Одлазак мађарског писца Петера Естерхазија

Петер Естерхази, велики мађарски писац и један од најважнијих савремених европских писаца, умро је у четвртак поподне у Будимпешти, саопштила је пишчева породица. Естерхази се од септембра прошле године, када је сазнао за тешку болест, лечио од рака панкреаса.

Рођен у Будимпешти 1950. године, Петер Естерхази је преведен на већину светских језика. Препознат као модеран, иновативан и духовит писац, Естерхази је пленио пажњу и својим књигама и својим ентузијастичким учешћем у књижевном, културном и јавном животу.

Естерхази потиче из најславније мађарске аристократске породице која је вековима давала грофове, кардинале и бискупе, и пресудно утицала на мађарску и дуго времена аустроугарску политику.

Иако је први Естерхази који, попут његових предака, није рођен као гроф, Петер Естерхази је несумњиво један од највећих изданака ове велике породице. О готово осам векова своје породице Естерхази је написао обимни роман „Harmonia caelestis”, на коме је радио непуних десет година, да би после шокантног открића да је његов отац, последњи гроф Естерхази, био доушник режима и мађарске комунистичке полиције, написао наставак овог романа „Исправљено издање”.

Естерхазијевој породици је у комунистичкој Мађарској конфискована целокупна имовина, да би 1951. године била депортована у унутрашњост земље, где Естерхазијев отац, доктор права, окопава кукуруз на државном пољопривредном имању. Тек 1956. породици Естерхази је дозвољен повратак у Будимпешту, где Естерхази похађа престижну и последњу незатворену црквену гимназију. Једно време је активно играо фудбал. Петер Естерхази је завршио студије математике. Само неколико година је радио у својој струци, у математичком институту у Будимпешти. Од 1978. године је професионални писац.

Међу великим делима Петера Естерхазија налазе се романи „Производни роман”, „Мала мађарска порнографија”, „Помоћни глаголи срца”, „Увод у лепу књижевност”, „Књига о Храбалу”, „Чудесни живот рибице”, „ Поглед грофице Хан-Хан”. „Низводно Дунавом”, „Записи једног душебрижника”, „Једна жена”, „Harmonia caelestis”, „Исправљено издање”, „Слобода је тежак отров”, „Немачка у шеснаестерцу”, „Ништа од уметности”.

Заједно са мађарским нобеловцем Имреом Кертесом написао је књигу „Иста прича” која садржи две приповетке: Кертесов „Записник” и Естерхазијев „Живот и књижевност”.

Естерхази је добитник низа мађарских и међународних књижевних награда и признања. Био је члан Немачке академије за језик и књижевност, Академије уметности у Берлину, као и Европске академије наука, уметности и књижевности.

На српски језик преведено је више Естерхазијевих књига. Последњих година Естерхазијеве књиге на српском језику објављивао је Архипелаг који је објавио његове славне романе „Помоћни глаголи срца” и „Ништа од уметности”, обе у преводу Арпада Вицка, Естерхазијевог најпосвећенијег преводиоца на српски језик.

Последњи пут Петер Естерхази боравио је у Србији пре пет година на позив свог издавача Архипелага и Београдског фестивала европске књижевности, када је имао изузетно посећене књижевне вечери у Београду и Новом Саду.