Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Riznica

05.04.2016 u 13:57

Bajron u Sintri

Idući za Sintru Bajron se porečkao sa društvom. Nisu mogli da se slože kojim putem treba da se vrate. Njega je naročito ljutilo što u ovakvim slučajevima vidi uvek, po očima svoje posluge, da ona ne odobrava njemu nego njegovom protivniku. Čim su prošli kapiju parka, on je pustio društvo. Bila je nedelja. Čula se svirka odnekud. Da bi izduvao srdžbu, pretrčavao je basamake odmahujući onom kraćom, romom nogom i zaboravljajući da izgleda smešan kad trči. Pred njim su se otvarale sve nove terase, sve novi putevi i sve širi vidik: dvanaest milja zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. Nije osećao napor. Činilo mu se ne da se penje nego da raste. Nigde živa stvora. Ni ptice nije bilo. Mislio je: najposle, evo jedna zemlja u kojoj je samoća vesela! Hitajući tim stazama

Riznica

05.04.2016 u 13:49

Susret sa zemljakom

Utegnut u potijesan šinjel, lica dječački jedra i crvena, i blaga, ponešto sjetna pogleda čovjeka dobričine, strpljivo korača žandarm Ilija Rašeta tamo-ovamo jednom živom beogradskom ulicom. Čitavo po podne rosila je sitna i nevidljiva kiša proljetna i sa još nerazvijenih mrkih pupova mladih kestenova na uvici trotoara otkinula bi se pokatkad krupna svijetla kap i to bi Iliju, ni sam nije znao zašto, potsećalo na njegov kraj, njegove koze i orijetke kržljave ličke šikare orošene toplom proljetnom kišom. Trenutno bi ga, poput svijetla ugodna vala, prelila daleka uspomena, ali bi se opet brzo trgnuo (treba pažljivo paziti na red, a ne okolo blejati i spavati!) i nastojao da licu dade služben i strog izraz što mu nikako nije polazilo kako treba za rukom i on se čudom čudio i divio kako to

Kultura

06.04.2016 u 08:05

Mostar je i dalje u komi

„Ja sam izgubio mladost. Nakon svega, jedino to još računam. U dobi od nepunih osamnaest godina, našao sam se u rovu”, piše u svom romanu, svojevrsnom porodičnom albumu „Boja zemlje” (Laguna) Elvedin Nezirović (1976), pisac iz Mostara. Nezirović bez gorčine govori o bolnim činjenicama rata, kao o pojavi koja se desila i ostavila svoj trag, a svoje uspomene pretače u boju zemlje, rodne grude, u koju se stapaju likovi njegovih srodnika, deda i baka, stričeva, ujaka. Pre svih tu je njegov prerano preminuli otac, koji nedostaje u svakom delu mira i rata. Kroz živote ljudi vaskrsava nekadašnja domovina, u kojoj su dojučerašnji komunisti naprasno postali zakleti katolici, muslimani i pravoslavci, te ideja o identitetu i životu...Još od ratnih dana, nosili ste ovu knjigu u sebi, a nastala je tek sada. Da

Kultura

23.03.2016 u 18:27

Ršumoviću Povelja „Naisa”

Niš – Prva dva dana ove sedmice Niš je bio stecište danas najboljih i najpopularnijih stvaralaca u domaćoj književnosti za decu i mlade. Okupio ih je festival pisaca za decu i mladih literata i likovnjaka. Domaćin festivala je, već osam godina zaredom, gradska opština „Medijana”. Središni događaj festivala bilo je uručivanje tek ustanovljenog priznanja za uspešno i dugo trajanje u stvaranju za decu, Povelje „Naisa”, prvom dobitniku Ljubivoju Ršumoviću u Narodnom pozorištu. Uručio mu ga je domaćin festivala, predsednik opštine „Medijana” Zoran Stojanović. Laureatu su, po njegovom priznanju, nezaboravnih sat i pô, priredila deca, svojim maštovitom igrom, i dvadesetak pesnika, govoreći stihove iz njegovih brojnih zbirki. Ovim su obeležena dva pesnikova jubileja – 60 godina od prve

Riznica

12.03.2016 u 21:12

Šta to, zbog čega to?

Provodili smo leto pod Avalom. Ja sam išao po ceo dan kroz napuštene topionice žive i bio na visokim granama kestenova i bukvi. Sa uzbuđenjem gledao sam u gnezda. Imao sam prijatelja koji su mi, razapeti između granja, poveravali tajne prirode. U veče sam se vraćao preko poljana, i nisam mogao večerati, toliko sam bio nadut od trnjina, kupina i oporih krušaka. Ali jednoga večera, gazeći kroz močvarnu livadu, imao sam odjednom osećanje kao da sam shvatio koliki je značaj tih topionica, brežuljaka, hrastova i ptica, i koliki je značaj što sam ja baš međ njima. U stvari nisam ni bio sasvim svestan toga osećanja: u meni samo kao da se nešto obznanilo. Ja sam seo na prvi kamen i plakao glasnije no da me je neko istukao. Nisam bio ni malo nesrećan a plakao sam najvrelijim suzama. Dve

Riznica

12.03.2016 u 20:58

Večiti poljubac

Iznenada, bez ikakva povoda u godini dana, a nekada u dve i tri godine, tek morao bi jednom da sniva taj san. U prizemnoj i širokoj sobi a zastrtoj već olinjalim ćilimovima i jastucima, leži. Ali ne kao dete, nekada, nego kao sada, u godinama, gotovo star. Samo kao nekada oseća kako su na nj nabacane stare kolije koje su mirisale na burmut i na masan zadah od dugog nošenja. U sobi je potpun mrak, a oseća kako je i tamo u kujni mračno i pusto. Pust je bio i gornji sprat; odaje, balkon; pusto dvorište, bašta. Isto onako pusto kao što je znao da su i sve okolne kuće odavno puste od izumrlih komšija. Oseća kako mirišu ploče u tremu, kako suve, već crne grede jedva drže na sebi gornji napukli i truli sprat. Jedino sa usahle česme poslednja kap, mada nije zima, kao da se zamrzla i ostala

Riznica

06.03.2016 u 13:56

Iguman i hadžija

Cele godine manastiru stižu iz sela pokloni. Za zavet se šalju koze. Za molitvu se doteruju jaganjci i ovce. Gde je u kući velika tuga ili retka neka radost, odande se zna dovesti koji put goveče. No ipak su, već odavno, i staje i tor prazni. Zalud seljaci vraćaju po triput poklon manastiru. Ne prođe ni nedelja, a govečeta evo natrag. Utekne. Iguman, otac Makarije, da izludi zbog toga. On je bio kafedžija u ovom istom manastiru, pre trideset godina. Sviđao mu se onda monaški život: malo posla, mnogo jela, pića na pretek, a može se i zlatna para ostaviti u sanduk. Sad vidi da nije baš sasvim tako: ima tu i briga. Eto, star je, i voli da legne, malo, posle ručka. Mlađima naredi šta da rade, a sam se izvali na sećiju. Srče kafu, dimi, drema, misli šta bi večerao i koja banka u varoši daje

Riznica

06.03.2016 u 13:44

Ljubav na nemačkom

Naš zemljak Petrović, potajni, tihi avanturista, snevaše još od prve mladosti da doživi ljubav na stranom jeziku. Voleti se na srpskom već mu se dosadilo. Hteo je da upozna ženu, devojku, koja ne zna ni da postoji na kugli zemljinoj Valjevo, ni da je Dušanov Zakonik važan kulturni spomenik na Balkanu. Ženu sasvim novoga mozga i srca, pa da je ispituje kao tek pronađeni kontinent. I potom, mada je po srcu bio milostiv, snevao je da mu prvi sin bude vanbračan, i da to svoje polusrpsko dete samo po slici upozna i tek pokatkad za njim uzdahne. U noć bi izmišljao ljubavne fraze na francuskom, na nemačkom. I nemački mu se nekako zgodniji činio. „Kako li se smeši u zanosu Nemica, Bečlika, kako li ruku steže, da li ramena i nos koketno drži“, pitao se uzbuđeno on. Najzad, kad bi odlučeno da

Društvo

02.03.2016 u 14:50

Ljiljana Pekić: Zaslužen šamar demokratama

To što je spomenik Borislavu Pekiću danas otkrio lider SNS Aleksandar Vučić sam pisac bi smatrao „zasluženim šamarom demokratama”, uverena je Pekićeva supruga Ljiljana. Na sajtu borislavpekic.com, naime, jedan od posetilaca postavio je pitanje Ljiljani Pekić šta bi pisac mislio o tome što mu spomenik otkriva Aleksandar Vučić. „Mislim da bi rekao da je šamar koji je ovim gestom dodeljen demokratima zaslužen”, odgovorila je Ljiljana Pekić. Ona je podsetila da je DS na vlasti na Vračaru 22 godine, praktično od smrti Pekića, a da su u Srbiji bili na vlasti 12 godina, te da je bilo dovoljno vremena da se neko priseti da oda počast. „On nije bio osoba koja je to očekivala, ali ja jesam”, napisala je Ljiljana Pekić, prenosi Tanjug. Odgovarajući na ocenu posetioca da ona danas

Kultura

02.03.2016 u 13:58

Otkriven spomenik Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu

Književniku Borislavu Pekiću otkriven je danas spomenik na Cvetnom trgu u Beogradu, u prisustvu njegove supruge Ljiljane i poštovalaca, i uz poruku premijera Aleksandra Vučića da nas je veliki pisac naučio ljubavi prema svojoj zemlji, „voleći je mnogo više od onoga koliko je ona njega mučila”. Pekić nam je ostavio proganjajući osećaj duga prema sopstvenoj zemlji, dodao je Vučić i ocenio da je nevažno ko mu podiže spomenik, već da „mu pokažemo šta smo i koliko smo od njega naučili”. Vučić je posebno zahvalio supruzi pisca Ljiljani Pekić na hrabrosti i istrajnosti, istakavši da je lično ponosan što prisustvuje otkrivanju spomenika, kao i da je to za njega velika čast. Čast, jer, dodao je, poštuje Pekića i njegovo delo, a ponosan je, kako je naveo, jer je predsednik vlade u trenutku kada se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci