Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

27.12.2021 u 10:33

Pišući o Dostojevskom, Lavu Tolstoju, Čehovu, Bulgakovu, Majakovskom, Nabokovu i Danilu Harmsu, u delu „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele” (u izdanju „Lagune” i prevodu sa nemačkog Dušice Milojković), rusko-nemački pisac Vladimir Kaminer (1967), predočio je ne samo živote ovih slavnih Rusa već i važan deo ruske istorije, povest njene idejnosti i društvenih promena. Kaminer je bio pozorišni i radio-tonac, da bi zatim studirao dramaturgiju na Pozorišnom institutu u Moskvi, a 1990. godine sa porodicom se preselio u Berlin. U knjizi „Ruski disko”, koja ga je učinila poznatim, on je kroz kratke proze progovorio o berlinskoj svakodnevici na način slovenskog bluza. Došavši u Berlin, počeo je da piše na nemačkom za različite novine i časopise, organizovao je predstave i postao je jedan od

Kultura

17.12.2021 u 20:00

Rušenje mita o majčinstvu

Dok je prošla, 2020. godina za ceo svet bila je jedna od crnih godina ovog veka, američka spisateljica indijskog porekla Avni Doši pamtiće je, prema sopstvenom priznanju, kao jednu od najboljih u svom životu. Te godine je dobila drugo dete, a njen debitantski roman prvenac „Zagoreli šećer” našao se u užem izboru za nagradu „Buker”. Godinu dana pre toga, 2019, isti taj prvenac je objavljen u Indiji pod naslovom „Devojka u belom pamuku”. Posle izdanja na engleskom i nominacije za ovu nagradu, preveden je na 26 jezika, a ove godine je stigao i pred naše čitaoce u izdanju kuće „Booka ” (Buka), u prevodu Eli Gilić. Takođe ove godine proglašen je i knjigom godine britanskih listova „Gardijan”, „Ekonomist” i „Spektejtor”. Mada je centralna tema romana kompleksan odnos između majke Tare i kćerke

Kultura

16.12.2021 u 20:00

Pamuk: Obistinilo se sve o čemu sam pisao

Prvo izdanje u svetu, na stranom jeziku, novog romana turskog nobelovca Orhana Pamuka „Noći kuge”, upravo je izašlo iz štampe u beogradskoj „Geopoetici”, a autorka prevoda je Mirjana Marinković. Tim povodom juče je putem zum aplikacije omogućena konferencija za novinare, u okviru koje je Pamuk otkrio detalje o ovoj knjizi, koju neki kritičari smatraju njegovim najboljim delom napisanim posle Nobelove nagrade, ali i o njegovom shvatanju sadašnjeg trenutka u Turskoj, kao i u svetu. – Razmišljao sam o ovom romanu četrdeset godina, 35 godina sam istraživao, a poslednjih pet godina sam pisao knjigu. Čitao sam i o trećoj svetskoj epidemiji kuge, upoznao sam detalje dela iz 19. veka o kugi u Hongkongu. Sada mi ljudi kažu da imam sreće što je moja tema tako aktuelna, a pre nego što se sve ovo desilo

Kultura

14.12.2021 u 14:06

„Dani dobre knjige“

Holandski pisac i istoričar Gvido van Hengel večeras u 19.30 sati svečano će otvoriti manifestaciju „Dani dobre knjige” u knjižari „Kosmos” (Bulevar kralja Aleksandra 72), koju organizuju Izdavačko preduzeće „Klio” i knjižare „Kosmos”. Gvido van Hengel (Foto: Klio) Gvido van Hengel će potpisivati svoju knjigu „Vidovnjaci” i razgovarati s čitaocima o nizozemskoj literaturi. U tome će mu se pridružiti i Jelica Novaković, prevoditeljka, profesorka nizozemskog jezika i koautorka knjige „Posledice jednog pucnja”. Manifestacija će trajati do 31. decembra. Pored svakodnevnog „srećnog sata”, kada će kupci imati popust 40 odsto na redovnu cenu, akcija „I poklon i popust” i „Tri za 999 ili dve za 499”, posetioci ovih knjižara moći će da učestvuju u nagradnoj igri, a ime

Kultura

02.12.2021 u 14:29

Dostojevski na sceni nacionalnog teatra

„Dostojevski na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu do 1941”, naziv je izložbe koja je otvorena u Ruskom domu u Beogradu i traje do 6. decembra. Obeležavanje 200 godina od rođenja Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, jednog od najvećih svetskih pisaca, povod je da se kroz ovu postavku posvećenu izvođenjima njegovih dela na sceni našeg nacionalnog teatra u prvim decenijama 20. veka, publika podseti na neprocenjivi uticaj ruskih scenskih umetnika, a posebno ruske emigracije na razvoj teatarskog života u Srbiji pre i između dva svetska rata. Izložba je upriličena u saradnji sa Muzejem pozorišne umetnosti Srbije i Ruskim naučnim institutom. ‒ Prva postavka, dramatizacija romana „Zločin i kazna” 1907. godine, pokazuje spremnost mlade nacionalne teatarske scene (Narodno pozorište u Beogradu je

Kultura

30.11.2021 u 20:00

Evropa nije skupina glupaka

Nova knjiga danskog pisca Jensa-Martina Eriksena „Helter skelter” (što u prevodu označava metež, zbrku) u prevodu Predraga Crnkovića, i u izdanju „Presinga”, špijunski je roman, koji uključuje političku teoriju, različite teorije zavere, ali i složen distopijski zaplet. Slika Evrope u narednim godinama izgleda mračno. Dejtonski sporazum se raspao, BiH je etnički čista islamska država, a Danci vode rat sa muslimanima. Pojavljuju se tu i realne ličnosti poput Petera Handkea, po rečima našeg sagovornika „zbunjenog i nedovoljno informisanog austrijskog pisca”, koji pozdravlja ujedinjenje Srbije i Republike Srpske; Radovan Karadžić, koji čita svoju poeziju preko interneta, a Putin pruža vojnu podršku Danskoj... Eriksen je posle Hansa Kristijana Andersena najprevođeniji danski pisac

Kultura

26.11.2021 u 21:15

Srpsko-ruski naučni skup o Dostojevskom

Naučna konferencija „Patnja, ljubav, izbavljenje”, povodom 200 godina od rođenja Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, u organizaciji Centra za ruske studije Fakulteta političkih nauka BU i Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom” u Beogradu, biće održana u utorak 30. novembra, od 9.30 časova, pa do kasnog popodneva. Skup će pozdravnom rečju otvoriti Jevgenij Baranov, direktor RCNK „Ruski dom”, kao i prof. dr Siniša Atlagić, rukovodilac Centra za ruske studije FPN-a. Uslediće izlaganje prof. dr Jovana Popova „Valaamova magarica: šta predstavlja Smerdjakov?”, prof. dr Petra Jevremovića „Glasovi pokajanih i nepokajanih u romanima Dostojevskog”, dr Edina Pobrić, „Etika i timotika u romanima Dostojevskog”, doc. dr Ane Jakovljević „Marmeladov – čovek u grehu”, prof. dr Natalije Vidmarović,

Kultura

24.11.2021 u 20:00

Pod ruku sa Polom Verhovenom

Beligijsko-francuska glumica, televizijska voditeljka i pisac Viržini Efira (1977, Brisel), postala je popularna zahvaljujući romantičnoj televizijskoj seriji i filmu „U krevetu sa Viktorijom”, pojavila se i u filmu „Ona” Pola Verhovena da bi sada zablistala i u njegovoj „Benedeti”. Posle svetske premijere na 74. Kanskom festivalu ovaj film će se sada naći i pred gledaocima 27. Festivala autorskog filma u Beogradu. Na 78. Venecijanskom festivalu Efira je bila i članica žirija, a u nezavisnom programu „Dani autora” prikazan je i film „Medelen Kolins” Antoana Baroa u kojem igra lik Žudit Fove, mlade žene i majke koja u dve države vodi dvostruki život. U oba ova filma Viržini Efira je u složenim dramskim ulogama, s tim što je uloga Benedete – časne sestre posvećena Isusu živela u

Kultura

22.11.2021 u 13:17

Kosmopolitski duh srpske kulture

Polako odlaze velike ličnosti srpske kulture koje su svojim delom i delovanjem stvarale i usmeravale i našu književnost i naš književni život. Aleksandar Petrov (1938‒2021) bio je poslednji veliki kritičar druge polovine prošloga veka koji je oko sebe (doslovno do poslednjeg dana) okupljao i sabirao nekoliko generacija književnih tumača, svedočeći im ličnim primerom nužnu prožetost pisanja, etičnosti i dobronamernosti. Retko da je u nas bilo književnog stvaraoca s kojim su se njegove mlađe i najmlađe kolege družile i sarađivale s više privrženosti i radosti. Petrov je sin ruskih emigranata, majke Irine iz plemićke porodice Karatejev, polaznice čuvenog peterburškog instituta „Smoljni” (visoke obrazovne ustanove za devojke plemićkog porekla), i oca Nikolaja Petrova, mladog belogardejskog

Kultura

18.11.2021 u 12:51

Autobiografska proza Sergeja Trifunovića

Knjigu „Stovarište” Sergeja Trifunovića objavila je beogradska „Geopoetika”, a reč je o autobiografskoj prozi, koja je ispresecana pesmama (Sergej je autor svih pesama, osim dve) i ilustrovana crtežima dece. Prema rečima Vladislava Bajca, to je putopis po isprepletenoj amero-Srbiji, od Beograda i nazad, preko Pariza, Amsterdama, Njujorka i Los Anđelesa, u kojem je autor prikazao sve svoje javne, ali što je važnije, skrivene emocije, kao i analitičnost, kreativnu percepciju, skromnost, bespoštednost u analizi samog sebe. Peca Popović o ovom delu je kazao da talenat Sergeja Trifunovića vodi na razne strane i omogućava mu da vidi, upozna, čuje i zapamti mnogo od velikana sveta u kome se najbolje oseća. Da je nešto od tog emotivnog tovara lepo deponovao u „Stovarište”. „To je učinio

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci