Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

27.12.2021 у 10:33

Совјетски Савез био је застрашујући рај

Пишући о Достојевском, Лаву Толстоју, Чехову, Булгакову, Мајаковском, Набокову и Данилу Хармсу, у делу „Толстојева брада и Чеховљеве ципеле” (у издању „Лагуне” и преводу са немачког Душице Милојковић), руско-немачки писац Владимир Каминер (1967), предочио је не само животе ових славних Руса већ и важан део руске историје, повест њене идејности и друштвених промена. Каминер је био позоришни и радио-тонац, да би затим студирао драматургију на Позоришном институту у Москви, а 1990. године са породицом се преселио у Берлин. У књизи „Руски диско”, која га је учинила познатим, он је кроз кратке прозе проговорио о берлинској свакодневици на начин словенског блуза. Дошавши у Берлин, почео је да пише на немачком за различите новине и часописе, организовао је представе и постао је један од

Култура

17.12.2021 у 20:00

Рушење мита о мајчинству

Док је прошла, 2020. година за цео свет била је једна од црних година овог века, америчка списатељица индијског порекла Авни Доши памтиће је, према сопственом признању, као једну од најбољих у свом животу. Те године је добила друго дете, а њен дебитантски роман првенац „Загорели шећер” нашао се у ужем избору за награду „Букер”. Годину дана пре тога, 2019, исти тај првенац је објављен у Индији под насловом „Девојка у белом памуку”. После издања на енглеском и номинације за ову награду, преведен је на 26 језика, а ове године је стигао и пред наше читаоце у издању куће „Booka ” (Бука), у преводу Ели Гилић. Такође ове године проглашен је и књигом године британских листова „Гардијан”, „Економист” и „Спектејтор”. Мада је централна тема романа комплексан однос између мајкe Таре и кћерке

Култура

16.12.2021 у 20:00

Памук: Обистинило се све о чему сам писао

Прво издање у свету, на страном језику, новог романа турског нобеловца Орхана Памука „Ноћи куге”, управо је изашло из штампе у београдској „Геопоетици”, а ауторка превода је Мирјана Маринковић. Тим поводом јуче је путем зум апликације омогућена конференција за новинаре, у оквиру које је Памук открио детаље о овој књизи, коју неки критичари сматрају његовим најбољим делом написаним после Нобелове награде, али и о његовом схватању садашњег тренутка у Турској, као и у свету. – Размишљао сам о овом роману четрдесет година, 35 година сам истраживао, а последњих пет година сам писао књигу. Читао сам и о трећој светској епидемији куге, упознао сам детаље дела из 19. века о куги у Хонгконгу. Сада ми људи кажу да имам среће што је моја тема тако актуелна, а пре него што се све ово десило

Култура

14.12.2021 у 14:06

„Дани добре књиге“

Холандски писац и историчар Гвидо ван Хенгел вечерас у 19.30 сати свечано ће отворити манифестацију „Дани добре књиге” у књижари „Космос” (Булевар краља Александра 72), коју организују Издавачко предузеће „Клио” и књижаре „Космос”. Гвидо ван Хенгел (Фото: Клио) Гвидо ван Хенгел ће потписивати своју књигу „Видовњаци” и разговарати с читаоцима о низоземској литератури. У томе ће му се придружити и Јелица Новаковић, преводитељка, професорка низоземског језика и коауторка књиге „Последице једног пуцња”. Манифестација ће трајати до 31. децембра. Поред свакодневног „срећног сата”, када ће купци имати попуст 40 одсто на редовну цену, акција „И поклон и попуст” и „Три за 999 или две за 499”, посетиоци ових књижара моћи ће да учествују у наградној игри, а име добитника

Култура

02.12.2021 у 14:29

Достојевски на сцени националног театра

„Достојевски на сцени Народног позоришта у Београду до 1941”, назив је изложбе која је отворена у Руском дому у Београду и траје до 6. децембра. Oбележавање 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског, једног од највећих светских писаца, повод је да се кроз ову поставку посвећену извођењима његових дела на сцени нашег националног театра у првим деценијама 20. века, публика подсети на непроцењиви утицај руских сценских уметника, а посебно руске емиграције на развој театарског живота у Србији пре и између два светска рата. Изложба је уприличена у сарадњи са Музејем позоришне уметности Србије и Руским научним институтом. ‒ Прва поставка, драматизација романа „Злочин и казна” 1907. године, показује спремност младе националне театарске сцене (Народно позориште у Београду је

Култура

30.11.2021 у 20:00

Европа није скупина глупака

Нова књига данског писца Јенса-Мартина Ериксена „Хелтер скелтер” (што у преводу означава метеж, збрку) у преводу Предрага Црнковића, и у издању „Пресинга”, шпијунски је роман, који укључује политичку теорију, различите теорије завере, али и сложен дистопијски заплет. Слика Европе у наредним годинама изгледа мрачно. Дејтонски споразум се распао, БиХ је етнички чиста исламска држава, а Данци воде рат са муслиманима. Појављују се ту и реалне личности попут Петера Хандкеа, по речима нашег саговорника „збуњеног и недовољно информисаног аустријског писца”, који поздравља уједињење Србије и Републике Српске; Радован Караџић, који чита своју поезију преко интернета, а Путин пружа војну подршку Данској... Ериксен је после Ханса Кристијана Андерсена најпревођенији дански писац у Србији,

Култура

26.11.2021 у 21:15

Српско-руски научни скуп о Достојевском

Научна конференција „Патња, љубав, избављење”, поводом 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског, у организацији Центра за руске студије Факултета политичких наука БУ и Руског центра за науку и културу „Руски дом” у Београду, биће одржана у уторак 30. новембра, од 9.30 часова, па до касног поподнева. Скуп ће поздравном речју отворити Јевгениј Баранов, директор РЦНК „Руски дом”, као и проф. др Синиша Атлагић, руководилац Центра за руске студије ФПН-а. Уследиће излагање проф. др Јована Попова „Валаамова магарица: шта представља Смердјаков?”, проф. др Петра Јевремовића „Гласови покајаних и непокајаних у романима Достојевског”, др Едина Побрић, „Етика и тимотика у романима Достојевског”, доц. др Ане Јаковљевић „Мармеладов – човек у греху”, проф. др Наталије Видмаровић, „Еонотоп

Култура

24.11.2021 у 20:00

Под руку са Полом Верховеном

Белигијско-француска глумица, телевизијска водитељка и писац Виржини Ефира (1977, Брисел), постала је популарна захваљујући романтичној телевизијској серији и филму „У кревету са Викторијом”, појавила се и у филму „Она” Пола Верховена да би сада заблистала и у његовој „Бенедети”. После светске премијере на 74. Канском фестивалу овај филм ће се сада наћи и пред гледаоцима 27. Фестивала ауторског филма у Београду. На 78. Венецијанском фестивалу Ефира је била и чланица жирија, а у независном програму „Дани аутора” приказан је и филм „Меделен Колинс” Антоана Бароа у којем игра лик Жудит Фове, младе жене и мајке која у две државе води двоструки живот. У оба ова филма Виржини Ефира је у сложеним драмским улогама, с тим што је улога Бенедете – часне сестре посвећена Исусу живела у тосканском

Култура

22.11.2021 у 13:17

Космополитски дух српске културе

Полако одлазе велике личности српске културе које су својим делом и деловањем стварале и усмеравале и нашу књижевност и наш књижевни живот. Александар Петров (1938‒2021) био је последњи велики критичар друге половине прошлога века који је око себе (дословно до последњег дана) окупљао и сабирао неколико генерација књижевних тумача, сведочећи им личним примером нужну прожетост писања, етичности и добронамерности. Ретко да је у нас било књижевног ствараоца с којим су се његове млађе и најмлађе колеге дружиле и сарађивале с више привржености и радости. Петров је син руских емиграната, мајке Ирине из племићке породице Каратејев, полазнице чувеног петербуршког института „Смољни” (високе образовне установе за девојке племићког порекла), и оца Николаја Петрова, младог белогардејског официра и

Култура

18.11.2021 у 12:51

Аутобиографска проза Сергеја Трифуновића

Књигу „Стовариште” Сергеја Трифуновића објавила је београдска „Геопоетика”, а реч је о аутобиографској прози, која је испресецана песмама (Сергеј је аутор свих песама, осим две) и илустрована цртежима деце. Према речима Владислава Бајца, то је путопис по испреплетеној амеро-Србији, од Београда и назад, преко Париза, Амстердама, Њујорка и Лос Анђелеса, у којем је аутор приказао све своје јавне, али што је важније, скривене емоције, као и аналитичност, креативну перцепцију, скромност, беспоштедност у анализи самог себе. Пеца Поповић о овом делу је казао да таленат Сергеја Трифуновића води на разне стране и омогућава му да види, упозна, чује и запамти много од великана света у коме се најбоље осећа. Да је нешто од тог емотивног товара лепо депоновао у „Стовариште”. „То је учинио

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 19:04

Раст БДП-а уз снажан допринос сектора услуга

19.06.2026 у 18:57

На Лондонском маратону 2027. очекује се 100.000 тркача

19.06.2026 у 18:51

Проходни сви путни правци и наплатне рампе у Србији

19.06.2026 у 18:50

Арсенал фест објавио сатницу наступа више од 50 извођача

19.06.2026 у 18:49

Симић: Годинама нам ускраћивано право на заставу, радује позив ЕУ, Квинте и Еулекса

19.06.2026 у 18:43

У авиончићу без тоалета и хране летели на Мундијал