Кућа Петронијевића добила место у културном наслеђу

Вишеспратна зграда у Улици кнеза Милоша 19 осмишљена у академском стилу и са фасадом којом доминирају елементи сецесије проглашена је спомеником културе, јуче на седници владе. Објекат је пројектован 1922. године као стамбено-пословна зграда за др Милоша Петронијевића, шефа Народне банке за страну кореспонденцију.

Зграду је пројектовао архитекта Никола Несторовић, првенствено за породицу Петронијевић, уз станове и дућане за рентирање. Пратећи облик парцеле Несторовић је на готово целој површини пројектовао зграду симетричне основе са једним централним светларником и по два бочна са сваке стране.

– Као код већине објеката у Београду тог времена, у приземљу су смештени дућани, на мезанину (међуспрат) два бироа и два мала стана, а на преостале три етаже по два велика стана. На мансарди је био један стан и тавански простор – кажу у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Овај споменик културе поседује архитектонско-урбанистичку вредност као важан део стваралачког опуса архитекте Николе Несторовића, али и културно-историјску вредност с обзиром на то да баштини сећање на три веома значајне српске породице које су учествовале у стварању и дефинисању српске модерне државе. То су породице Петронијевић, Пироћанац и Јуришић-Штурм.

Милош Петронијевић био је син Милана Петронијевића (1831–1914), кнежевског посланика у Цариграду и Берлину, и унук Аврама Петронијевића, (1791–1852), министра иностраних дела Кнежевине Србије.

– Милан Петронијевић, Милошев отац, женио се два пута. Први пут Клеопатром Карађорђевић, Карађорђевом унуком, са којом није имао деце, а други пут Јелисаветом, унуком војводе Павла Цукића.

Милош се оженио ћерком Милана Пироћанца, председника Министарског савета – објашњава Катарина Вељковић, потомак породице Петронијевић. Она је и оснивач Удружења „Старе куће Србије”.

Према неким подацима, сестра Милана Пироћанца се удала за Павла Јуришића Штурма, чувеног генерала и једног од великих војсковођа из Првог светског рата. На тај начин су ове три породице повезане.

Удружење Кућа Петронијевића, спомен-дом ових великих породица, у свом фундусу има велики број оригиналних докумената, оригиналних уметничких дела, оновременог намештаја, употребних предмета који су доступни јавности на увид посредством изложби, организованих предавања, публикација и семинара.

Богато украшена фасада

Кућа Петронијевића, како објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, има рустично приземље и међуспрат, док су спратови урађени уз обиље сецесијске пластике. Пластични биљни, углавном цветни украс на фасади у виду гирланди и картуша (орнамент у облику медаљона), као и балконске ограде од кованог гвожђа представљају типичне елементе декоративног језика сецесије. Тространи истурени прозори главне фасаде обухватају три спрата које по хоризонтали повезују полукружни балкони. Зона приземља је пословне намене и осмишљена је у виду излога са централно постављеним главним улазом наглашеним стубовима и декоративним пластиком.