Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

12.02.2022 u 15:38

Pisac i farmaceut Pavle Zelić nedavno je osvojio nagradu „Voren Vesterberg” za 2021. godinu, koja se dodeljuje na Univerzitetu „Emori” u Atlanti. Nagradu je dobio za priču „Veliki Vakcinator”, koju je u julu 2021. godine objavio na srpskom jeziku u okviru zbirke priča „Dum-dum: priče koje će spasti svet”, u izdanju „Lagune”. Nagrada je posvećena vezi između zdravlja i umetnosti na globalnom nivou i za nju mogu da konkurišu dela iz svih umetničkih disciplina, a pored javnog priznanja postoji i novčani deo. Univerzitet „Emori” ovom nagradom odaje priznanje članu ili članovima zajednice Emori, koji su stvorili inovativno delo koje povezuje globalno zdravlje sa umetnošću. Inače, Pavle Zelić boravi godinu dana na „Emoriju”, kao stipendista čuvene stipendije „Hjubert Hamfri” u okviru

Kultura

11.02.2022 u 11:31

Čovek ukusa i mere

Kada čitamo njegove prikaze filmova i knjiga, otkrivamo da je bio umetnik posebne vrste: umeo je da konceptualizuje, da iskorači iz vremena i prostora, da razmatra različite apstraktne ideje i asocijacije koje, naizgled, nisu bile povezane ali su savršeno stajale jedna uz drugu, dopunjavale se i kontrapunktirale. U Vlajčićevim tekstovima i izlaganjima nije bilo dnevnih sanjarenja niti spekulacija. Sve je kod njega moralo da se proveri i sve je bilo proverljivo. Sagovornik je bio zatečen, iznenađen i često fasciniran nepodnošljivom lakoćom sa kojom je Vlajčić plovio kroz kulturnu istoriju i u njoj pronalazio uporište za potvrdu određenog pojma ili fenomena današnjice. Njegova kritičarska samouverenost bila je suštinska. Hrabro je ulazio u procene novih dela, podržavao talentovane autore,

Kultura

10.02.2022 u 14:55

Nagrada „Dušan Radović” Dejanu Aleksiću

Dejan Aleksić prvi je dobitnik novoustanovljene književne nagrade grada Beograda i Biblioteke grada Beograda „Dušan Radović” za književnost za decu i mlade, za 2021. godinu, a nagrađen je za knjigu priča „Malo-malo pa slon”, koju je ilustrovao Kosta Milovanović i objavila je izdavačka kuća „Imam ideju” iz Kraljeva. Aleksiću je priznanje (koje se sastoji od umetničkog rada Zorana Kuzmanovića, novčanog iznosa u dinarskoj protivrednosti od 5.000 evra i diplome), juče u Skupštini grada Beograda uručila Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada. Žiri koji je doneo ovu odluku radio je u sastavu: Miloš Radović, predsednik, i članovi prof. dr Zorica Hadžić i prof. dr Zorana Opačić, a imao je zadatak da među 98 izdanja proglasi najbolje. – Nagraditi Dejana Aleksića nije velika mudrost. To bi

Kultura

09.02.2022 u 14:15

Od lajkovačke pruge napravio književni motiv

Lajkovac - Radovan Beli Marković je simbol, jedna od kultnih ličnosti Lajkovca... Od jednog železničkog, radničkog mesta stvorio je kulturnu sredinu. Od lajkovačke pruge napravio je književni motiv, sa mozaikom svojih likova... Iako je imao puno uslova da ode, ostao je u Lajkovcu koji bi trebalo dostojno da mu se oduži. Tim rečima mr Daren Milivojević, profesor književnosti zaposlen u Gradskoj biblioteci u Lajkovcu, obrazlaže svoju i inicijativu mnogih Lajkovčana da se u ovoj varoši ustanovi književna nagrada koja bi nosila ime Radovana Belog Markovića, nedavno preminulog poznatog srpskog književnika. Milivojević smatra da bi predsedniku opštine Lajkovac trebalo predložiti da se formira određeni fond i uspostavi redakcija, odnosno odbor koji bi pregledao dela prispela na konkurs za

Kultura

03.02.2022 u 15:15

Kekanoviću prvi „Beogradski pobednik”

Drago Kekanović, srpski pisac iz Hrvatske, prvi je dobitnik nagrade „Beogradski pobednik” za najbolji roman na srpskom jeziku u 2021. godini, za delo „Privrženost”, u izdanju Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta” iz Zagreba, kako je juče saopšteno u Skupštini grada Beograda. Prema rečima predsednika žirija prof. dr Predraga Petrovića (a žiri su činili i članovi: dr Slađana Ilić, prof. dr Petar Pijanović, dr Vesna Trijić i dr Nataša Anđelković), na konkurs za ovo priznanje do 15. decembra 2021. godine pristigla su ukupno 162 romana, ali je u poslednjem krugu, pored Kekanovićeve knjige, diskutovano i o delima „Deca” Milene Marković i „Noćna projekcija” Ota Horvata. – Roman Draga Kekanovića „Privrženost” izdvojio se rafiniranim stilom, bogatom jezičkom građom i pažljivo izvedenim

Kultura

02.02.2022 u 18:00

O tabuima, teskobi, besu i neprilagođenosti

Svi smo nedavno iskusili kolektivni lokdaun, a u knjizi „Moja godina odmora i opuštanja” autorke Oteze Mošfeg, reč je o ličnom lokdaunu koji 2000. godine sporovodi u Njujorku lepa mlada žena s lagodnim poslom u galeriji, stanom na Menhetnu i s nasleđenim novcem. Zbog izvesnih razočaranja, ona odlučuje da godinu dana provede u izolaciji u nadi da će iz nje izaći kao sasvim nova osoba. Osim što govori o usamljenosti, zavisnosti od lekova i mentalnom zdravlju, ova knjiga, kod nas objavljena u izdanju „Buke” (Booka”) u prevodu Aleksandra Milajića, predstavlja i kritiku savremenog društva. Autorka ovog dela Oteza Mošfeg (1981), američka je spisateljica hrvatsko-iranskog porekla. Njen prvi roman „Eileen” iz 2015. ušao je u uži izbor za nagradu Nacionalnog udruženja kritičara i nagradu „Men

Kultura

01.02.2022 u 22:00

Kako mi je Milena Marković spasila život

POP-ĆOŠE Znao sam bolja leta. Ništa mi nije išlo od ruke prošlog jula. Čak ni pisanje, ni spavanje, jedine dve aktivnosti u kojima nikad nisam imao većih problema. Nisu pomagali ni Beach Boys, ni Žobim, ni oni setni, smirujući, letnji filmovi Eriha Romera, a ni oni senzualni sa Romi Šnajder. Prijatelji su bili zauzeti vikendicama i decom, neki su imali koronu, simpatije su bile s muževima na moru, a ja sam imao toliko novca da je najdalje putovanje koje sam mogao sebi priuštiti bilo ono od Voždovca do Boleča. A koji moj ću u Boleču? I onda sam tako upao u onu najgoru patetičnu fazu samosažaljevanja. Proklinjao sam sudbinu, svoj karakter, nepravedni svet, retrogradni Merkur, umobolne političare sa čela države i spori internet. Takvo posipanje perjem i katranom nikad nije nikom pomoglo, pa ni

Kultura

31.01.2022 u 20:00

Bogomdan za razvejavanje optimizma

Na izmaku minule godine Nagradu „Momčilo Tešić” za sveukupno književno delo dobio je književnik Momčilo Mošo Odalović. Ovo priznanje, koje dodeljuju književne novine „Svitak” i list za dečju književnost „Momčilo” iz Požege, dato je za „Odalovićev veliki stvaralački doprinos svim književnim rodovima i vrstama za decu”. „On je višestruko potvrđeni i veoma omiljeni pisac svih generacija čitalaca, objavio je veliki broj knjiga različitih žanrova. Bavi se i ilustrovanjem i opremanjem knjiga, umetničkom stolarijom, umetničkom fotografijom i skulpturom. Odalović je imenjak i književni drug Momčila Tešikća, s kojim se rado sretao i dopisivao. Poštovalac je srpske jezičke i književne baštine, pa u svojim delima, naročito poeziji, prepliće tradicionalno i inovativno” , navedeno je u saopštenju o nagradi. S

Kultura

28.01.2022 u 20:00

Bavim se budućnošću da bih se izborio sa svakodnevicom

U svom novom romanu „Uzvišenost” (u izdanju „Lagune”) Darko Tuševljaković prikazuje Beograd u skorijoj budućnosti, sutrašnjici koja metaforički nalikuje na našu svakodnevicu, kao i glavnu junakinju koja živi „dan mrmota”, uvek u jednoličnom ponavljanju neuspeha. Kada se pojavi aplikacija za pronalaženje srodnih duša, koja proizvodi uzvišene uparene ljude, ona se po svojoj uobičajenoj neprilagodljivosti ne uklapa ni u tu igru. Međutim, nju pronalaze ljudi iz Sunčevog plemena, andergraund skupine koja poštuje roman njenog pokojnog oca. I ona prihvata da je događaji vode u novom smeru dok se lice grada nepovratno menja... Darko Tuševljaković do sada je objavio dve zbirke priča i tri romana, za roman „Jaz” dobio je 2017. godine Evropsku nagradu za književnost, a ovo delo prevedeno je na

Kultura

26.01.2022 u 14:26

Da li se pohvalom autora vrši pritisak na žiri

Još pre nego što je objavljeno ko je dobitnik Ninove nagrade, neki pisci su javno forsirali posle i nagrađenu Milenu Marković i njeno delo „Deca”. U tome je prednjačio Miljenko Jergović, koji je njenu knjigu proglasio „jednim od najvažnijih romana koji ostaje iza naše generacije”, što su neki shvatili i kao pokušaj da se utiče na žiri. Jergović je u svom autorskom tekstu, kako je to naveo Tanjug, napisao da su „Deca” roman o detinjstvu, o deci koja rađaju drugu decu, o porodici – disfunkcionalnoj, jer ko, osim popova i pedagoga, zna za funkcionalnu porodicu. „’Deca’ su poema o osujećenom, večno nedovršenom odrastanju, moćna, u našim jezicima neuporediva, najveća knjiga o ženskosti, o majčinstvu, kćerinstvu i sinovstvu... opasan roman o istoriji, onoj nama najvažnijoj i traumatičnoj,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci