Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

23.10.2019 у 18:00

Књига је као мајчино млеко

Хушанг Моради Кермани један је од најзначајнијих иранских савремених писаца за децу, а 2005. године изабран је за личност свих времена у овој области литературе, у Ирану. На овогодишњем 64. Међународном београдском сајму књига, представљене су његове „Маџидове приче”, у преводу с персијског Александра Драговића и Петра Јаначковића, и у издању „Службеног гласника”. Хушанг Моради Кермани добитник је многих националних и међународних награда, а 2014. године по други пут ушао је у најужу конкуренцију за међународну награду „Ханс Кристијан Андерсен”. Већ неколико деценија, његова књига „Маџидове приче” најпопуларније је дело за тинејџере у Ирану, а према Керманијевим причама снимљена су 33 филма. Разговор са Хушангом Морадијем Керманијем водили смо на сајамском штанду Иранског културног

Култура

23.10.2019 у 20:00

Ово време Кишу не може ништа

Да постоје прави, искрени и страсни читаоци дела Данила Киша, посведочила је трибина 64. Међународног београдског сајма књига, названа „Амаркорд, тридесет година без Киша”, у којој су учествовали универзитетски професори Владислава Гордић Петковић, Александар Јерков, Драган Бошковић, и књижевни критичари Тамара Крстић и Гојко Божовић. Овај разговор пружио је одговоре на питања ко је био Киш, на који начин се свака нова књижевна и читалачка генерација суочава са њим, због чега је то суочење важно. Показано је и да остаје још много Кишових књижевних знакова које треба протумачити, као и да треба оформити једну енциклопедију Киша. – Не може ово време ништа Данилу Кишу, чак ни мени који сам се шћућурио уз њега. Кад год дођеш до Киша, јавља се сумња која разједа. Он је оно најбоље од

Култура

22.10.2019 у 15:46

Један од најпопуларнијих домаћих писаца за децу поручује: Ниједна дечија соба не сме бити без књига

Наш награђивани писац за децу Урош Петровић гост је сајма књига у Београду где је учествовао у програму „Поштована децо ја сам...” , у којем је разговарао са најмлађим поштоваоцима литературе. Петровић је у изјави за Танјуг казао да је обавеза старијих охрабрују децу да читају у ери свеприсутних екрана који нас окружују. „На предавањима које сам држао у 15 земаља Европе увек истичем резултате истраживања у Немачкој који показују да деца која читају имају већа достигнућа у животу. Технолошка ера и свеприсутност екрана различитих формата око нас у великој мери угрожавају идеју читања књига јер слика и сензација све више заокупљују пажњу нових генерација”, казао је Петровић и додао да писци за децу морају по сваку цену да се садржајем боре за пажњу малишана. У својим књигама, каже,

Култура

12.10.2019 у 17:00

Велики писац је увек и отпор непровереном мишљењу

Да ли сам слутио да ће овог пута Петеру Хандкеу бити додељена Нобелова награда за књижевност? Вероватно и јесам. Јер зашто бих тог дана око подне ушао да ручам у један локал у јужном делу Келна, знајући да је тамо на зиду био укључен телевизор на коме се већ годинама емитују актуелне вести, „као на покретној траци”. Док сам чекао наручену храну, зурио сам у екран и последње вести са ратишта у Сирији; крајичком ока угледах и најновију вест из културе: „Нобелова награда за књижевност за 2019. додељена је Петеру Хандкеу.” Најпре готово да и нисам реаговао. Узбуђење је почело тек пошто је стигла храна; резанци су испадали из уста, руке су наједанпут подрхтавале; нисам више осећао глад. И баш када сам хтео да прекинем ручак, угледах на дисплеју телефона прву поруку: Паул Ингендај,

Београд

09.10.2019 у 22:50

Сонети у „Прозору”

Нова збирка песама Ивана Деспотовића „69 сонета” представљена је у Удружењу љубитеља уметности „Прозор”. Поета, знан и као писац есеја и прозних дела, овог пута је представио сонете различите тематике без одређених назива, означене бројевима од 1 до 69. О аутору је говорио Живојин Ивковић из Удружења независних писаца Србије.

Култура

07.10.2019 у 21:00

Дао сам живот заборављеној Фројдовој сестри

После доласка нациста у Беч, Сигмунд Фројд бежи са својом породицом, сестром своје жене, кућним помоћницама, личним лекаром и његовом фамилијом, са псом. У окупираном граду оставља четири сестре, које убрзо одводе у логор, у сигурну смрт. Ове околности у свом роману „Сестра Сигмунда Фројда” описује Гоце Смилевски, дочаравајући детињство сестре Адолфине и Фројда, њихову блискост, као и отуђеност у каснијим годинама, доводећи их у везу са бечким интелектуалним и уметничким круговима тога доба. Добитник Европске награде за књижевност, Гоце Смилевски у овој прози успоставља и посебан однос према лудилу, креативности и такозваној нормалности. Роман је у преводу Зорана Пеневског објавила „Лагуна”, чији ће Смилевски бити гост на предстојећем 64. Међународном београдском сајму књига.

Култура

29.09.2019 у 20:01

Милисав Савић добитник „Багдалиног” прстена

Крушевац – Стручни жири Књижевног клуба „Багдала” одлучио је да овогодишње награда „Багдалин” прстен „Деспот Стефан Лазаревић” буде додељена познатом српском писцу, књижевном историчару и преводиоцу др Милисаву Савићу. Уручење признања биће обављено у Крушевцу 1. новембра ове године. Жири је радио у саставу: Милош Петровић, Верољуб Вукашиновић и Љубиша Бата Ђидић (председник). У образложењу одлуке жирија се наводи да Милисав Савић припада сјајном кругу српских писаца, аутора романа, есеја, приповедака и прозе мешовитог жанра. Савић је до сада објавио више од 20 књига, од којих је већина преведена на више европских језика. „Награда Милисаву Савићу додељује се за дело високо као наше планине, за романсијерско и приповедачко портретисање српског народа од давних времена до данас, а

Култура

25.09.2019 у 21:00

Издаваштво у Србији у бољем стању него у Хрватској

Као што су Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн исти културни простор, тако је и ово наше други заједнички културни простор, без обзира на то какве државне границе између нас постоје и у каквим су односима наше националне политичке елите, каже за наш лист Миљенко Јерговић, један од писаца из региона који радо циркулише између Хрватске, у којој живи, и Србије у коју често долази. – Ја циркулишем зато што овај простор нашег заједничког и међусобно разумљивог језика доживљавам као исти културни простор. То је разлог због којег не одустајем, нити сам у прилици да одустанем – наводи, а на питање да направи паралелу између српске и хрватске културне сцене, одговара да то није лако. – Тешко је ту правити поређења, јер по ономе што је лоше у Хрватској и што је лоше у Србији, постоје

Историја

31.08.2019 у 17:05

Тврђава која је одолела

„Kад бих умио да напишем најлепшу књигу на свету, посветио бих је својој жени Дарки. Овако ћу засвагда остати дужник њеној племенитости и љубави. И све што могу, то је да са захвалношћу поменем њено име на почетку ове приче, која, као и све друге, говори о тражењу среће.” Ово је посвета књижевника Меше Селимовића жени, и то не љубавници или неоствареној љубави, какве најчешће срећемо у књижевности, него жени супрузи, мајци његових ћерки и пожртвованом саборцу. У први брак из партизана Борбе у животу Даркe и Меше је било напретек. Нешто због времена које није трпело оне чије мисли нису уклопиве у једноумну матрицу комунизма, нешто због њихове љубави, која је била тема оговарања, јер је Мешина прва жена Деса Ђорђић имала погану нарав, а велики утицај. Била је лепа професорка

Култура

30.08.2019 у 20:00

Мишел Онфре о призорима с Величковићевих слика

Посматрајући слике Владимира Величковића, никоме не пада на ум да их омирише, осети њихов укус... неко ће осетити мирис уља, терпентина, лака, других пратећих мириса… Али, какви ће мириси изазвати наш њух, чуло укуса ако уђемо у слику, ако се нађемо у величковићевском простору, писао је чувени француски филозоф Мишел Онфре о нашем сликару, преноси Танјуг. Али, приђимо слици с такозваним ниским чулима, предлаже Онфре и онда примећује: „Величковићева граматика нам је позната: гавранови, жичане ограде усред географског ништавила, вешала, понекад скеле потребне за вешање човека: ружичаста жаришта, разбуктали пламенови и густе масе дима, непрегледни, пусти предели, песак, пространства изгореле, уништене земље, леш без главе; другде, на неком другом платну, глава без тела, пацови који беже,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 00:19

Енглеска прегазила Хрватску

18.06.2026 у 00:09

Пријатељство народа запечаћено у историји

18.06.2026 у 00:02

Избио пожар на последњим спратовима Финансијских кула Емирата у Дубаију

17.06.2026 у 23:56

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

17.06.2026 у 23:49

САД: серијски убица Рекс Хојерман осуђен на доживотну казну затвора

17.06.2026 у 23:43

УН осудиле украјински напад на аутобус са белоруском децом