Гроб Цецилије Метеле
Спава Цецилија Метела, све спава,
Сто година преспи и сто нових зачне.
Пева тић из жита и косач из трава,
А ништа да прене трепавице плачне.
У мрак бела стада са хумова сходе;
Голуби из поља беже испред сене;
Апијом се врате легије што воде
Краље од истока, и пљачку, и плене.
Очи Цецилије мокрих трепавица,
Од свег окренуте сад гледају другде:
Не прену их трубе ни глас ноћних птица.
Сто година мирно она пређе свугде:
Лепота је смрти без својих граница;
А мокре су очи окренуте другде.
(Политика 6. јануар 1922. године)
Подели ову вест
Коментари3
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


