Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

04.06.2016 u 10:01

Odlazak hercegovačkog pripovedača

U Beogradu, u četvrtak popodne, posle duge i teške bolesti, u svom stanu u Kumodražu, preminuo je književnik Radoslav Bratić (1948), jedan od najistaknutijih srpskih pripovedača i romansijera. Rođen je u Bresticama, kod Bileće (Hercegovina). Osnovnu školu učio je u Koritima i Bileći, srednju u Trebinju, a jugoslovensku i svetsku književnost studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je pokretač i urednik studentskog časopisa „Znak”, urednik „Književne reči”, član redakcije časopisa „Književnost”, dugogodišnji urednik „Nove Zore”. Jedan je od osnivača književne manifestacije „Srpska proza danas”, koja se svake jeseni održava u Bileći. U Udruženju književnika Srbije bio je glavni urednik časopisa „Relasion”, sekretar i potpredsednik Udruženja književnika Srbije. Autor je

Politika

04.06.2016 u 09:46

Habjanović Đurović: Želim Vučiću da od Srbije načini zemlju srećnih ljudi

Pisac Ljiljana Habjanović Đurović saopstila je danas da je prihvatila da bude vanstranački kandidat za narodnog poslanika na listi Srpske napredne stranke, kako bi tim činom dala podršku Aleksandru Vučiću. Ona je navela da je kao deveta na listi izabrana za poslanika. „U petak, 3. juna, pred početak Konstitutivne sednice Narodne skupštine Republike Srbije vratila sam poslanički mandat, kaže Habjanovicvh Đurović. Ja sam pisac i ne yyelim da budem ništa drugo. Decembra 1999. godine u intervjuu magazinu „Duga” rekla sam: „Ja ne želim da budem poslanica, ni ministarka, ni urednica nekog velikog medija, ni ambasadorka, ni direktorka neke kulturne institucije. Čitavog svog života želela sam da budem pisac. I to sam postala. Pa zar da ostvarenje svog životnog sna zamenim nečim

Kultura

02.06.2016 u 21:43

Preminuo književnik Radoslav Bratić

U Beogradu je danas, u svom stanu u Beogradu, u naselju Kumodraž, preminuo književnik Radoslav Bratić (1948), jedan od naših najznačajnijih pripovedača i romansijera, posle duge i teške bolesti. Mesto i vreme sahrane, biće naknadno saopšteno. Radoslav Bratić, rođen je u Bresticama, kod Bileće (Hercegovina). Osnovnu školu učio je u Koritima i Bileći, srednju u Trebinju, a jugoslovensku i svetsku književnost studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je romana: „Smrt spasitelja”, „Sumnja u biografiju”, „Trg soli”, knjiga pripovedaka: „Slika bez oca”, „Strah od zvona”, „Zima u Hercegovini”, poetičke knjige o čitanju: „Šeherezadin ljubavnik”, knjiga eseja i kritika: „Pisac i dokument”... Izdavačke kuće „Prosveta” i „Filip Višnjić” iz Beograda, objavile su izabrana

Riznica

26.05.2016 u 19:12

Efendi Mita

Kao što je bio red i kao što je dolikovalo njihovoj kući, toliko bogatoj, slat je, da što više putuje i da tobož uči. On je pored Soluna čak i u Carigrad putovao i tamo učio. A svakada pri takvim njegovim putovanjima roditelji bi mu se, za sve to vreme, bavili na selu kod svojih čivčija, da bi se kod njih hranili i manje trošili. Momku, Tonetu, ostavljali su magazu u čaršiji, a kuću Magdi sluškinji, da bi samo mogao isti taj Tone što više novca njemu, efendi Miti da šalje, te da bi ovaj bezbrižnije živeo, učio, i mogao što više naučiti. I zaista, kada se vratio, bio je pravi „efendi”, gospodin. Lepšega u varoši i nije bilo. Turski, grčki i arapski lepše je govorio nego svoj maternji jezik. Za sve je bio tuđin, a naročito za svoju toliku rodbinu. I sa njima bi po katkad govorio i

Riznica

26.05.2016 u 19:07

Stara ljubav

Časovnik na zidu otkucavaše osam sati izjutra kad Stojan Nikolić, inspektor jednog Ministarstva, zaduvan od sipnje i od penjanja uz stepenice, otvori vrata od svoje kancelarije. On se osmehnu na te poabane zvuke kao na prijateljski pozdrav. Inače, u drugim kancelarijama vladala je još mrtva tišina. Čuo se hodnikom jedino trom korak poslužitelja koji mu je već nosio kafu sa parčetom šećera i čašom vode. Tako je on navikao da rano dolazi na dužnost još onih dana kad je bio praktikant, pa dugogodišnji arhivar, sve dok ga jedan stari prijatelj koji je došao na visok položaj, nije slučajno otkrio u prašini arhive, premestio u Beograd i unapredio za inspektora, sa Sv. Savom petog stepena povrh toga. I zar zbog njega – kad bi prenebregavao dužnost i dolazio u deset sati kao što čini mlađi

Društvo

19.05.2016 u 18:05

Slučaj građanina Ćirića

Da li će Zoran Ćirić iz Niša, zvani Magični Ćira – biti prvi dobitnik NIN-ove nagrade koji će završiti iza rešetaka? S obzirom na to da Ćira tvrdi da nema 100.000 dinara, koliko je po presudi Osnovnog suda u Nišu dužan da isplati prvom čoveku tog grada dr Zoranu Perišiću, i to bi mogao da bude epilog klasične srpske svađe. Umesto komšijske međe, predmet spora su navodne pretnje koje je porukama nagrađivani pisac uputio niškom gradonačelniku. – Raskomadaću ga, ubiću mu decu, treba seme da mu se zatre – to su sporne rečenice zbog čijeg je pisanja i slanja drugim licima, koji su posle to prosleđivali Perišiću, Ćirić osuđen u prvostepenom postupku. Osim NIN-ove, Ćirić je dobitnik i nagrade Fonda Borislava Pekića, kao i Narodne biblioteke Srbije, ali ovog puta „sudijski žiri“ nije bio na

Kultura

19.05.2016 u 08:05

Uspomene na ratove još nisu svarene

Napisao sam ovaj roman da bih razumeo savremenu Francusku koja je i dalje pod velikim tenzijama i ne prepoznaje se dobro u ovom trenutku, kaže Aleksi Ženi, francuski pisac koji je gostovao na „Molijerovim danima”, i čije je delo „Francusko umeće ratovanja” sada objavljeno i kod nas u izdanju „Zaveta” u prevodu Slavice Miletić. Profesor biologije po profesiji, Ženi kaže za „Politiku” da je počeo da piše još kao dete, a da se ozbiljno tome posvetio u 28. godini (rođen je inače 1963. godine u Lionu). Dve decenije, međutim, izdavači su uporno odbijali sve što bi ponudio. Danas smatra da su imali pravo i da to nisu bile dobre stvari, jer kad je ozbiljno uronio u temu koju obrađuje u „Francuskom umeću ratovanja”, to izdavači ne samo da nisu odbili nego je za taj, dakle svoj prvi, roman dobio

Kultura

13.05.2016 u 09:06

U Siriji sam najviše naučio o arapskoj književnosti

Gonkurova nagrada je kao jedan veliki reflektor koji su usmerili na vašu knjigu i na vas kao autora. Kada je dobijete, zaista osećate snagu firme Gonkur: ljudi vas prepoznaju na ulici, traženi ste, puno putujete, knjiga ostvaruje veliki tiraž, a vi, naravno, nemate vremena da pišete novu. Ovako francuski pisac Matijas Enar, dobitnik Gonkurove nagrade 2015. za roman „Busola” i gost „Molijerovih dana”, ilustruje situaciju u kojoj se nađe njen laureat. Dok razgovaramo u Francuskom institutu u Beogradu, čiji je gost i gde je u utorak imao svoje veče, kaže da pravo iz Beograda ide u Luksemburg, zatim u Bretanju. U nedelju se vraća kući samo na nekoliko dana, pa nastavlja istim tempom da predstavlja roman „Busola” u kome slavi Orijent i ukazuje na plodna ukrštanja kultura istoka i zapada, a

Kultura

11.05.2016 u 20:25

Radovan Karadžić inspiracija za roman Edne O’Brajan

U američkom magazinu „Njujorker” objavljena je kritika nekoliko nedavno izdatih romana u SAD, među kojima je i delo Edne O'Brajan „Male crvene stolice” („Faber & Faber”, 2015.). Reč je o romanu za koji se, iako je reč o fikciji, u tekstu kaže da se donekle može doživeti i kao istorijski, budući da je njegov glavni junak ratni zločinac iz Srbije, modelovan po liku Radovana Karadžića, koji je izbegao zatvorsku kaznu i pobegao u Klunil, opskurni mali irski gradić. Tamo započinje život prerušen u dr Vladimira Dragana, „iscelitelja i seksualnog terapeuta koji se iznenada, jedne noći, zarastao u bradu, u crnom kaputu i belim rukavicama, pojavljuje u sredini u kojoj žive tipični irski starosedeoci sličnih malih mesta, ali i izbeglice, migranti i radnici bez posla”. Junak, koji stanovnicima

Kultura

08.05.2016 u 18:05

Francuski pisci gosti Molijerovih dana

Francuski pisci Pjer Asulin, Matijas Enar, Aleksi Ženi i Emanuel Riben gosti su ovogodišnjih Molijerovih dana koji će, u organizaciji Francuskog instituta u Srbiji, biti održani u Novom Sadu, Beogradu i Nišu od 9. do 12. maja. Za ove autore karakteristično je da preispituju naš odnos prema svetu, inostranstvu, granicama, drugosti. Matijas Enar dobitnik je Gonkurove nagrade 2015. za roman „Busola” u kome preispituje granicu između Istoka i Zapada. Knjiga stiže i pred naše čitaoce u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Tamare Valčić-Bulić. Enar je već bio gost Molijerovih dana 2011. godine kada je predstavio svoju knjigu „Pričaj mi o bitkama, kraljevima i slonovima” za koju je 2010. dobio Gonkurovu nagradu gimnazijalaca (na srpski su prevedeni i njegovi romani „Brevijar za pirotehničare”

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci