Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

04.06.2016 у 10:01

Одлазак херцеговачког приповедача

У Београду, у четвртак поподне, после дуге и тешке болести, у свом стану у Кумодражу, преминуо је књижевник Радослав Братић (1948), један од најистакнутијих српских приповедача и романсијера. Рођен је у Брестицама, код Билеће (Херцеговина). Основну школу учио је у Коритима и Билећи, средњу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је покретач и уредник студентског часописа „Знак”, уредник „Књижевне речи”, члан редакције часописа „Књижевност”, дугогодишњи уредник „Нове Зоре”. Један је од оснивача књижевне манифестације „Српска проза данас”, која се сваке јесени одржава у Билећи. У Удружењу књижевника Србије био је главни уредник часописа „Реласион”, секретар и потпредседник Удружења књижевника Србије. Аутор је романа: „Смрт

Политика

04.06.2016 у 09:46

Хабјановић Ђуровић: Желим Вучићу да од Србије начини земљу срећних људи

Писац Љиљана Хабјановић Ђуровић саопстила је данас да је прихватила да буде ванстраначки кандидат за народног посланика на листи Српске напредне странке, како би тим чином дала подршку Александру Вучићу. Она је навела да је као девета на листи изабрана за посланика. „У петак, 3. јуна, пред почетак Конститутивне седнице Народне скупштине Републике Србије вратила сам посланички мандат, каже Хабјановицвх Ђуровић. Ја сам писац и не yyелим да будем ништа друго. Децембра 1999. године у интервјуу магазину „Дуга” рекла сам: „Ја не желим да будем посланица, ни министарка, ни уредница неког великог медија, ни амбасадорка, ни директорка неке културне институције. Читавог свог живота желела сам да будем писац. И то сам постала. Па зар да остварење свог животног сна заменим нечим другим?”,

Култура

02.06.2016 у 21:43

Преминуо књижевник Радослав Братић

У Београду је данас, у свом стану у Београду, у насељу Кумодраж, преминуо књижевник Радослав Братић (1948), један од наших најзначајнијих приповедача и романсијера, после дуге и тешке болести. Место и време сахране, биће накнадно саопштено. Радослав Братић, рођен је у Брестицама, код Билеће (Херцеговина). Основну школу учио је у Коритима и Билећи, средњу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Аутор је романа: „Смрт спаситеља”, „Сумња у биографију”, „Трг соли”, књига приповедака: „Слика без оца”, „Страх од звона”, „Зима у Херцеговини”, поетичке књиге о читању: „Шехерезадин љубавник”, књига есеја и критика: „Писац и документ”... Издавачке куће „Просвета” и „Филип Вишњић” из Београда, објавиле су изабрана дела Радослава

Ризница

26.05.2016 у 19:12

Ефенди Мита

Као што је био ред и као што је доликовало њиховој кући, толико богатој, слат је, да што више путује и да тобож учи. Он је поред Солуна чак и у Цариград путовао и тамо учио. А свакада при таквим његовим путовањима родитељи би му се, за све то време, бавили на селу код својих чивчија, да би се код њих хранили и мање трошили. Момку, Тонету, остављали су магазу у чаршији, а кућу Магди слушкињи, да би само могао исти тај Тоне што више новца њему, ефенди Мити да шаље, те да би овај безбрижније живео, учио, и могао што више научити. И заиста, када се вратио, био је прави „ефенди”, господин. Лепшега у вароши и није било. Турски, грчки и арапски лепше је говорио него свој матерњи језик. За све је био туђин, а нарочито за своју толику родбину. И са њима би по каткад говорио и здравио се али

Ризница

26.05.2016 у 19:07

Стара љубав

Часовник на зиду откуцаваше осам сати изјутра кад Стојан Николић, инспектор једног Министарства, задуван од сипње и од пењања уз степенице, отвори врата од своје канцеларије. Он се осмехну на те поабане звуке као на пријатељски поздрав. Иначе, у другим канцеларијама владала је још мртва тишина. Чуо се ходником једино тром корак послужитеља који му је већ носио кафу са парчетом шећера и чашом воде. Тако је он навикао да рано долази на дужност још оних дана кад је био практикант, па дугогодишњи архивар, све док га један стари пријатељ који је дошао на висок положај, није случајно открио у прашини архиве, преместио у Београд и унапредио за инспектора, са Св. Савом петог степена поврх тога. И зар због њега – кад би пренебрегавао дужност и долазио у десет сати као што чини млађи

Друштво

19.05.2016 у 18:05

Случај грађанина Ћирића

Да ли ће Зоран Ћирић из Ниша, звани Магични Ћира – бити први добитник НИН-ове награде који ће завршити иза решетака? С обзиром на то да Ћира тврди да нема 100.000 динара, колико је по пресуди Основног суда у Нишу дужан да исплати првом човеку тог града др Зорану Перишићу, и то би могао да буде епилог класичне српске свађе. Уместо комшијске међе, предмет спора су наводне претње које је порукама награђивани писац упутио нишком градоначелнику. – Раскомадаћу га, убићу му децу, треба семе да му се затре – то су спорне реченице због чијег је писања и слања другим лицима, који су после то прослеђивали Перишићу, Ћирић осуђен у првостепеном поступку. Осим НИН-ове, Ћирић је добитник и награде Фонда Борислава Пекића, као и Народне библиотеке Србије, али овог пута „судијски жири“ није био на

Култура

19.05.2016 у 08:05

Успомене на ратове још нису сварене

Написао сам овај роман да бих разумео савремену Француску која је и даље под великим тензијама и не препознаје се добро у овом тренутку, каже Алекси Жени, француски писац који је гостовао на „Молијеровим данима”, и чије је дело „Француско умеће ратовања” сада објављено и код нас у издању „Завета” у преводу Славице Милетић. Професор биологије по професији, Жени каже за „Политику” да је почео да пише још као дете, а да се озбиљно томе посветио у 28. години (рођен је иначе 1963. године у Лиону). Две деценије, међутим, издавачи су упорно одбијали све што би понудио. Данас сматра да су имали право и да то нису биле добре ствари, јер кад је озбиљно уронио у тему коју обрађује у „Француском умећу ратовања”, то издавачи не само да нису одбили него је за тај, дакле свој први, роман добио и

Култура

13.05.2016 у 09:06

У Сирији сам највише научио о арапској књижевности

Гонкурова награда је као један велики рефлектор који су усмерили на вашу књигу и на вас као аутора. Када је добијете, заиста осећате снагу фирме Гонкур: људи вас препознају на улици, тражени сте, пуно путујете, књига остварује велики тираж, а ви, наравно, немате времена да пишете нову. Овако француски писац Матијас Енар, добитник Гонкурове награде 2015. за роман „Бусола” и гост „Молијерових дана”, илуструје ситуацију у којој се нађе њен лауреат. Док разговарамо у Француском институту у Београду, чији је гост и где је у уторак имао своје вече, каже да право из Београда иде у Луксембург, затим у Бретању. У недељу се враћа кући само на неколико дана, па наставља истим темпом да представља роман „Бусола” у коме слави Оријент и указује на плодна укрштања култура истока и запада, а који је

Култура

11.05.2016 у 20:25

Радован Караџић инспирација за роман Едне О’Брајан

У америчком магазину „Њујоркер” објављена је критика неколико недавно издатих романа у САД, међу којима је и дело Едне О'Брајан „Мале црвене столице” („Faber & Faber”, 2015.). Реч је о роману за који се, иако је реч о фикцији, у тексту каже да се донекле може доживети и као историјски, будући да је његов главни јунак ратни злочинац из Србије, моделован по лику Радована Караџића, који је избегао затворску казну и побегао у Клунил, опскурни мали ирски градић. Тамо започиње живот прерушен у др Владимира Драгана, „исцелитеља и сексуалног терапеута који се изненада, једне ноћи, зарастао у браду, у црном капуту и белим рукавицама, појављује у средини у којој живе типични ирски староседеоци сличних малих места, али и избеглице, мигранти и радници без посла”. Јунак, који становницима

Култура

08.05.2016 у 18:05

Француски писци гости Молијерових дана

Француски писци Пјер Асулин, Матијас Енар, Алекси Жени и Емануел Рибен гости су овогодишњих Молијерових дана који ће, у организацији Француског института у Србији, бити одржани у Новом Саду, Београду и Нишу од 9. до 12. маја. За ове ауторе карактеристично је да преиспитују наш однос према свету, иностранству, границама, другости. Матијас Енар добитник је Гонкурове награде 2015. за роман „Бусола” у коме преиспитује границу између Истока и Запада. Књига стиже и пред наше читаоце у издању „Академске књиге” у преводу Тамаре Валчић-Булић. Енар је већ био гост Молијерових дана 2011. године када је представио своју књигу „Причај ми о биткама, краљевима и слоновима” за коју је 2010. добио Гонкурову награду гимназијалаца (на српски су преведени и његови романи „Бревијар за пиротехничаре” и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 23:12

Од сутра пријава кандидата за упис на факулете Универзитета у Београду

18.06.2026 у 22:57

Болојан с Мецолом: Румунија остаје одговоран партнер у изградњи ЕУ

18.06.2026 у 22:56

Снажно невреме у САД одложило више од 6.000 летова пред празнични викенд

18.06.2026 у 22:44

Дела Вивалдија и Бритна за крај концертне сезоне Београдског гитарског друштва

18.06.2026 у 22:42

Тридесет петоро мртвих у нападу на највећи аеродром у Нигеру

18.06.2026 у 22:40

Иран увео привремени режим проласка бродова кроз Ормуски мореуз