Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Културни додатак

23.12.2016 у 18:59

СТАНОВАЊЕ После више од двадесет година донет је нови Закон о становању и одржавању зграда. Циљ овог закона, који је предложен 12. децембра и усвојен само десет дана касније, јесте развој стамбене политике у јавном интересу грађана. У којој мери је он заиста одраз јавног интереса? Далиа Дуканац ИНТЕРВЈУ Важно је звати се Вајлд Има оних који тврде да би Вајлд остао анониман да није отишао у затвор. Суђење за хомосексуалност га је учинило славним, не његова књижевност, каже унук Оскара Вајлда Мерлин Холанд не носи име Вајлд, иако је унук славног ирског писца. Ова родбинска веза није очигледна због драматичних околности које су снашле његову породицу. Након суђења писцу због хомосексуалности које му је уништило репутацију и одвело га на робију,

Култура

19.12.2016 у 14:55

Бити писац и уметник значи рећи не

Орхан Памук, писац монтењевског сензибилитета, који за себе каже да воли сатима да седи у соби са својим књигама и компонује прозне светове од историје, мита и савремености, поделио је своје мисли и идеје са београдским домаћинима, члановима Српске академије наука и уметности, са новинарима и посетиоцима његовог предавања у препуној Свечаној сали. И сам је био одушевљен тиме колико је људи дошло да слуша његово предавање приређено у оквиру програма „Гост САНУ”, као и његов разговор са Слободаном Грубачићем и Владиславом Бајцем. Говорио је о свом схватању књижевности и о томе да се политика у књижевном делу одражава и у опису начина на који је пакован јогурт у Истанбулу, током времена. Није му било тешко ни да прави фотографије амбијента. Писац Горан Петровић прочитао је причу инспирисану

Културни додатак

16.12.2016 у 19:16

Чему и Отаџбина када нам и они изгину

Књига Смиље и сумпор прати судбине двојице вршњака који су мобилисани у чувене ђачке батаљоне 1914–1915. године и који су, пролазећи кроз нека од најгорих искустава Првог светског рата у Србији, бележили своје доживљаје у дневницима. До сада необјављени дневници Драгољуба Ранковића (1894–1936) и Милутина Ристића (1891–1970) драгоцени су не само зато што су, бригом њихових породица, сачувани у целини него и зато што показују различита лица Првог светског рата и различите последице које je имао по сасвим младе људе који су се у њему нашли. Дуња Душанић и Данило Шаренац Орхан Памук: Турска и/или Европа? Памук нас води у само језгро политичких и културних проблема епохе у којој живимо Орхан Памук: Запад је напетост, сила која се бори између љубави и мржње, чежње и

Култура

17.12.2016 у 08:05

Култура обојена тамним тоновима

Културне потребе и навике грађана Србије биле су тема прошлогодишњег истраживања Бојане Субашић и Богдане Опачић из Завода за проучавање културног развитка. Истраживања су почела крајем новембра – почетком децембра 2015. године на узорку од 1.565 испитаника. Циљ је био сагледавање карактеристика у културном понашању грађана Србије, са идејом поређења са анализама из 2010. године. Резултати до којих су дошле преставиле су у присуству др Иване Спасић, професорке на одсеку за социологију Филозофског факултету у Београду, и др Далибора Петровића, доцента београдског Саобраћајног факултета

Коментари

16.12.2016 у 08:15

Културно благо – простор за манипулацију

Откуд сад напрасно култура постаде проблем у процесу придруживања ЕУ? Блокаду је, наравно, направила Хрватска. Односи Србије и Хрватске почели су да отопљавају управо на том плану. И пре него што су политичари узели ствари у своје руке, односи српских и хрватских културних стваралаца кренули су да се развијају; у почетку као алтернатива и андерграунд, да би се нагло и незаустављиво кренуло у разне облике сарадње: позоришну (гостовања позоришних трупа, ангажовања глумаца са обе стране), у музичкој индустрији, књижевној и публицистичкој продукцији и издаваштву, ликовном стваралаштву, закључно са филмском копродукцијом. Глупо би било питање зашто је тако кренуло. Па, једноставно, говоримо истим језиком, ма колико га различито звали, а сваки појединачни простор исувише је мали за ма какво

Култура

14.12.2016 у 17:51

Читамо и идемо у позориште као да живимо у ЕУ

Грађани Србије читају књиге и иду у позориште колико и просечни житељи Европске Уније, што је податак из истраживања о културним потребама и навикама грађана Србије, а истраживале су Бојана Субашић и Богдана Опачић из Завода за проучавање културног развитка. Бојана Субашић је за Танјуг рекла да се истраживање које је урадила са колегиницом односи на 2015. годину, те да је ово трећи пут у протеклих пет година да се такво истраживање спроводи. „Имамо стабилну публику у култури. Они који воле и посећују догађаје из културе чине то исто и 2010. године и 2015. године. То је читавих 17 процената од укупног броја становништва”, казала је Субашић. Она каже и да пасивну публику чини 30 одсто грађана Србије, те да на њих треба усмерити сву анимацију. Ред испред ЈДП-а када су цене

Културни додатак

09.12.2016 у 18:30

Кастрови писци и одметници

Филмска прича „Санта и Андрес”, у режији Карлоса Лечуге, са великим успехом приказана је у Торонту и Сан Себастијану, али на Међународном фестивалу новог латиноамеричког филма у Хавани који управо почиње, домаћа публика неће моћи да је види. Први пут од када су герилци са Фиделом Кастром на челу са власти збацили диктатора Фулгенсија Батисту, опозиционар је у кубанском филму приказан у позитивном светлу. Протагонисти другог филма Карлоса Лечуге су писац који је пао у немилост власти и девојка Санта којој је народни одбор њеног места дао у задатак да стражари испред колибе дисидента и помно мотри шта овај ради, како се не би појавио на некој међународној конференцији о миру која се одржавала у то време. Зорана Шуваковић Инфанте на српском Ремек-дело

Култура

03.12.2016 у 22:00

Жиг српске кривице

Готово истовремено појавиле су се две књиге др Мила Ломпара (1962), професора Филолошког факултета у Београду на предметима Српска књижевност XVIII и XIX века и Културна историја Срба. Једну – „Полихисторска истраживања” – објавила је издавачка кућа „Катена мунди”, а другу – „Похвала несавремености” – „Лагуна”. „Полихисторска истраживања”, тврди проф. др Слободан Антонић, субверзивна је и зато опасна књига. Она стаје наспрам не само читаве једне доминантне идеологије већ и наспрам свега што ту идеологију подупире

Културни додатак

02.12.2016 у 18:33

И богати плачу

Књиге које пишу жене, у којој се тематизује живот жене, њене љубавне недоумице, као и њени свакодневни породични и економски проблеми, најчешће се код нас називају „женском књижевношћу“. О тој врсти писања се углавном говори интуитивно, тако да она не добија никакав критичарски суд, будући да као жанровско писање није занимљива књижевној критици. Код нас ову врсту књижевности најчешће пишу списатељице које су раније већ изградиле јавну каријеру у другим доменима, да би се затим на темељу те славе окренуле писању.

Београд

26.11.2016 у 21:14

Установа културе на Палилули од вечерас „Влада Дивљан"

Установа културе у општини Палилула од вечерас носи име Центар за културу „Влада Дивљан”, по познатом композитору и фронтмену Идола, који је преминуо марта 2015. године. Градски менаџер Горан Весић је рекао да је идеја о промени имена настала пре годину дана у договору са породицом Дивљан, а на иницијативу председника општине Палилула Александра Јовичића. „Установа културе оправдаће његово име и биће управо оно што је он био у нашој музици и нашој култури - авангардна и доносиће и успостављати нове трендове”, истакао је Весић. Весић је рекао да ће убудуће многе културне градске манифестације бити делом и ту одржаване, „јер је то у складу са нашом политиком да направимо децентрализацију културе у главном граду и да се културни догађаји дешавају у свих 17 општина у

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: култура