato sam se krila, vrlo pomno – kaže Ivana Dimić, koja je veći deo života provela u pozorištu kao dramaturg. Ana Otašević MONTENEGRINGO Viralni

Kultura

27.01.2017 u 10:00

Od La Mame do Tramp tauera

Dopala mi se rečenica glumice i pevačice Džejn Birkin da je „sećanje selektivno, poput mašine za pranje veša”! Sa distance od dve decenije, „selektujem” uspomene na prvo gostovanje u Njujorku Bitef teatra kod čuvene La Mame (Elen Stjuart 1919?2011), ikone avangarde. Manje mi odzvanja dugotrajni aplauz iz večeri u veče, jasnije se sećam onoga što tada nije bilo za novine. Negde pred Božić 1996. igrala je primabalerina Sonja Vukićević u „Medeji”. Naporna i zahtevna predstava u kojoj leti perje na sve strane, uglavnom u Sonjina pluća.

Kultura

21.01.2017 u 22:00

Najveća smo kulturna scena u regionu

Svetski slikar s beogradskom adresom bi bio najkraći, kroki, opis statusa Damjana Đakova. Međunarodni renome se ne stiče brzo i olako, a on ga je stekao. Slikar kojem u Italiji vrhunski galeristi Rinaldo Rota, Dino Bunjo i Karlo Katelani prave izložbe spajajući ga s De Kirikom i Endijem Vorholom, Armanom, Hermanom Ničeom, paralelno radi i izlaže i ovde i tamo. Do sada je mnogo puta izlagao u Beogradu, Njujorku, Dizeldorfu, Modeni, Veneciji, Đenovi, Sijeni i drugim svetskim umetničkim metropolama. Damjan Đakov je završio Likovnu akademiju u Beogradu i, ne čekajući i vrebajući ovde šansu, otišao je u Italiju. Učestvovao je na više od sto kolektivnih izložbi u Evropi i preko četrdeset najvažnijih evropskih sajmova umetnosti. Damjanovi radovi nalaze se u privatnim i ekskluzivnim muzejskim

Kulturni dodatak

20.01.2017 u 18:30

U traganju za romanom godine

Četrdeset romana iz šireg izbora potvrdilo je relativno visok standard pisanja u srpskom romanu, uži izbor od jedanaest naslova dokaz je raznovrsnosti i nespornog kvaliteta najboljeg dela produkcije, a četiri romana iz najužeg izbora su, svaki za sebe, jezički svetovi dostojni svake čitalačke pažnje i pomnije kritičke analize Ninova nagrada odavno liči na ostarelu rok zvezdu – šta god se o njoj kaže, ide joj u prilog. Lista njenih dobitnika je i sažeta istorija prevashodno srpskog romana, istina, nepotpuna i ne uvek „pravična”, ali indikativna, nezaobilazna za svakog ko se, profesionalno ili samo zarad strasti čitanja, zanima za književnost. Mihajlo Pantić Realista bez realnosti Andrićev realizam je realizam ljubavi sa imaginarnom osobom, sa

Kultura

14.01.2017 u 21:05

Šok-estetikom protiv malograđanskog dremeža

Sloboda mišljenja nema obale i granice. Jednostavno, otisneš se na intelektualnu plovidbu. Rizikuješ, jer ne znaš ni kuda ideš ni da li ćeš se vratiti, ali otkrivaš sebe, nepoznate obale i dimenzije sveta. U tom kontekstu sagledano, kritika je instrument osvajanja slobode, kaže dr Divna Vuksanović, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, filozof medija, pisac i estetičar, povodom svoje nove knjige „Memo”, zbirke priča čiji junaci uživaju sve privilegije modernog vremena, ali i tragično završavaju.

Kulturni dodatak

13.01.2017 u 18:22

Slatko-gorki ukus lovorika

Književne nagrade predstavljaju svojevrstan književni događaj koji povezuje sve aktere na polju književnosti, od samih književnika i književnica, preko književne kritike, izdavačkih kuća i žirija, do čitalačke publike. Pisci prema nagradama mogu imati različit odnos, mogu ih priželjkivati, pisati tako da ugode ukusu žirija i šire javnosti, ili ih odbiti. Mogu ih i formalno prihvatiti, uzevši u obzir da su nagrade obično praćene i većom ili manjom novčanom nagradom, ali ih istovremeno i kritikovati. Pojedini autori, iz različitih poetskih i ideoloških razloga, nikada neće ući ni u krug potencijalnih dobitnika pojedinih nagrada, za razliku od drugih koji će se samo zadržati u tom krugu i postati poznati po tome što su bili „zamalo” nagrađeni, odnosno nepravedno izostavljeni sa

Kultura

13.01.2017 u 11:50

Hitna pomoć Kolarcu – novac od opštinskog „pežoa 607”

Predsednik opštine Stari grad Marko Bastać, posle vesti da Zadužbini Ilije M. Kolarca preti katanac, odlučio je da na licitaciju stavi službeni automobil „pežo 607” i da sav novac koji stigne od prodaje osmogodišnjeg četvorotočkaša uplati na račun Kolarčevog univerziteta. Očekuje da će licitacija biti oglašena prekosutra, a da bi sav posao oko prodaje vozila koje je prešlo oko 80.000 kilometara mogao da bude završen početkom februara. Starogradski čelnik ukazao je da je na ideju da opština proda vozilo namenjeno predsedniku i opštinskim većnicima došao čim je pročitao vest da je Kolarac na ivici opstanka. Bastać je pozvao sve zainteresovane da učestvuju u licitaciji kako bi se dostigao što veći iznos.

Kulturni dodatak

05.01.2017 u 15:22

Zašto je 1917. promenila svet

Postoji li u istoriji sveta godina toliko odlučujuća kao 1917, čiju stogodišnjicu upravo proslavljamo? Ne postoji. Bilo da je u pitanju politički, vojni, društveni, kulturni ili moralni kontekst, bilo da je reč o nauci ili geopolitici, nema joj ravne u istoriji. Prosudimo sami: te godine su u Rusiji izbile dve revolucije; jedna u martu, urušivši za nekoliko dana monarhiju i jednu dinastiju, Romanove, koja je tokom tri veka čvrsto držala vlast; druga, koja je izbila u novembru, ustoličila je totalitarni sistem kakav dotad nije viđen, koji se proširio na Evropu, a potom i na druge kontinente i koji je odneo više desetina miliona žrtava. Žan-Kristof Buison Godina srpskih neizvesnosti Na Jonskom ostrvu, na kraju teških pregovora u kojima su dve strane

Kulturni dodatak

30.12.2016 u 23:00

Godina klovna

Među deset reči koje su se nadmetale za reč godine bila je i koulrofobija, iracionalni strah od klovnova. Protekla godina je, avaj, pokazala da nema ničeg iracionalnog u strahu od ovih šaljivdžija onda kada postaju važni državnici i donosioci odluka. U Italiji se „klovn princ“ (kako su ga nazvali australijski novinari) Bepe Grilo primakao vlasti. Ovaj komičar je poznat po oštrom i vulgarnom jeziku i napadima na establišment. Na početku svog političkog rada, 2007. godine je organizovao „proslavu V-dana“ (V je od vaffanculo, u prevodu „j## se u d##e“, ili u nekim dijalektima, učtivije, „j## se“ ). Italijansku nobelovku Ritu Levi Montalčini je nazvao „stara kurva“. Pre sedam godina je osnovao neobičan pokret, Pet zvezda, koji je teško svrstati u levicu ili

Kultura

25.12.2016 u 09:05

Najžalosnija je evropska pamet

Četrdeset godina Branko Kukić sa svojim saradnicima istrajava u uređivanju i objavljivanju časopisa „Gradac”, čiji je dvestoti broj posvećen Miroslavu Krleži. Kada se uzme u obzir činjenica da naša kultura poništava tradiciju, da se stalno počinje iz početka zato što „ono prethodno nije dobro”, pravi je podvig ostati tako dugo u nečemu, okupiti probrane autore i knjige. „Kada se danas pomene Krleža, diže se oluja! Tresu se bogovi u toj oluji i gledaju u svoju nemoć, gledaju svet...”, napisao je Kukić u predgovoru novom izdanju „Gradca”. U uvodu dvestotog broja „Gradca” napisali ste da je uloga ovog časopisa bila da maskira realnost. Na šta ste tačno mislili? Mislio sam pre svega na to da je u našem društvu uvek postojao višak ili manjak realnosti. Odnosno, da je u suštini postojao

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kultura