Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Културни додатак

17.02.2017 у 18:30

Сачекајте мало, седите у ресторан, сад ће Кустурица. На путу је из Андрићграда – упућивао ме је преко телефона глас његове асистенткиње Анђеле по доласку на Мећавник. Емир Кустурица је стално у покрету, због чега није увек лако договорити с њим разговор који ће бити нешто више од интервјуа „у лету”, какве често даје. Али када пронађе времена, досадна размена са новинарима се претвори у истински сусрет са једним од најмаркантнијих савременика. Кустурицу покреће неутажива жеља да мења свет око себе, попут каквог хомо фабера који се остварује кроз акцију. Културу види као непрекидну делатност, а баштину као жив материјал за обликовање. Мећавник и Андрићград су резултат потребе да промени животну средину и реконструише начин живота, а његови филмови су пример како уз помоћ камере

Културни додатак

10.02.2017 у 18:32

Медији у Трамповој ери

Кад је Доналд Трамп у јануару – тада још у статусу изабраног председника који није ступио на дужност – после више од два месеца од избора, одржао прву конференцију за штампу, главни извештаји са ње били су они који се тичу њених учесника – новинара. Милан Мишић Страх и слобода Слобода од страха је висок идеал и значајно друштвено достигнуће просвећеног, човечног и слободног друштва Андрес Серано, „Тортура“, маска луде из замка Хевер у Енглеској, 2015. У савременом појединцу угнездио се страх од усамљености и страх од слободе. Ово непријатно осећање он настоји да уклони различитим механизмима бекства од слободе (Фром, Бекство од слободе, Нова књига, 2016), који представљају неуспешне покушаје савладавања осећања изопштености и зебње. Један од

Културни додатак

03.02.2017 у 18:09

Десета муза

Њено име призива еротску страст – према женама. Највећа песникиња античких времена, Сапфо, писала је о еросу и лепоти тако снажно да је више од двадесет и пет векова касније њено име симбол женске љубави. Сапфина личност, као и њено дело, занимљиви су за нове интерпретације, како академске, тако и уметничке, иако су њене песме до нас дошле само у фрагментима.

Културни додатак

27.01.2017 у 18:33

Мајка, литература, вера

Књижевност је тиха уметност, писци пишу у тишини, понавља Ивана Димић усред буке око доделе Нинове награде, која успева да подигне чаршију на ноге у времену када више нико не обраћа пажњу на писце. Жири је, донекле неочекивано, наградио њен први роман, Арзамас. Њена књижевна продукција досад је обухватала књиге кратких прича, драмске текстове и преводе. – Схватила сам колико је згодно што имам шездесет година. Да ми је неко дао похвалу попут ове с двадесет година, полудела бих. Кад немате инструменте да се браните, не стојите чврсто. Успех може много више да растури човека него неуспех. Гледала сам како се то дешава, зато сам се крила, врло помно – каже Ивана Димић, која је већи део живота провела у позоришту као драматург. Ана Оташевић МОНТЕНЕГРИНГО Вирални

Култура

27.01.2017 у 10:00

Од Лa Маме до Трамп тауера

Допала ми се реченица глумице и певачице Џејн Биркин да је „сећање селективно, попут машине за прање веша”! Са дистанце од две деценије, „селектујем” успомене на прво гостовање у Њујорку Битеф театра код чувене Ла Маме (Елен Стјуарт 1919?2011), иконе авангарде. Мање ми одзвања дуготрајни аплауз из вечери у вече, јасније се сећам онога што тада није било за новине. Негде пред Божић 1996. играла је примабалерина Соња Вукићевић у „Медеји”. Напорна и захтевна представа у којој лети перје на све стране, углавном у Соњина плућа.

Култура

21.01.2017 у 22:00

Највећа смо културна сцена у региону

Светски сликар с београдском адресом би био најкраћи, кроки, опис статуса Дамјана Ђакова. Међународни реноме се не стиче брзо и олако, а он га је стекао. Сликар којем у Италији врхунски галеристи Риналдо Рота, Дино Буњо и Карло Кателани праве изложбе спајајући га с Де Кириком и Ендијем Ворхолом, Арманом, Херманом Ничеом, паралелно ради и излаже и овде и тамо. До сада је много пута излагао у Београду, Њујорку, Дизелдорфу, Модени, Венецији, Ђенови, Сијени и другим светским уметничким метрополама. Дамјан Ђаков је завршио Ликовну академију у Београду и, не чекајући и вребајући овде шансу, отишао је у Италију. Учествовао је на више од сто колективних изложби у Европи и преко четрдесет најважнијих европских сајмова уметности. Дамјанови радови налазе се у приватним и ексклузивним музејским

Културни додатак

20.01.2017 у 18:30

У трагању за романом године

Четрдесет романа из ширег избора потврдило је релативно висок стандард писања у српском роману, ужи избор од једанаест наслова доказ је разноврсности и неспорног квалитета најбољег дела продукције, а четири романа из најужег избора су, сваки за себе, језички светови достојни сваке читалачке пажње и помније критичке анализе Нинова награда одавно личи на остарелу рок звезду – шта год се о њој каже, иде јој у прилог. Листа њених добитника је и сажета историја превасходно српског романа, истина, непотпуна и не увек „правична”, али индикативна, незаобилазна за сваког ко се, професионално или само зарад страсти читања, занима за књижевност. Михајло Пантић Реалиста без реалности Андрићев реализам је реализам љубави са имагинарном особом, са

Култура

14.01.2017 у 21:05

Шок-естетиком против малограђанског дремежа

Слобода мишљења нема обале и границе. Једноставно, отиснеш се на интелектуалну пловидбу. Ризикујеш, јер не знаш ни куда идеш ни да ли ћеш се вратити, али откриваш себе, непознате обале и димензије света. У том контексту сагледано, критика је инструмент освајања слободе, каже др Дивна Вуксановић, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду, филозоф медија, писац и естетичар, поводом своје нове књиге „Мемо”, збирке прича чији јунаци уживају све привилегије модерног времена, али и трагично завршавају.

Културни додатак

13.01.2017 у 18:22

Слаткo-горки укус ловорика

Књижевне награде представљају својеврстан књижевни догађај који повезује све актере на пољу књижевности, од самих књижевника и књижевница, преко књижевне критике, издавачких кућа и жирија, до читалачке публике. Писци према наградама могу имати различит однос, могу их прижељкивати, писати тако да угоде укусу жирија и шире јавности, или их одбити. Могу их и формално прихватити, узевши у обзир да су награде обично праћене и већом или мањом новчаном наградом, али их истовремено и критиковати. Поједини аутори, из различитих поетских и идеолошких разлога, никада неће ући ни у круг потенцијалних добитника појединих награда, за разлику од других који ће се само задржати у том кругу и постати познати по томе што су били „замало” награђени, односно неправедно изостављени са

Култура

13.01.2017 у 11:50

Хитна помоћ Коларцу – новац од општинског „пежоа 607”

Председник општине Стари град Марко Бастаћ, после вести да Задужбини Илије М. Коларца прети катанац, одлучио је да на лицитацију стави службени аутомобил „пежо 607” и да сав новац који стигне од продаје осмогодишњег четвороточкаша уплати на рачун Коларчевог универзитета. Очекује да ће лицитација бити оглашена прекосутра, а да би сав посао око продаје возила које је прешло око 80.000 километара могао да буде завршен почетком фебруара. Староградски челник указао је да је на идеју да општина прода возило намењено председнику и општинским већницима дошао чим је прочитао вест да је Коларац на ивици опстанка. Бастаћ је позвао све заинтересоване да учествују у лицитацији како би се достигао што већи износ.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: култура