Sumnjam u teoriju svega

Profesor dr Rolf-Diter Hojer u Beogradu nije prvi put već četvrti, ali je ovoga puta prilika zbog koje je došao posebna – u Rektoratu Univerziteta u Beogradu pre dva dana dodeljen mu je počasni doktorat, kojih do sada već ima oko dvadesetak, a čime su mu priznanje odali najprestižniji svetski univerziteti. Ovom izuzetnom naučniku, fizičaru čestica, generalnom direktoru Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), koji se ceo život bavi esencijalnim pitanjima o kosmosu, svetu i čoveku, naš Univerzitet doktorat je uručio „za izuzetne zasluge i uspešno sedmogodišnje vođenje najveće i najznačajnije naučne institucije u svetu, što je dovelo do Nobelove nagrade za fiziku 2012. godine, za dugogodišnju podršku i pomoć srpskim naučnicima u CERN-u, za donacije vredne opreme, kao i za veliku pomoć i podršku Srbiji na putu ka njenom članstvu u CERN-u”.

Koliko je prema nama blagonaklon dovoljno govori podatak da je pre njega samo jedan direktor CERN-a u šest decenija dugoj istoriji ove evropske organizacije posetio Beograd i to davne 1989. U svojoj bogatoj karijeri Hojer je autor preko 540 publikacija, član je velikog broja međunarodnih naučnih komisija i savetodavnih tela – Nemačke akademije nauka, dopisni član Akademije nauka u Hajdelbergu, počasni član Poljske akademije nauka i umetnosti u Krakovu, član Evropske akademije u Londonu. Dobitnik je mnogih priznanja među kojima se ističu nagrada „Edison Volta” i medalja „Nils Bor”.

U njegovoj nadležnosti su istraživanja koja se obavljaju uz pomoć najveće mašine koju je čovek ikada stvorio – Velikog sudarača hadrona, prvi put puštenog u rad 2008, čiji je prečnik nezamislivih 27 kilometara i koji se prostire na impozantnoj dubini od 100 metara, ispod granice Švajcarske i Francuske. Njegovo pokretanje dovelo je 2012. do otkrića Higsovog bozona – jednog od gradivnih činilaca univerzuma.

Veliki sudarač hadrona nedavno je počeo da radi na duplo većim energijama. Šta to konkretno znači kada je u pitanju otkrivanje novih osobina Higsovog bozona i drugih elementarnih čestica?

To znači da smo u stanju da proizvedemo mnogo više Higsovih bozona jer verovatnoća da se oni stvore raste zajedno s porastom energije koju koristimo. To, potom, znači da ćemo biti u stanju da još preciznije utvrdimo sve osobine ove „zveri”. Bozon, inače, ima vrlo precizno definisane karakteristike u okviru našeg Standardnog modela čestica, kojim objašnjavamo vidljivi svet. Imajući to u vidu, ako postoji nešto izvan tog modela, bozon bi to trebalo da registruje i da promeni svoje osobine. Što bolje upoznamo bozon brže ćemo primetiti te promene. Osim toga, ako koristimo veću energiju bićemo u prilici da proizvodimo čestice veće mase, čime otvoramo mogućnost otkrića novih čestica. A to bi bio veliki pomak. Jer, nadamo se da ćemo u jednom trenutku pronaći čestice koje mogu da formiraju tamnu materiju.

Do sada su istraživanja u CERN-u potvrdila teoriju Standardnog modela čestica koju pominjete. Mislite li da i ona jednog dana može biti dovedena u pitanje?

Za sada se pokazuje da je tačna. Ali, mora da postoji još nešto izvan tog modela, budući da smo do sada uspeli da spoznamo samo pet odsto univerzuma, čitavih 95 odsto je još nepoznato. Da bismo razgovarali, hodali ulicom ili nešto slično nije nam potrebna Ajnštajnova teorija relativiteta, dovoljni su nam Njutnovi zakoni i gravitacija. Ali, kada je reč o izuzetno velikim brzinama, morate da uključite Ajnštajna. Vrlo je moguće da će u jednom trenutku našoj Standardnoj teoriji biti potreba neka nova, onda kada se budemo uhvatili u koštac s većim energijama.

Naslov jednog intervjua koji ste dali glasio je „Budućnost je svetla u tamnom univerzumu”. Kako razumeti tih 95 odsto svemira koje ne poznajemo a koje nazivamo tamnom materijom i tamnom energijom?

Mrak je mrak jer ga ne vidimo. Indirektno možemo taj mrak da posmatramo preko efekta gravitacije. Za rotaciju galaksija potrebno je više materije nego što je mi vidimo. U suprotnom, sistem ne bi bio stabilan. Stoga mora biti da postoji još materije koju ne vidimo a koju astrofizičari nazivaju tamnom materijom. To se može tačno izračunati. S tamnom energijom je teže jer smatram da ni sam izraz nije adekvatan. Jer, nije to zapravo ni energija već nešto što tera svemir da se širi a mi nismo sigurni šta je to tačno. Mislili smo, svojevremeno, da se svemir u ciklusima širi i skuplja, ali to se pokazalo pogrešnim – on se neprestano i sve brže širi.

Kažete da nam dobro poznavanje prirode Higsovog bozona može pomoći u razumevanju univerzuma. Da li ćemo uz njegovu pomoć odgovoriti na pitanje zašto je prisustvo antimaterije u odnosu na materiju u Univerzumu malo?

Još nema preciznog odgovora. Ono što znamo je da se materija i antimaterija vrlo malo razlikuju u svojim karakteristikama i da bi kada proizvodite materiju vi istovremeno trebalo da proizvodite istu količinu antimaterije. Međutim, kada se one susretnu, one se potiru i postaju energija. Što će reći da ne bi trebalo da postoje ni materija ni antimaterija već samo energija. Ali, priroda je uvela mali trik – a to je sitna razlika u njihovom ponašanju. To znači da se svaka antimaterija ne potire u susretu s materijom i da određeni deo materije preostaje. A taj deo materije smo upravo mi. Antimaterija je, opet, nešto sasvim prirodno. Ona se, recimo, koristi u bolnicama. Reč je o PET skeneru. To P je antimaterija – to je pozitron, koji spram elektrona predstavlja antičesticu.

Objavljeno je istraživanje po kojem 30 odsto fizičara sumnja u teoriju Velikog praska. Pojavile su se Teorija struna i Teorija multiverzuma, koje pružaju neke drugačije odgovore. Da li je to put do teorije svega?

Sve one jesu pokušaji da se dođe do teorije svega. One nude delove velike slagalice, nude elemente u odnosu na to na šta se fokusiraju. Mi zaista ne znamo da li je naš univerzum jedini. Zašto bismo bili jedini? Ali, sumnjam da ćemo doći do teorije svega.Posebno jer nisam siguran da smo sposobnida definišemo šta je to „sve”. To je već pitanje filozofije. Kako doći do teorije o nečemu što ne možemo precizno da definišemo? Nije nemoguće formulisati univerzalnu teoriju na osnovu celokupnog znanja koje smo do sada skupili, ali otkud znamo da je sve što znamo ujedno i sve što bi trebalo da znamo? Ipak, u prirodi je čoveka da želi sve da zna pa će on to i pokušavati.

Čini li vam se da rezultati istraživanja u CERN-u približavaju fiziku i metafiziku?

Do izvesne mere da. Ako ćemo iskreno, ceo ovaj razgovor vodimo na međi fizike i metafizike. Jer, naša istraživanja su donekle ezoterična, daleko od svakodnevice. Uvek postoji trenutak kada znanje zastane i kada počinje filozofija, metafizika ili religija. To je neka vrsta interfejsa koji se pomera i koji zahvata sve te discipline. Ako mi koji se njima bavimo ne razgovaramo, onda nemamo punu sliku. Najveći je problem što se jezici naših oblasti razlikuju, što ne koristimo isti vokabular.

Pomenuli ste religiju. Rimokatolička crkva ima svog predstavnika u naučnom timu CERN-a. Šta mislite, otkud takvo interesovanje?

Religija i fizika se ne isključuju. Vatikan se bavi mnogim temama i u svojim redovima ima ljude koji se bave brojnim naukama. Mislim da crkva mora da bude zainteresovana jer je to u njenom interesu. Upoznao sam i bivšeg papu Benedikta i sadašnjeg Franju. Zanimalo me je šta imaju da kažu o našim radionicama koje organizujemo u okolini CERN-a, baš jednu imamo sad u oktobru. Ne samo što nisu protiv već oni i učestvuju. Ljudi različitih veroispovesti rado dolaze i to me raduje. Vodimo vrlo otvorene diskusije.

Mogu li postojeći obrazovni sistemi da isprate naučnotehnološku akceleraciju? Da li nam je potrebna neka nova pedagogija?

Mislim da nam je nova pedagogija neophodna. U školi vi počinjete od fizike iz 18. veka, što je sve u redu, ali to su samo osnove. Kad tako startujete često ne stignete do velikih pitanja. Smatram da bi trebalo da bude obrnuto. Poći od najvećih pitanja. Zainteresovati decu da logički razmisle šta im je to potrebno da bi odgonetnuli najveće tajne. Kad saznate na koja pitanja želite da odgovorite lakše prihvatate da naučite osnovu jer vam je tako jasnije zašto je učite i čemu će vam ona poslužiti.

Gde je mesto Srbije i našeg obrazovnog sistema u tome? Šta bi trebalo unaprediti kada je pozicija naše naučne zajednice u pitanju, posebno imajući u vidu da smo nekada bili daleko uticajniji, da je Jugoslavija bila i jedan od osnivača CERN-a a da je Srbija danas pridruženi član i čeka na punopravno članstvo?

Bilo je potrebno vreme da se vaši naučnici vrate u CERN. Ali, sad su tamo i to je odlično. Mislim da bi trebalo više promovisati nauku kako bi se stvorila prijateljska baza za istraživanja. Trudimo se da organizujemo obuku vaših nastavnika, da ih dodatno motivišemo. Od pomoći bi bile brojnije ekskurzije u našu ustanovu, mi već imamo više od 100.000 posetilaca godišnje. Posebno je važno da vaš privatni sektor shvati da postoji šansa za zaradu putem učešća na tenderima za razne nabavke koje su CERN-u potrebne. Vi imate takozvanog industrijskog oficira za vezu kod nas i on već zna šta bi Srbija mogla da nam omogući. Organizovaćemo uskoro i posetu predstavnika privatnog sektora našem institutu. Eto rešenja za napredak vaših malih i srednjih preduzeća.

Milica Dimitrijević

-----------------------------------------

Fudbal ima sličnu logiku kao i fizika čestica

Čovek koji skoro 24 sata dnevno živi nauku teško pronalazi vreme za bavljenje nekim drugim, svakodnevnijim stvarima. Sam posao generalnog direktora jedne institucije kakav je CERN traži žrtvovanje velikog dela privatnog života. Ali, mesta za fudbal uvek ima, kaže Hojer.

– Slobodno vreme, kad ga imam, koristim da bih pokušao da se naspavam. Moja supruga ima običaj da kaže da me je teško isterati iz fotelje, ali kada jednom ustanem onda obično krenem u šetnju prirodom, planine me opuštaju. A tad često rešenja za naučne probleme sama dolaze. Pratim i fudbal, najčešće slušam prenose preko radija. Jer, ta igra vrlo je slična fizici čestica. Za eksperimente u fizici potrebni su i genijalci i pčele radilice. Morate dobro da promešate različite karaktere. Tako je i u fudbalu – ako imate tim od 11 genijalaca on neće nikad uspeti. Isto je i s 11 pčela radilica. Bitno ih je pametno uklopiti.