Subota, 18.07.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: film

Kultura
09.03.2018 u 10:28
Šerbedžija odbio veliki novac za film o Jašariju
Nakon različitih napisa o angažmanu glumca Radeta Šerbedžije u filmu u Ademu Jašariju i o tome da je ulogu odbio, njegov je portarol Amir Bahtijarević Tanjugu rekao da glumac tim povodom nije davao nikakve izjave, a jedina je istina, kaže, da je Šerbedžija odbio veliki novac za ulogu u filmu koji bi se bavio životom Adema Jašarija. „Rade Šerbedžija se trenutno nalazi u SAD gde snima televizijsku seriju i ne želi da komentariše detalje oko eventualnog angažmana u filmu o Jašariju. Nisam siguran ni da je u njegovim planovima skorašnji dolazak na prostore nekadašnje Jugoslavije”, kazao je Bahtijarević. Danas se, inače, u srpskim medijima pojavila informacija da je Rade Šerbedžija u pisanoj izjavi demantovao novinske napise da se preko svog prijatelja, glumca Envera Petrovcija, nudio
Kultura
08.03.2018 u 10:12
Premijera ruskog filma „Led”
Snagom ljubavi mogu se srušiti mnoge barijere, samo ako čovek želi. Nađa je ustala iz invalidskih kolica i postala šampionka sveta u klizanju. Ljubav joj je bila motivacija. Ova devojka od ranog detinjstva zamišljala je kako istrčava na led uz ovacije publike i izvodi najlepši ples. Zbog jake vere i istrajnosti, ona postaje poznata klizačica. Na korak do najvećeg uspeha u karijeri, doživljava ozbiljnu povredu i završava u invalidskim kolicima. Vrativši se u rodni grad Irkutsk, ona ponovo pronalazi svoje snove – zahvaljujući sibirskom poreklu, ali i neočekivanoj ljubavi prema hokejašu Saši. Ova emotivna priča inspirisana istinitim događajem našla se u ruskom filmu „Led” koji je imao srpsku premijeru u bioskopu „Sinepleks” u „Ušću”. Glavnu ulogu tumači Miloš Biković, a sa njim su i
Kultura
03.03.2018 u 20:02
Danskom „Šarmeru” – „Beogradski pobednik”
Dan­ski film „Šar­mer” Mi­la­da Ala­mi­ja, re­di­te­lja iran­skog po­re­kla, osvo­jio je „Be­o­grad­skog po­bed­ni­ka” kao naj­bo­lji film me­đu­na­rod­nog glav­nog pro­gra­ma, pre­ma od­lu­ci ži­ri­ja ko­jim je pred­se­da­vao Mil­čo Man­čev­ski, a ovom fil­mu je pri­pa­la i na­gra­da za naj­bo­lji sce­na­rio, ko­ji je Ala­mi pi­sao za­jed­no sa In­ge­borg Top­se. U obra­zlo­že­nju ovih na­gra­da ži­ri je na­veo da je „Šar­mer” (Na­gra­da „Fe­de­o­re” na fe­sti­va­lu u San Se­ba­sti­ja­nu) film „ko­ji je kroz uver­lji­vu pri­ču i slo­že­nog glav­nog li­ka har­mo­ni­zo­vao sve aspek­te film­ske este­ti­ke”, a da se sce­na­rio ovog fil­ma od­li­ku­je „uver­lji­vim si­tu­a­ci­ja­ma, neo­če­ki­va­nim pre­o­kre­ti­ma i pre­ci­zno iz­ra­že­nom psi­ho­lo­gi­jom glav­nog li­ka”. „Pri” ži­ri­ja
Kultura
03.03.2018 u 22:00
Sloboda je tamo gde je mama
Po­li­ti­ki­na na­gra­da „Mi­lu­tin Čo­lić”, ko­ja no­si ime po du­go­go­di­šnjem kri­ti­ča­ru na­šeg li­sta i osni­va­ču Fe­sta, pri­pa­la je Ko­sti Ri­sti­ću za film „Ban­di­ti u po­tra­zi za ma­mom”. Jed­no­gla­snu od­lu­ku do­neo je ži­ri u sa­sta­vu: Go­ran Pa­ska­lje­vić, re­di­telj, Du­brav­ka La­kić, film­ski kri­ti­čar „Po­li­ti­ke” i Bo­jan Vu­le­tić, re­di­telj.  – Mno­go mi je dra­ga „Po­li­ti­ki­na” na­gra­da. „Po­li­ti­ka” se či­ta u mo­joj ku­ći i nje­na ulo­ga je va­žna u iz­grad­nji na­šeg mo­der­nog dru­štva. Ta­ko­đe, Fest je za me­ne uvek bio pra­znik u či­je vre­me sam tra­žio oprav­da­ne iz­o­stan­ke iz ško­le – ka­že za naš list Ko­sta Ri­stić (1990, Kra­gu­je­vac). Nje­go­va so­ci­jal­na dra­ma o od­ra­sta­nju pra­ti tro­ji­cu bra­će i se­stru iz rom­ske
Kultura
02.03.2018 u 22:00
„Po­litikina” nagra­da „Mi­lutin Čo­lić” Ko­sti Ri­sti­ću
46. FEST Mla­di sce­na­ri­sta i re­di­telj Ko­sta Ri­stić, autor de­bi­tant­skog du­go­me­tra­žnog igra­nog fil­ma „Ban­di­ti u po­tra­zi za ma­mom“, jed­no­gla­snom od­lu­kom ži­ri­ja u či­jem su ra­du uče­stvo­va­li re­di­te­lji Go­ran Pa­ska­lje­vić i Bo­jan Vu­le­tić, i film­ski kri­ti­čar – pot­pi­sni­ca ovih re­do­va, osvo­jio je „Po­li­ti­ki­nu“ na­gra­du „Mi­lu­tin Čo­lić“ za naj­bo­lji srp­ski film na 46. Fe­stu. Nje­gov fi­ni ma­li film do­ku­men­tar­no-igra­ne struk­tu­re, ne­gde na tra­gu fil­mo­va Že­li­mi­ra Žil­ni­ka, na spon­tan a ube­dljiv na­čin pri­ča pri­ču sa di­rekt­nom ve­zom sa na­šom stvar­no­šću. Pri­ču či­ji su ju­na­ci na­pu­šte­na i od­ba­če­na rom­ska de­ca sa be­o­grad­skih uli­ca, od či­jeg pri­su­stva če­sto okre­će­mo gla­vu. U obra­zlo­že­nju
Kultura
01.03.2018 u 22:00
Film­ska Evro­pa palih anđe­la
46. FEST Za­hva­lju­ju­ći pro­gra­mu „Fo­kus Evro­pa” na be­o­grad­ski Fest se po­no­vo vra­ća sta­ri zna­nac – grč­ki re­di­telj, sce­na­ri­sta i pro­du­cent Va­si­lis Ma­zo­me­nos. Na Fe­stu 1996. i 1997. go­di­ne pri­ka­zi­va­ni su nje­go­vi pr­vi fil­mo­vi (oba ani­mi­ra­no-eks­pe­ri­men­tal­ni), a on sam, u ne­dav­nom raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku“, ovim po­vo­dom je iz­ja­vio: „Vi ni­ste ni sve­sni ko­li­ko ste mi pri­ka­zi­va­njem fil­mo­va na Fe­stu po­mo­gli i to baš to­kom tih rat­nih go­di­na ko­je su za vas bi­le ve­o­ma te­ške. Sr­bi su me kao auto­ra ot­kri­li i uči­ni­li da po­sta­nem me­đu­na­rod­no pri­znat. Sr­bi­ja za­to ni­je za me­ne sa­mo bli­ska ze­mlja, ja je ose­ćam i vo­lim kao svo­ju dru­gu ku­ću...”.  Ma­zo­me­nos, autor ani­mi­ra­nih,
Svet
28.02.2018 u 21:08
Događaji koji su obeležili 90 godina dodele Oskara
LOS ANĐELES - Uoči 90. dodele Oskara u nedelju, 4. marta, Rojters je objavio najzanimljivije događaje koji su obeležili proteklih devet decenija, od kada Akademija filmskih umetnosti i nauka uručuje tu nagradu. Podsećajući da je prva svečanost dodele Oskara održana 16. maja 1929. u hotelu „Ruzvelt” u Holivudu, britanska agencija ističe da je to bio i jedini put da je nagradu za najbolji film osvojio nemi film - romansa o Prvom svetskom ratu „Krila” (Wings). Od 1939. godine Akademija zvanično počinje da koristi ime Oskar za svoje nagrade. Prema nepotvrđenoj, ali popularnoj priči, iza porekla imena krije se izvršna direktorka Akademije filmskih umetnosti i nauka, Margaret Herik, koja je navodno rekla da statua izgleda poput njenog ujaka Oskara. Britanska agencija ističe da je
Kultura
28.02.2018 u 22:00
Tragična sudbina porodice Botorić
Do­ku­men­tar­ni film „Bo­to­ri­ći” o porodici Sve­to­za­ra Bo­to­ri­ća (1857–1916), ko­ji je pre­šao put od si­ro­ma­šnog kel­ne­ra do vla­sni­ka ba­kal­ske rad­nje i ka­fa­ne, za­kup­ca a po­tom i vla­sni­ka ho­te­la „Pa­riz” na Te­ra­zi­ja­ma, pred­sta­vlja sve­do­čan­stvo o is­ku­še­nji­ma i stra­da­nji­ma jed­ne srp­ske po­ro­di­ce u 20. ve­ku.  Bo­to­rić u svom ho­te­lu otva­ra 1908. „Grand bi­o­skop po­zo­ri­šte”, iz­najm­lju­je sa­lu pu­tu­ju­ćim ki­ne­ma­to­gra­fi­ma i lič­nim za­la­ga­njem 1911. po­sta­je za­stup­nik ču­ve­ne fran­cu­ske fir­me „Bra­ća Pa­te” na Bal­ka­nu. Sti­če eks­klu­ziv­no pra­vo na pri­ka­zi­va­nje nji­ho­vih fil­mo­va i pro­da­ju pro­jek­ci­o­nih apa­ra­ta. Ula­že i sop­stve­na sred­stva u sni­ma­nje fil­mo­va i za krat­ko vre­me (1911–1914)
Kultura
27.02.2018 u 22:00
Igra, forma i čovek
Da li u svom no­vom fil­mu „Aga­pe” hr­vat­ski re­di­telj Bran­ko Šmit go­vo­ri o ho­mo­fo­bi­ji ili pe­do­fi­li­ji? Ovo pi­ta­nje po­sta­vlje­no je na pro­šlo­go­di­šnjem Pul­skom fe­sti­va­lu na ko­jem je film imao svet­sku pre­mi­je­ru, a sa ovim pi­ta­njem su­o­či­će se ve­če­ras i Fe­sto­va pu­bli­ka u Sa­va cen­tru. Naj­tač­ni­ji od­go­vor na ovo pi­ta­nje mo­gao bi da gla­si – sve za­vi­si iz kog ugla gle­da­lac po­sma­tra stva­ri i u če­mu se, even­tu­al­no, vi­še pre­po­zna­je. U sva­kom slu­ča­ju Šmi­tov film či­ji na­slov su­ge­ri­še sim­bol uni­ver­zal­ne (hri­šćan­ske) lju­ba­vi do­stup­ne svi­ma, je­ste jed­na fi­no (ne­u­vre­dlji­vo) pla­si­ra­na pro­vo­ka­ci­ja. I spram ka­to­lič­ke cr­kve, či­je sve­šte­ni­ke sve če­šće op­tu­žu­ju za pe­do­fi­li­ju i spram hr­vat­skog
Kultura
26.02.2018 u 22:00
Šarena i različita filmska scena
Pr­vi vi­kend be­o­grad­skog Fe­sta do­neo je na glav­nu fe­sti­val­sku sce­nu (Sa­va cen­tar) ja­ke „igra­če“, fil­mo­ve ko­ji su po­put „3 bil­bor­da...“, „Lady Bird“ (bu­ba­ma­ra), „Kva­dra­ta“ ili „Skri­ve­ne lju­ba­vi“ osvo­ji­li no­mi­na­ci­je za ovo­go­di­šnjeg Oska­ra. Na toj glav­noj sce­ni vi­đen je i pr­vi od pet do­ma­ćih fil­mo­va ko­ji se ove go­di­ne tak­mi­če u se­lek­ci­ji Srp­ski film. Sa fil­mom „Eder­le­zi raj­zing“ („Eder­le­si Ri­sing“), uz­bu­dlji­vom na­uč­no­fan­ta­stič­nom pri­čom či­ja se rad­nja do­ga­đa u sve­mi­ru u bli­skoj bu­duć­no­sti, u for­mi du­go­me­tra­žnog igra­nog fil­ma de­bi­tu­je re­di­telj La­zar Bo­dro­ža (1983), ko­ji je do sa­da već sni­mio je­dan uspe­šni in­ter­ak­tiv­ni film i je­dan na­gra­đi­va­ni krat­ki film. Sce­na­rio za
Početna / Tagovi
18.07.2026 u 23:20
Iran se prilagodio američkim sistemima protivvazdušne odbrane
18.07.2026 u 23:08
Pripadnici Sektora za vanredne situacije u punoj pripravnosti zbog upozorenja RHMZ
18.07.2026 u 23:04
Fudbaleri Novog Pazara pobedili Radnički
18.07.2026 u 22:59
Španski fudbaler o susretu sa Trampom: „Rukovaću se sa njim, ne želim da idem u zatvor”
18.07.2026 u 22:53
Ležaljke i suncobrani besplatni posle pet sati popodne samo za građane Crne Gore
18.07.2026 u 22:45
Libanski vojnik poginuo, vojno vozilo naletelo na eksploziv
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation