Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

01.04.2020 u 20:00

Juval Noa Harari: U čemu izolacionisti greše

Jedan od vodećih intelektualaca današnjice, izraelski istoričar Juval Noa Harari, autor knjiga „Homo deus”, „21 lekcija za 21. vek” i „Sapijens, kratka istorija čovečanstva”, napisao je za magazin „Tajm” tekst o pandemiji virusa korona, čije delove prenosimo ljubaznošću njegovog srpskog izdavača „Lagune” i u prevodu Jelene Tanasković. Jedna od vodećih ideja ovog eseja je ta da čovečanstvu nedostaju lideri u borbi protiv virusa korona, da Amerika više nije taj lider, da Evropa ima šansu da ponovo osvoji simpatije stanovništva, da izolacionisti greše, da je odlučujuća bitka na polju međuljudskih odnosa. „Trenutno ima mnogo onih koji za pandemiju virusa korona krive trend globalizacije. Oni navode da bi zaustavljanje ovog procesa bio jedini pravi način da svet izbegne širenje novih zaraza.

Kultura

24.03.2020 u 20:00

Postoji opasnost da Holokaust postane daleka uspomena

Meno Metselar i Pit van Leden autori su knjige „Sve o Ani”, u izdanju Kuće Ane Frank, iz Amsterdama, koju je kod nas u prevodu Nevene Kukoljac objavio „Kreativni centar”. Ovo delo počinje opisom Aninog rođendana 12. juna 1939. godine u Amsterdamu, a opisuje njeno odrastanje, uz više od stotinu fotografija i ilustracija Haka Skarija, njene godine provedene u Nemačkoj, zatim preseljenje u Holandiju, polazak u vrtić, druženje u školi. Knjiga opisuje i atmosferu u svetu i Holandiji i kada je reč o stvaranju konačnog rešenja za Jevreje i izbijanja rata, što je sve dovelo do nužnosti skrivanja Anine porodice u tajnom aneksu firme njenoga oca, uz familiju Hermana van Pelsa. Knjiga Mena Metselara i Pita van Ledena prikazuje i to kakav je bio život devojčice, koja je puno čitala i pisala, čak se i

Kultura

24.03.2020 u 22:00

David Grosman o virusu korona

Poznati izraelski pisac David Grosman napisao je tekst povodom pandemije virusa korona. Tekst predstavlja piščev pogled na trenutnu situaciju i na moguće posledice ove pandemije na naš život i vrednosti. David Grosman trebalo je da polovinom marta boravi u Srbiji, povodom srpskog izdanja svog novog romana „Život se sa mnom mnogo poigrao”, ali je to otkazano zbog pandemije virusa korona. Grosmanov tekst premijerno je objavljen u petak u engleskom izdanju izraelskog lista „Haaretz”, a ovih dana se objavljuje u nizu svetskih medija. Srpsko izdanje ovog teksta ekskluzivno objavljuju sajt Grosmanovog srpskog izdavača Arhipelaga (www.arhipelag.rs) i Arhipelag magazin, kao i portal Nova.rs. „Veća je od nas, epidemija, i u određenom smislu nije shvaćena. Jača je od svakog neprijatelja od krvi

Kultura

12.03.2020 u 20:00

Naš čovek u svetu – toj priči ne mogu odoleti

Novi roman Jovice Aćina „Pilot tramvaja”, u izdanju „Lagune”, govori o našem čoveku Miljanu Klisuri u najstrašnijem periodu 20. veka u Evropi, čoveku koji je kao dete sa ocem, i sa srpskom vojskom, prešao Albaniju i nastanio se u Marseju, postavši vozač tramvaja. Tamo je dočekao još jednu ratnu katastrofu, a njegov život obeležila su prijateljstva sa ličnostima koje filozofski promišljaju stvarnost i istoriju, kao i potraga za njima. Prema rečima Jovice Aćina, ovaj roman potekao je od istinite priče koju je svojevremeno čuo na mediteranskom groblju gde je sahranjen Klisurin prijatelj. Za njegovim grobom Klisura traga u romanu, pa njegove kosti, uz s glinom izmešani pepeo svoje žene iz istrebljivačkog logora, prenosi u morsku grobnicu kod Krfa, u koju mu je tridesetak godina ranije već

Magazin

03.03.2020 u 13:29

Nije pisac svako ko piše

Štampanje knjige danas je jednostavan, brz i jevtin poduhvat zahvaljujući savremenoj tehnologiji. Zakon o izdavanju publikacija dopušta svakome ko to poželi da samostalno objavi svoju zbirku poezije, priče, roman, memoare, rezultate nekog istraživanja... Uslov je da postoji urednik, a to može biti i sam autor, i da je naveden broj pod kojim je delo registrovano u Narodnoj biblioteci Srbije (CIO, ISBN, ISSN itd.). U zavisnosti od tiraža, broja stranica, ali i od toga da li su korice knjige tvrde ili meke, od kvaliteta papira ili ilustracija – cene štampanja se kreću od nekoliko stotina evra pa naviše. U to treba uključiti i troškove za lekturu, korekturu, dizajn... Mnogo složeniji deo ove priče je kako autor da na svom delu zaradi i kako da knjigu predstavi javnosti, ne računajući reklamu koju

Kultura

28.02.2020 u 20:00

Pišem o prognanima i o buntovnima

Jedna od najboljih knjiga u prošlogodišnjoj, a sasvim tačno bi bilo reći i u višegodišnjoj domaćoj romanesknoj produkciji, jeste „Po šumama i gorama” Milenka Bodirogića, u izdanju novosadskog „Orfelina”, koja je imala dva glasa Ninovog žirija. Dva junaka, planinara, „hodočasnika revolucije” koračaju stopama prvih partizana, po Fruškoj gori, Kalinu, Crepoljskom, Kalničkom gorju, Pohorju i Triglavu, kao „arheolozi jučerašnjeg”, arheolozi „spomenika sa kojih danas kradu bakarne oplate, odmarališta pred kojima vežu pse da crknu, igrališta na kojima trule golovi i gnjile košarkaške mreže, puteva koje obrasta mahovina…”, suočeni sa višestranom izneverenošću ideje slobode, čije je šuma, čije su bregovi, stanište. Vaši junaci kreću se stazama nekadašnjih partizana, evocirajući istorijske događaje na

Beograd

27.02.2020 u 10:35

Ključevi moći

Moć je večita čovekova inspiracija i podrazumeva stav, hrabrost i odlučnost, podsetila je dr Zorica Karanović, novinarka našeg lista, na tribini „Kultura putem pošte” u PTT muzeju. Program je deo ciklusa „Velike sinteze u nauci”, a predavanje je naslovljeno „Ključevi moći – tajna metafizike moći” i upriličeno povodom drugog izdanja knjige „Ključevi moći” čiji je autor Karanovićeva. Ona je podsetila na značaj pokretanja čovekovih skrivenih energija za postizanje ličnog uspeha. – Ljudi često zapamte ono na šta su im roditelji i okolina skretali pažnju, a to je „Čuvaj bele pare za crne dane”, „Uči, a na ljubav misli kasnije”… – napomenula je Zorica i dodala da ovakvi obrasci često mogu biti prepreka za aktiviranje čovekovih potencijala. Prema njenoj oceni, važno uporište svakog

Kultura

21.02.2020 u 18:00

Kult Svetog Save u Dubrovniku

Slikar Marko Murat ima jedan crtež na kojem su Sveti Sava i Sveti Vlaho zagrljeni nad Dubrovnikom. U ovom gradu su pronađene i komedije o tome kako su se Sveti Sava i Sveti Vlaho, zaštitnik Dubrovnika, udružili protiv Svetog Petra... Kult Svetog Save u Dubrovniku 19. veka veoma je jak. Uopšte, 19. vek je vek srpstva Dubrovnika, kaže Irena Arsić, profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu i autorka knjige „Srbi u Dubrovniku” koju je objavila Zadužbina Vladete Jerotića u ediciji „Stari Dubrovnik”. Knjiga je juče predstavljena u Biblioteci grada Beograda. – Kako su naši ljudi dolazili u Dubrovnik u 19. veku, pozvali su 1829. pravoslavnog popa Đorđa Nikolajevića iz Srema da bude učitelj njihovoj deci i da osnuje školu. Od tada pa nadalje Dubrovčani se nacionalno

Magazin

19.02.2020 u 14:25

Brat s vukovima

Moj život ne počinje mojim rođenjem. Kad vam sagovornik odmah tako kaže, prvo šta pomislite je da baš i nije normalan. Ali, u ovom slučaju sagovornik Nebojša Neša Tadić, valjevski lovac, iskonski lovac, brzo vas razuveri. – Rođen sam pre 52 godine, ali duboko osećam da u meni žive moj prađed, moj đed i stričevi, moji zetovi, tetke, cela ta vreža koju nosim sa sobom... I to me tera na ovakvo ponašanje. Možda to nekome zvuči čudno, ali ja to tako osećam – govori lovac čije je poimanje lova drugačije od uobičajene predstave. Đedova lekcija Nebojša je krenuo u lov kao petogodišnjak, pratio je svog ujaka koji je kasnije izgubio život u lovu. Niko nije bio za to kriv, puška je opalila... – Mi smo svi u kući imali tu traumu od lova, ali smo je prevazišli tako što je moj brat Bojan prvi

Kultura

15.02.2020 u 17:48

Šajtincu Nagrada za moderni umetnički senzibilitet

Aktivno učestvujući nekoliko decenija na književno-umetničkoj sceni Srbije kao pesnik i prozni pisac, Radivoj Šajtinac je ostvario izrazito moderno i respektabilno književno delo, na jasnom tragu poetike Todora Manojlovića. Raznovrsnost i bogatstvo književnosti koju je stvorio Radivoj Šajtinac ističu ga kao jednu od izrazito individualnih pojava u srpskoj književnosti na kraju prošlog i početku ovog veka. Ovo je rečeno na sednici Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović” održanoj u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin”, gde je jednoglasno doneta odluka da Nagrada za moderni umetnički senzibilitet ovog fonda za 2019. godinu pripadne Radivoju Šajtincu, književniku iz Zrenjanina. Odluku su doneli predsednik Nenad Šaponja (pesnik, esejista i kritičar) i članovi: Petar Arbutina

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci