Tag: nauka

Verujete li u to da je orgijanje boga Vulkana potamanilo maltene sva stvorenja pre 260 miliona godina? Doskora se pretpostavljalo je da je Zemlja u ta davna vremena iskusila jedan od bezbroj kosmičkih „bliskih susreta” – udar asteroida ili pad komete – koji su joj ostavili mnoštvo ožiljaka u vidu svakojakih udubljenja. Profesor paleontologije Pol Vignal, sa Univerziteta Lids...

Da kojim slučajem zavirite kroz uveličavajuće staklo mikroskopa, zaprepastili biste se: nepregledne kolone svakojakih sićušnih organizama vrzmaju se amo-tamo po vama! Ko su ti uljezi, ako to uopšte jesu? Nemojte ih unapred osuđivati: ti golim okom nevidljivi stanovnici nisu – loši. Naprotiv, zaduženi su (i obavaljaju) sijaset poslova korisnih za očuvanje čovekovog tela u zdravom stanju....

Kako je, uopšte, započeo život na Zemlji? Naučnicima je to pitanje godinama zadavalo glavobolju, iako su naslućivali od čega je krenuo i kojim je puteljcima vijugao. Džon Saderland, hemičar sa Univerziteta Mančester, obelodanio je u uglednom časopisu „Nejčer” da je pronašao skriveni prolaz u svet ribonukleinske kiseline (RNK), hemikalije iz koje su – kako se pretpostavlja –...

Koliko je opasan izostanak sunčanja? Ljudi kojima nedostaje vitamin „de” (D) skloniji su arterijskim obolenjima (začepljenje krvnih sudova i otežani dotok krvi i kiseonika u noge i ruke). Manjak sunca, dakle, boli – obelodanili su nedavno naučnici sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn (Univerzitet Ješina) u Njujorku (SAD). Bolesti perifernih arterija (PAD), najčešće, uzrokuje...

Da li se Nojev potop desio na ušću Dunava u Crno more? Jesu li velike poplave uobličile priobalje pre 9.500 godina, zbrisavši rane neolitske naseobine unaokolo? Hoće li novo saznanje izmeniti istorijska tumačenja davne prošlosti dočarane u Bibliji? Odgonetka udesa dočaranog u svetoj knjizi hrišćanstva krije se u samoj delti Dunava. Jedan američki i dvojica rumunskih geologa (sva trojica istog...

Da li ste ikad zapitali šta li je to tvrđe i od najtvrđeg? Ukoliko ste pomislili na čelik, smesta ga zaboravite iako će nam poslužiti da bismo uporedili tvrdoću. Zavirujući na Zemlji u najskrivenije tajne dalekog kosmosa, naučnici su nedavno stigli do odgonetke. U oponašanju svojstava omotača neutronske zvezde na superkompjuteru ustanovili su da je to sada najgušća i najtvrđa poznata tvar...

Zašto ljudi jednog dana osede? S godinama vodonik peroksid sve više ometa stvaranje melanina, tako što mu remeti biološki put. To pokreće niz događaja koji, na kraju, izazovu postupni gubitak pigmenta od korena do vrha kose. Ukoliko vam sledeći put neko kaže da ste posedeli, odgovorite mu da nije posredi starenje nego korišćenje biološkog izbeljivača s prirodnim, ćelijskim vodonik peroksidom....

Nestašica nikla potpomogla je, na svojevrstan način, bujanje potonjeg života na Zemlji. Verovali ili ne, svi složeni organizmi, pojava višećelijskih biljaka i životinja u neposrednoj je sprezi s količinom ovog metala na površini planete! Da se nisu znatno smanjili iznosi pre dve milijarde i 400 miliona godina, ne bi se tako naglo i toliko mnogo nagomilao kiseonik u Zemljinom gasovitom omotaču. (U...

Zamislite samo: još 1961. naš naučnik se osmelio da napiše da na Marsu ima vode, što je tek nedavno potkrepljeno? Časopis „Vasiona” (izdavač Astronomsko društvo „Ruđer Bošković” iz Beograda) objavio je članak dr Miloša Zeremskog koji je, opisujući reljef, predvideo da na Zemljinom svemirskom susedu treba očekivati postojanje vode! Svoj iskaz utemeljio je na klimatskom...

INTERVJU Svake godine časopis „Tehnolodži rivju” koji izlazi pod okriljem veoma cenjenog u svetu Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) bira mlade istraživače (ispod 35 godina) i objavljuje šta su otkrili u svojem septembarsko-oktobarskom izdanju. Velika je čast biti jedan od dobitnika nagrade (TR35), naročito u Severnoj Americi u kojoj je i te kako priželjkivana među mladim...