Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Београд

05.12.2015 у 10:26

Мишеви и робот – бубашвабе направили пометњу на Фестивалу науке

Шта је примерено понашање према бубашвабама и колико стреса лабораторијским животињама могу донети јавни наступи? Ова питања искрсла су као тема на Фестивалу науке који се још данас и сутра одржава на Београдском сајму. Невладине организације „Феникс”, „Нада за животиње – Риска” и „Линк плус” огласиле су се критикујући појављивање мишева и инсеката на манифестацији. Једна од спорних је и радионица „На чајанци са Цицком и Мицком”. – Огледне животиње изложене су осветљењу, буци, радозналости и приближавању људи, који их развлаче по рукама. После свега враћају их да служе науци. Једнако погрешно било би излагати их у кавезима – каже се у заједничком саопштењу три удружења. Боље би било, мисле они, да је ветеринар снимио и приказао видео-клип о њима, уместо да их људи гледају

Београд

26.11.2015 у 21:16

Музикалне муње и експлодирајућа открића

Како наше тело реагује кад кроз њега прође струја напона 15.000 волти? И коме уопште пада на памет да се тако игра? Оно што нико од нас не би смео да проба код куће, млади научници, гимназијалци из Инђије, извешће на Фестивалу науке који ће се одржати од 3. до 6. децембра у халама 3 и 3А Београдског сајма. Њихова поставка „Музикалне муње” приказаће како ради Теслин трансформатор и на које се начине електрони могу преносити. – Ова струја није штетна по органе јер се креће по површини коже – објашњава гимназијалац Марко Ковачевић. „Жртва” његовог експеримента позитивно је наелектрисана и у руци држи неонку, а пошто је уземљена, када сијалици приближи руку, цев ће засветлети. Изложба „Кад порастем бићу киборг” студената Факултета за физичку хемију показаће још једно чудо на овој

Друштво

23.11.2015 у 14:23

Научници протестовали у Београду, траже смену Вербића

БЕОГРАД - Неколико стотина запослених у научно-истраживачкој делатности протестовало је данас у Београду тражећи смену министра просвете, науке и технолошког развоја Срђана Вербића и увођење институционалног финансирања те области. Председница Синдиката запослених у научно-истраживачкој делатности Ђурђица Јововић рекла је новинарима на протесту на Тргу Николе Пашића да статус научних радника треба да буде решен, како запослени у тој делатности не би више били „трошак” државе. „Главни разлози данашњег протеста исти су као и 2013. године. Тражимо да се не финансирамо пројектно из ставке специјализоване услуге, коју свако министарство користи за трошкове репрезентације и путовања, док наше министарство ту види зараде за наш научно-истраживачки рад”, казала је Јововић. Како је

Друштво

19.11.2015 у 08:08

Научници траже веће плате и Вербићеву смену

После запослених у предшколским установама, јуче су и запослени у науци најавили протест и од премијера Александра Вучића затражили исплату једнократне помоћи од 7.000 динара и повишицу плате од два одсто од јануара 2016. године, колико је добило и високо образовање. Они траже и смену министра просвете др Срђана Вербића и државног секретара др Вере Дондур, јер, како кажу, ништа нису урадили на побољшању положаја науке и запослених у научноистраживачкој делатности.

Друштво

17.11.2015 у 08:15

Још има много посла на „читању књиге живота”

Милена Стевановић, молекуларни биолог, бави се истраживањима на пољу хумане генетике, руководи Лабораторијом за хуману молекуларну генетику у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, а недавно је изабрана и за редовног члана Српске академије наука и уметности. У среду ће, на научном скупу у организацији САНУ, представити иницијативу „Балкански геном”. Реч је о намери да се секвенционирају (ишчитају по деловима) геноми хиљаде људи који живе на Балкану. Пре двадесетак година, на постдипломском усавршавању на Универзитету у Кембриџу, учествовала је у открићу и анализи шест чланова фамилије гена, који су укључени у процес контроле развитка човека. Та фамилија обухвата 20 гена, а наша саговорница је клонирала шест чланова те фамилије, који се зову сокс гени. Они имају важну улогу у току ембрионалног, али и каснијег развоја човека. Ипак, вратила се у Србију, да се бави науком у условима далеко лошијим од оних какве је имала у чувеној енглеској лабораторији. Каже да због тога не жали, јер, како истиче, у Србији можда нема довољно новца за науку, али има добрих идеја.

Наука

06.11.2015 у 22:00

Соларни ветрови одували Марсову атмосферу

Како се Марс од планете са водом и атмосфером налик Земљиној претворио у суво, хладно и ненастањиво место какво је данас? За тим одговором научници већ дуго трагају, а Насина мисија „Мовен” омогућила им је да открију шта је узроковало климатске промене на Црвеној планети, због којих је изгубила атмосферу. Кривац за то, према објављеним студијама, јесте Сунце, то јест соларни ветрови и олује,...

Наука

15.10.2015 у 22:00

Хомо сапијенс пре Европе живео у Кини

Фосилни остаци 47 људских зуба, процењене старости између 80.000 и 120.000 година, нађени у јужној Кини, уздрмали су досадашњу теорију о првој миграцији човека са тла Африке. Научници су ово откриће, веома битно за утврђивање кретања хомо сапијенса, детаљно објаснили у студији објављеној у часопису „Нејчер”. Како преносе светски медији, у пећини Фујан, у области Даоксијан на југу Кине,...

Наука

09.10.2015 у 15:00

И на Плутону је небо плаво

Сонда „Нови хоризонти” послала је прву слику Плутонове атмосферске магле у боји. На њима се види плавичасти одсјај, што је последица преламања сунчевих зрака у честицама магле, објашњавају научници.

26.09.2015 у 21:57

Сумњам у теорију свега

Професор др Ролф-Дитер Хојер у Београду није први пут већ четврти, али је овога пута прилика због које је дошао посебна – у Ректорату Универзитета у Београду пре два дана додељен му је почасни докторат, којих до сада већ има око двадесетак, а чиме су му признање одали најпрестижнији светски универзитети. Овом изузетном научнику, физичару честица, генералном директору Европске организације за...