Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Kulturni dodatak

23.12.2016 u 18:59

Dobrodošli u stambeni pakao

STANOVANjE Posle više od dvadeset godina donet je novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Cilj ovog zakona, koji je predložen 12. decembra i usvojen samo deset dana kasnije, jeste razvoj stambene politike u javnom interesu građana. U kojoj meri je on zaista odraz javnog interesa? Dalia Dukanac INTERVJU Važno je zvati se Vajld Ima onih koji tvrde da bi Vajld ostao anoniman da nije otišao u zatvor. Suđenje za homoseksualnost ga je učinilo slavnim, ne njegova književnost, kaže unuk Oskara Vajlda Merlin Holand ne nosi ime Vajld, iako je unuk slavnog irskog pisca. Ova rodbinska veza nije očigledna zbog dramatičnih okolnosti koje su snašle njegovu porodicu. Nakon suđenja piscu zbog homoseksualnosti koje mu je uništilo reputaciju i odvelo ga na

Kultura

19.12.2016 u 14:55

Biti pisac i umetnik znači reći ne

Orhan Pamuk, pisac montenjevskog senzibiliteta, koji za sebe kaže da voli satima da sedi u sobi sa svojim knjigama i komponuje prozne svetove od istorije, mita i savremenosti, podelio je svoje misli i ideje sa beogradskim domaćinima, članovima Srpske akademije nauka i umetnosti, sa novinarima i posetiocima njegovog predavanja u prepunoj Svečanoj sali. I sam je bio oduševljen time koliko je ljudi došlo da sluša njegovo predavanje priređeno u okviru programa „Gost SANU”, kao i njegov razgovor sa Slobodanom Grubačićem i Vladislavom Bajcem. Govorio je o svom shvatanju književnosti i o tome da se politika u književnom delu odražava i u opisu načina na koji je pakovan jogurt u Istanbulu, tokom vremena. Nije mu bilo teško ni da pravi fotografije ambijenta. Pisac Goran Petrović pročitao je priču

Kulturni dodatak

16.12.2016 u 19:16

Čemu i Otadžbina kada nam i oni izginu

Knjiga Smilje i sumpor prati sudbine dvojice vršnjaka koji su mobilisani u čuvene đačke bataljone 1914–1915. godine i koji su, prolazeći kroz neka od najgorih iskustava Prvog svetskog rata u Srbiji, beležili svoje doživljaje u dnevnicima. Do sada neobjavljeni dnevnici Dragoljuba Rankovića (1894–1936) i Milutina Ristića (1891–1970) dragoceni su ne samo zato što su, brigom njihovih porodica, sačuvani u celini nego i zato što pokazuju različita lica Prvog svetskog rata i različite posledice koje je imao po sasvim mlade ljude koji su se u njemu našli. Dunja Dušanić i Danilo Šarenac Orhan Pamuk: Turska i/ili Evropa? Pamuk nas vodi u samo jezgro političkih i kulturnih problema epohe u kojoj živimo Orhan Pamuk: Zapad je napetost, sila koja se bori između ljubavi i

Kultura

17.12.2016 u 08:05

Kultura obojena tamnim tonovima

Kulturne potrebe i navike građana Srbije bile su tema prošlogodišnjeg istraživanja Bojane Subašić i Bogdane Opačić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Istraživanja su počela krajem novembra – početkom decembra 2015. godine na uzorku od 1.565 ispitanika. Cilj je bio sagledavanje karakteristika u kulturnom ponašanju građana Srbije, sa idejom poređenja sa analizama iz 2010. godine. Rezultati do kojih su došle prestavile su u prisustvu dr Ivane Spasić, profesorke na odseku za sociologiju Filozofskog fakultetu u Beogradu, i dr Dalibora Petrovića, docenta beogradskog Saobraćajnog fakulteta

Komentari

16.12.2016 u 08:15

Kulturno blago – prostor za manipulaciju

Otkud sad naprasno kultura postade problem u procesu pridruživanja EU? Blokadu je, naravno, napravila Hrvatska. Odnosi Srbije i Hrvatske počeli su da otopljavaju upravo na tom planu. I pre nego što su političari uzeli stvari u svoje ruke, odnosi srpskih i hrvatskih kulturnih stvaralaca krenuli su da se razvijaju; u početku kao alternativa i andergraund, da bi se naglo i nezaustavljivo krenulo u razne oblike saradnje: pozorišnu (gostovanja pozorišnih trupa, angažovanja glumaca sa obe strane), u muzičkoj industriji, književnoj i publicističkoj produkciji i izdavaštvu, likovnom stvaralaštvu, zaključno sa filmskom koprodukcijom. Glupo bi bilo pitanje zašto je tako krenulo. Pa, jednostavno, govorimo istim jezikom, ma koliko ga različito zvali, a svaki pojedinačni prostor isuviše je mali za

Kultura

14.12.2016 u 17:51

Čitamo i idemo u pozorište kao da živimo u EU

Građani Srbije čitaju knjige i idu u pozorište koliko i prosečni žitelji Evropske Unije, što je podatak iz istraživanja o kulturnim potrebama i navikama građana Srbije, a istraživale su Bojana Subašić i Bogdana Opačić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Bojana Subašić je za Tanjug rekla da se istraživanje koje je uradila sa koleginicom odnosi na 2015. godinu, te da je ovo treći put u proteklih pet godina da se takvo istraživanje sprovodi. „Imamo stabilnu publiku u kulturi. Oni koji vole i posećuju događaje iz kulture čine to isto i 2010. godine i 2015. godine. To je čitavih 17 procenata od ukupnog broja stanovništva”, kazala je Subašić. Ona kaže i da pasivnu publiku čini 30 odsto građana Srbije, te da na njih treba usmeriti svu animaciju. Red ispred JDP-a kada su

Kulturni dodatak

09.12.2016 u 18:30

Kastrovi pisci i odmetnici

Filmska priča „Santa i Andres”, u režiji Karlosa Lečuge, sa velikim uspehom prikazana je u Torontu i San Sebastijanu, ali na Međunarodnom festivalu novog latinoameričkog filma u Havani koji upravo počinje, domaća publika neće moći da je vidi. Prvi put od kada su gerilci sa Fidelom Kastrom na čelu sa vlasti zbacili diktatora Fulgensija Batistu, opozicionar je u kubanskom filmu prikazan u pozitivnom svetlu. Protagonisti drugog filma Karlosa Lečuge su pisac koji je pao u nemilost vlasti i devojka Santa kojoj je narodni odbor njenog mesta dao u zadatak da stražari ispred kolibe disidenta i pomno motri šta ovaj radi, kako se ne bi pojavio na nekoj međunarodnoj konferenciji o miru koja se održavala u to vreme. Zorana Šuvaković Infante na

Kultura

03.12.2016 u 22:00

Žig srpske krivice

Gotovo istovremeno pojavile su se dve knjige dr Mila Lompara (1962), profesora Filološkog fakulteta u Beogradu na predmetima Srpska književnost XVIII i XIX veka i Kulturna istorija Srba. Jednu – „Polihistorska istraživanja” – objavila je izdavačka kuća „Katena mundi”, a drugu – „Pohvala nesavremenosti” – „Laguna”. „Polihistorska istraživanja”, tvrdi prof. dr Slobodan Antonić, subverzivna je i zato opasna knjiga. Ona staje naspram ne samo čitave jedne dominantne ideologije već i naspram svega što tu ideologiju podupire

Kulturni dodatak

02.12.2016 u 18:33

I bogati plaču

Knjige koje pišu žene, u kojoj se tematizuje život žene, njene ljubavne nedoumice, kao i njeni svakodnevni porodični i ekonomski problemi, najčešće se kod nas nazivaju „ženskom književnošću“. O toj vrsti pisanja se uglavnom govori intuitivno, tako da ona ne dobija nikakav kritičarski sud, budući da kao žanrovsko pisanje nije zanimljiva književnoj kritici. Kod nas ovu vrstu književnosti najčešće pišu spisateljice koje su ranije već izgradile javnu karijeru u drugim domenima, da bi se zatim na temelju te slave okrenule pisanju.

Beograd

26.11.2016 u 21:14

Ustanova kulture na Paliluli od večeras „Vlada Divljan"

Ustanova kulture u opštini Palilula od večeras nosi ime Centar za kulturu „Vlada Divljan”, po poznatom kompozitoru i frontmenu Idola, koji je preminuo marta 2015. godine. Gradski menadžer Goran Vesić je rekao da je ideja o promeni imena nastala pre godinu dana u dogovoru sa porodicom Divljan, a na inicijativu predsednika opštine Palilula Aleksandra Jovičića. „Ustanova kulture opravdaće njegovo ime i biće upravo ono što je on bio u našoj muzici i našoj kulturi - avangardna i donosiće i uspostavljati nove trendove”, istakao je Vesić. Vesić je rekao da će ubuduće mnoge kulturne gradske manifestacije biti delom i tu održavane, „jer je to u skladu sa našom politikom da napravimo decentralizaciju kulture u glavnom gradu i da se kulturni događaji dešavaju u svih 17 opština u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kultura