Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

23.10.2019 u 18:00

Knjiga je kao majčino mleko

Hušang Moradi Kermani jedan je od najznačajnijih iranskih savremenih pisaca za decu, a 2005. godine izabran je za ličnost svih vremena u ovoj oblasti literature, u Iranu. Na ovogodišnjem 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, predstavljene su njegove „Madžidove priče”, u prevodu s persijskog Aleksandra Dragovića i Petra Janačkovića, i u izdanju „Službenog glasnika”. Hušang Moradi Kermani dobitnik je mnogih nacionalnih i međunarodnih nagrada, a 2014. godine po drugi put ušao je u najužu konkurenciju za međunarodnu nagradu „Hans Kristijan Andersen”. Već nekoliko decenija, njegova knjiga „Madžidove priče” najpopularnije je delo za tinejdžere u Iranu, a prema Kermanijevim pričama snimljena su 33 filma. Razgovor sa Hušangom Moradijem Kermanijem vodili smo na sajamskom štandu Iranskog

Kultura

23.10.2019 u 20:00

Ovo vreme Kišu ne može ništa

Da postoje pravi, iskreni i strasni čitaoci dela Danila Kiša, posvedočila je tribina 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, nazvana „Amarkord, trideset godina bez Kiša”, u kojoj su učestvovali univerzitetski profesori Vladislava Gordić Petković, Aleksandar Jerkov, Dragan Bošković, i književni kritičari Tamara Krstić i Gojko Božović. Ovaj razgovor pružio je odgovore na pitanja ko je bio Kiš, na koji način se svaka nova književna i čitalačka generacija suočava sa njim, zbog čega je to suočenje važno. Pokazano je i da ostaje još mnogo Kišovih književnih znakova koje treba protumačiti, kao i da treba oformiti jednu enciklopediju Kiša. – Ne može ovo vreme ništa Danilu Kišu, čak ni meni koji sam se šćućurio uz njega. Kad god dođeš do Kiša, javlja se sumnja koja razjeda. On je ono

Kultura

22.10.2019 u 15:46

Jedan od najpopularnijih domaćih pisaca za decu poručuje: Nijedna dečija soba ne sme biti bez knjiga

Naš nagrađivani pisac za decu Uroš Petrović gost je sajma knjiga u Beogradu gde je učestvovao u programu „Poštovana deco ja sam...” , u kojem je razgovarao sa najmlađim poštovaocima literature. Petrović je u izjavi za Tanjug kazao da je obaveza starijih ohrabruju decu da čitaju u eri sveprisutnih ekrana koji nas okružuju. „Na predavanjima koje sam držao u 15 zemalja Evrope uvek ističem rezultate istraživanja u Nemačkoj koji pokazuju da deca koja čitaju imaju veća dostignuća u životu. Tehnološka era i sveprisutnost ekrana različitih formata oko nas u velikoj meri ugrožavaju ideju čitanja knjiga jer slika i senzacija sve više zaokupljuju pažnju novih generacija”, kazao je Petrović i dodao da pisci za decu moraju po svaku cenu da se sadržajem bore za pažnju mališana. U svojim knjigama, kaže,

Kultura

12.10.2019 u 17:00

Veliki pisac je uvek i otpor neproverenom mišljenju

Da li sam slutio da će ovog puta Peteru Handkeu biti dodeljena Nobelova nagrada za književnost? Verovatno i jesam. Jer zašto bih tog dana oko podne ušao da ručam u jedan lokal u južnom delu Kelna, znajući da je tamo na zidu bio uključen televizor na kome se već godinama emituju aktuelne vesti, „kao na pokretnoj traci”. Dok sam čekao naručenu hranu, zurio sam u ekran i poslednje vesti sa ratišta u Siriji; krajičkom oka ugledah i najnoviju vest iz kulture: „Nobelova nagrada za književnost za 2019. dodeljena je Peteru Handkeu.” Najpre gotovo da i nisam reagovao. Uzbuđenje je počelo tek pošto je stigla hrana; rezanci su ispadali iz usta, ruke su najedanput podrhtavale; nisam više osećao glad. I baš kada sam hteo da prekinem ručak, ugledah na displeju telefona prvu poruku: Paul Ingendaj,

Beograd

09.10.2019 u 22:50

Soneti u „Prozoru”

Nova zbirka pesama Ivana Despotovića „69 soneta” predstavljena je u Udruženju ljubitelja umetnosti „Prozor”. Poeta, znan i kao pisac eseja i proznih dela, ovog puta je predstavio sonete različite tematike bez određenih naziva, označene brojevima od 1 do 69. O autoru je govorio Živojin Ivković iz Udruženja nezavisnih pisaca Srbije.

Kultura

07.10.2019 u 21:00

Dao sam život zaboravljenoj Frojdovoj sestri

Posle dolaska nacista u Beč, Sigmund Frojd beži sa svojom porodicom, sestrom svoje žene, kućnim pomoćnicama, ličnim lekarom i njegovom familijom, sa psom. U okupiranom gradu ostavlja četiri sestre, koje ubrzo odvode u logor, u sigurnu smrt. Ove okolnosti u svom romanu „Sestra Sigmunda Frojda” opisuje Goce Smilevski, dočaravajući detinjstvo sestre Adolfine i Frojda, njihovu bliskost, kao i otuđenost u kasnijim godinama, dovodeći ih u vezu sa bečkim intelektualnim i umetničkim krugovima toga doba. Dobitnik Evropske nagrade za književnost, Goce Smilevski u ovoj prozi uspostavlja i poseban odnos prema ludilu, kreativnosti i takozvanoj normalnosti. Roman je u prevodu Zorana Penevskog objavila „Laguna”, čiji će Smilevski biti gost na predstojećem 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Kultura

29.09.2019 u 20:01

Milisav Savić dobitnik „Bagdalinog” prstena

Kruševac – Stručni žiri Književnog kluba „Bagdala” odlučio je da ovogodišnje nagrada „Bagdalin” prsten „Despot Stefan Lazarević” bude dodeljena poznatom srpskom piscu, književnom istoričaru i prevodiocu dr Milisavu Saviću. Uručenje priznanja biće obavljeno u Kruševcu 1. novembra ove godine. Žiri je radio u sastavu: Miloš Petrović, Veroljub Vukašinović i Ljubiša Bata Đidić (predsednik). U obrazloženju odluke žirija se navodi da Milisav Savić pripada sjajnom krugu srpskih pisaca, autora romana, eseja, pripovedaka i proze mešovitog žanra. Savić je do sada objavio više od 20 knjiga, od kojih je većina prevedena na više evropskih jezika. „Nagrada Milisavu Saviću dodeljuje se za delo visoko kao naše planine, za romansijersko i pripovedačko portretisanje srpskog naroda od davnih vremena do

Kultura

25.09.2019 u 21:00

Izdavaštvo u Srbiji u boljem stanju nego u Hrvatskoj

Kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn isti kulturni prostor, tako je i ovo naše drugi zajednički kulturni prostor, bez obzira na to kakve državne granice između nas postoje i u kakvim su odnosima naše nacionalne političke elite, kaže za naš list Miljenko Jergović, jedan od pisaca iz regiona koji rado cirkuliše između Hrvatske, u kojoj živi, i Srbije u koju često dolazi. – Ja cirkulišem zato što ovaj prostor našeg zajedničkog i međusobno razumljivog jezika doživljavam kao isti kulturni prostor. To je razlog zbog kojeg ne odustajem, niti sam u prilici da odustanem – navodi, a na pitanje da napravi paralelu između srpske i hrvatske kulturne scene, odgovara da to nije lako. – Teško je tu praviti poređenja, jer po onome što je loše u Hrvatskoj i što je loše u Srbiji, postoje

Istorija

31.08.2019 u 17:05

Tvrđava koja je odolela

„Kad bih umio da napišem najlepšu knjigu na svetu, posvetio bih je svojoj ženi Darki. Ovako ću zasvagda ostati dužnik njenoj plemenitosti i ljubavi. I sve što mogu, to je da sa zahvalnošću pomenem njeno ime na početku ove priče, koja, kao i sve druge, govori o traženju sreće.” Ovo je posveta književnika Meše Selimovića ženi, i to ne ljubavnici ili neostvarenoj ljubavi, kakve najčešće srećemo u književnosti, nego ženi supruzi, majci njegovih ćerki i požrtvovanom saborcu. U prvi brak iz partizana Borbe u životu Darke i Meše je bilo napretek. Nešto zbog vremena koje nije trpelo one čije misli nisu uklopive u jednoumnu matricu komunizma, nešto zbog njihove ljubavi, koja je bila tema ogovaranja, jer je Mešina prva žena Desa Đorđić imala poganu narav, a veliki uticaj. Bila je lepa profesorka

Kultura

30.08.2019 u 20:00

Mišel Onfre o prizorima s Veličkovićevih slika

Posmatrajući slike Vladimira Veličkovića, nikome ne pada na um da ih omiriše, oseti njihov ukus... neko će osetiti miris ulja, terpentina, laka, drugih pratećih mirisa… Ali, kakvi će mirisi izazvati naš njuh, čulo ukusa ako uđemo u sliku, ako se nađemo u veličkovićevskom prostoru, pisao je čuveni francuski filozof Mišel Onfre o našem slikaru, prenosi Tanjug. Ali, priđimo slici s takozvanim niskim čulima, predlaže Onfre i onda primećuje: „Veličkovićeva gramatika nam je poznata: gavranovi, žičane ograde usred geografskog ništavila, vešala, ponekad skele potrebne za vešanje čoveka: ružičasta žarišta, razbuktali plamenovi i guste mase dima, nepregledni, pusti predeli, pesak, prostranstva izgorele, uništene zemlje, leš bez glave; drugde, na nekom drugom platnu, glava bez tela, pacovi koji

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci