Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Beograd

05.12.2015 u 10:26

Miševi i robot – bubašvabe napravili pometnju na Festivalu nauke

Šta je primereno ponašanje prema bubašvabama i koliko stresa laboratorijskim životinjama mogu doneti javni nastupi? Ova pitanja iskrsla su kao tema na Festivalu nauke koji se još danas i sutra održava na Beogradskom sajmu. Nevladine organizacije „Feniks”, „Nada za životinje – Riska” i „Link plus” oglasile su se kritikujući pojavljivanje miševa i insekata na manifestaciji. Jedna od spornih je i radionica „Na čajanci sa Cickom i Mickom”. – Ogledne životinje izložene su osvetljenju, buci, radoznalosti i približavanju ljudi, koji ih razvlače po rukama. Posle svega vraćaju ih da služe nauci. Jednako pogrešno bilo bi izlagati ih u kavezima – kaže se u zajedničkom saopštenju tri udruženja. Bolje bi bilo, misle oni, da je veterinar snimio i prikazao video-klip o njima, umesto da ih ljudi

Beograd

26.11.2015 u 21:16

Muzikalne munje i eksplodirajuća otkrića

Kako naše telo reaguje kad kroz njega prođe struja napona 15.000 volti? I kome uopšte pada na pamet da se tako igra? Ono što niko od nas ne bi smeo da proba kod kuće, mladi naučnici, gimnazijalci iz Inđije, izvešće na Festivalu nauke koji će se održati od 3. do 6. decembra u halama 3 i 3A Beogradskog sajma. Njihova postavka „Muzikalne munje” prikazaće kako radi Teslin transformator i na koje se načine elektroni mogu prenositi. – Ova struja nije štetna po organe jer se kreće po površini kože – objašnjava gimnazijalac Marko Kovačević. „Žrtva” njegovog eksperimenta pozitivno je naelektrisana i u ruci drži neonku, a pošto je uzemljena, kada sijalici približi ruku, cev će zasvetleti. Izložba „Kad porastem biću kiborg” studenata Fakulteta za fizičku hemiju pokazaće još jedno čudo na

Društvo

23.11.2015 u 14:23

Naučnici protestovali u Beogradu, traže smenu Verbića

BEOGRAD - Nekoliko stotina zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti protestovalo je danas u Beogradu tražeći smenu ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđana Verbića i uvođenje institucionalnog finansiranja te oblasti. Predsednica Sindikata zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti Đurđica Jovović rekla je novinarima na protestu na Trgu Nikole Pašića da status naučnih radnika treba da bude rešen, kako zaposleni u toj delatnosti ne bi više bili „trošak” države. „Glavni razlozi današnjeg protesta isti su kao i 2013. godine. Tražimo da se ne finansiramo projektno iz stavke specijalizovane usluge, koju svako ministarstvo koristi za troškove reprezentacije i putovanja, dok naše ministarstvo tu vidi zarade za naš naučno-istraživački rad”, kazala je Jovović. Kako je

Društvo

19.11.2015 u 08:08

Naučnici traže veće plate i Verbićevu smenu

Posle zaposlenih u predškolskim ustanovama, juče su i zaposleni u nauci najavili protest i od premijera Aleksandra Vučića zatražili isplatu jednokratne pomoći od 7.000 dinara i povišicu plate od dva odsto od januara 2016. godine, koliko je dobilo i visoko obrazovanje. Oni traže i smenu ministra prosvete dr Srđana Verbića i državnog sekretara dr Vere Dondur, jer, kako kažu, ništa nisu uradili na poboljšanju položaja nauke i zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti.

Društvo

17.11.2015 u 08:15

Još ima mnogo posla na „čitanju knjige života”

Milena Stevanović, molekularni biolog, bavi se istraživanjima na polju humane genetike, rukovodi Laboratorijom za humanu molekularnu genetiku u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, a nedavno je izabrana i za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. U sredu će, na naučnom skupu u organizaciji SANU, predstaviti inicijativu „Balkanski genom”. Reč je o nameri da se sekvencioniraju (iščitaju po delovima) genomi hiljade ljudi koji žive na Balkanu. Pre dvadesetak godina, na postdiplomskom usavršavanju na Univerzitetu u Kembridžu, učestvovala je u otkriću i analizi šest članova familije gena, koji su uključeni u proces kontrole razvitka čoveka. Ta familija obuhvata 20 gena, a naša sagovornica je klonirala šest članova te familije, koji se zovu soks geni. Oni imaju važnu ulogu u toku embrionalnog, ali i kasnijeg razvoja čoveka. Ipak, vratila se u Srbiju, da se bavi naukom u uslovima daleko lošijim od onih kakve je imala u čuvenoj engleskoj laboratoriji. Kaže da zbog toga ne žali, jer, kako ističe, u Srbiji možda nema dovoljno novca za nauku, ali ima dobrih ideja.

Nauka

06.11.2015 u 22:00

Solarni vetrovi oduvali Marsovu atmosferu

Kako se Mars od planete sa vodom i atmosferom nalik Zemljinoj pretvorio u suvo, hladno i nenastanjivo mesto kakvo je danas? Za tim odgovorom naučnici već dugo tragaju, a Nasina misija „Moven” omogućila im je da otkriju šta je uzrokovalo klimatske promene na Crvenoj planeti, zbog kojih je izgubila atmosferu. Krivac za to, prema objavljenim studijama, jeste Sunce, to jest solarni vetrovi i oluje,...

Nauka

15.10.2015 u 22:00

Homo sapijens pre Evrope živeo u Kini

Fosilni ostaci 47 ljudskih zuba, procenjene starosti između 80.000 i 120.000 godina, nađeni u južnoj Kini, uzdrmali su dosadašnju teoriju o prvoj migraciji čoveka sa tla Afrike. Naučnici su ovo otkriće, veoma bitno za utvrđivanje kretanja homo sapijensa, detaljno objasnili u studiji objavljenoj u časopisu „Nejčer”. Kako prenose svetski mediji, u pećini Fujan, u oblasti Daoksijan na jugu Kine,...

Nauka

09.10.2015 u 15:00

I na Plutonu je nebo plavo

Sonda „Novi horizonti” poslala je prvu sliku Plutonove atmosferske magle u boji. Na njima se vidi plavičasti odsjaj, što je posledica prelamanja sunčevih zraka u česticama magle, objašnjavaju naučnici.

26.09.2015 u 21:57

Sumnjam u teoriju svega

Profesor dr Rolf-Diter Hojer u Beogradu nije prvi put već četvrti, ali je ovoga puta prilika zbog koje je došao posebna – u Rektoratu Univerziteta u Beogradu pre dva dana dodeljen mu je počasni doktorat, kojih do sada već ima oko dvadesetak, a čime su mu priznanje odali najprestižniji svetski univerziteti. Ovom izuzetnom naučniku, fizičaru čestica, generalnom direktoru Evropske organizacije za...

Nauka

01.09.2015 u 22:00

Kada mamuti prošetaju Arktikom

Prva ruska laboratorija za kloniranje izumrlih životinja počela je da radi u Jakutsku. Naučnici će istraživati ostatke živih ćelija mamuta sa očuvanom DNK kako bi ponovo oživeli izumrle životinjske vrste. U Jakutiji, koja spada među najsevernije regione Rusije, pronađeno je najviše ostataka mamuta, čak 75 odsto poznatih u svetu. Naučnici nameravaju da pokušaju da izdvoje DNK i kloniraju ovog davno...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka