Tag: nauka

Da li su meduze skriven i neiskorišćen energetski izvor na Zemlji? S takvim pitanjem u glavama naučnici su prionuli da odgonetnu tajnu. Talasanje izazvano plivanjem ovih, često nevidljivih, stvorenja pružilo je uverljiv dokaz za, samo na prvi pogled, bezveznu pretpostavku: komešaju okeane jednakom snagom kao vetrovi i plima (i oseka)! Šta se to, u stvari, događa? Ispostavlja se da se deo vode...

Genetika Možda nikada nećemo saznati kako je zebra dobila svoje šare, ali znamo kako je jazavičar stekao kratke noge. Kratkonoge pasmine – uključujući jazavičare, velške kratkonoge i basete – majušnog su rasta zahvaljujući dodatnoj kopiji normalnog gena, pokazuje novo istraživanje. „Zapanjujuće je videti genetsku modifikaciju poput ove”, kaže povodom novog istraživanja,...

U Kalifornijskom institutu za tehnologiju su načinili majušnu molekulsku spravu koja je u stanju da samu sebe sastavi od sićušnih komadića RNK (ribonukleinska kiselina) u živim ćelijama. I ne samo to: ovakve žive skalamerijice moguće je naučiti (programirati) da obavljaju izvesne biološke radnje, izvršavajući različite zadatke u raznim okolnostima, a jedan od tih je isporuka „pametnih...

Zašto zajednički obroks devojkom čini čuda za žensko raspoloženje? Proučavanje na UniverzitetuMičigen (SAD)obelodanilo je verovatan razlog: osećanje emocionalne bliskosti s prijateljem povisuje količinuhormona progesterona koji potpomaže osećaj blagostanja i umanjuje uznemirenost i stres. „Ovo istraživanje ustoličuje progesteron kao mogući deo neuroendokrine osnove društvenog zbližavanja...

Da je kojim slučajem Albert Ajnštajn radio u Srbiji i dobijao platu na način kako je stiču danas naučni radnici, ni za vodu ne bi zaradio. Prosio bi, ubeđen je dr Ljubinko Ignjatović, naučni savetnik Instituta za fiziku, koji to pojašnjava podatkom da se celokupan opus čuvenog autora teorije relativiteta sastoji od svega pedesetak naučnih radova tokom pet decenija. – Za pristojnu platicu...

Gušteru salamanderu nanovo izrastu otkinute nožice, ali šta sprečava da se rep obnovi iz pređašnjeg patrljka? Praćenje ćelija pokazalo je kako se u novonaraslim udovima sačuvaju drugačija zaduženja. Naučnici sa Tehnološkog univerziteta u Drezdenu (Nemačka) sada su korak bliže odgonetki. Proučili su samoobnavljanje tkiva vrste salamandera (Ambystoma mexicanum) koja jedino obitava u Meksiku....

Zemljin vazdušni omotač omogućiće da svakojaki život buja milijardu godina duže nego što se pretpostavljalo (najviše još 2,3 milijarde). Iako se atmosferski pritisak u prošlosti (oko četiri i po milijardi godina) često kolebao, tek će u dalekoj budućnosti opasti toliko da će je pretvoriti u nesnosno užarenu planetu. Ukoliko se pretpostavka King Fai Lija, iz Kalifornijskog instituta za...

Strategija za nauku i tehnološki razvoj, čija je vizija Srbija kao inovativna zemlja s vrhunskim naučnicima koji doprinose unapređenju tehnološkog razvoja privrede i podizanju ukupnog nivoa znanja u društvu, sutra će biti predstavljena javnosti. O ovoj strategiji, kao i o trenutnom stanju u srpskoj nauci i položaju naših stručnjaka u zemlji i inostranstvu, ekskluzivno govori za „Politiku”...

Ukoliko se oslanjate samo na osećaj žeđi, nećete uvek popiti vode koliko vam je potrebno. Automobilskim rečnikom kazano: živećete na opasnoj rezervi dragocene tečnosti u svojem organizmu. Kako je to moguće? Nesavršeni mehanizam s godinama postaje sve manje osetljiv. A koliko je svakom čoveku neophodno da usese vode, najpozdanije javljaju bubrezi. Zadatak prečišćavanja jedna je od temeljnih uloga...

Na ovaj ili onaj način, svinje su spasile kudikamo više ljudi nego guske Rimljana. U neobuzdanim pokoljima uoči svake zime u zemljama u kojima su rado viđene na trpezi ili u znatno ređem seckanju za naučne potrebe na svim meridijanima. Hoće li nas još jednom izbaviti svojom (nedragovoljnom) žrtvom? Kineski naučnici su nedavno obznanili da su naveli svinjske ćelije da se preobraze u svemoćne matične,...