Manjak sunca boli

Koliko je opasan izostanak sunčanja?

Ljudi kojima nedostaje vitamin „de” (D) skloniji su arterijskim obolenjima (začepljenje krvnih sudova i otežani dotok krvi i kiseonika u noge i ruke). Manjak sunca, dakle, boli – obelodanili su nedavno naučnici sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn (Univerzitet Ješina) u Njujorku (SAD).

Bolesti perifernih arterija (PAD), najčešće, uzrokuje slabiji protok krvi nogama koja izaziva bol i utrnulost i otežava hodanje, a u nekim slučajevima završava odsecanjem-amputacijom uda. Nastaje kada se masne naslage nakupe na unutrašnjim zidovima. Zaključak je utemeljen na istraživanju američke vlade koje obuhvatilo 4.839 odraslih ispitanika: mereni su količina vitamina „de” u krvi i snimana je protočnost arterija u nogama.

Grupa s najnižim iznosom bila je 80 odsto više naklonjena obolevanju od grupe s najvišom količinom! Ali, Majkl Melamid koji je predvodio istraživače upozorava da je prerano za savet da uzimaju zamene, valja sprovesti dodatna proučavanja koja bi trebalo da dokažu takvo zaštitno delovanje.

Deluje na 36 organa

Vitamin „de” igra ključnu ulogu u zdravlju viših životinja, pa i čoveka, utvrdili su saradnici Univerziteta Rivesajd (SAD), predvođeni Entonijem Normanom, na izmaku prošle godine; osobito za odbranu organizma (urođeni imuni sistem), lučenje i usmeravanje insulina, srčani i krvni pritisak, jačinu mišića i rad mozga. Ako se pridoda u manjim količinama, snižava izglede za pojavu raka.

Dotični naučnik je pobrojao 36 organa u ljudskom telu čije se ćelije ispoljavaju biološki odovor na vitamin „de”: koštana srž, grudi, debelo crevo, tanko crevo, bubrezi, pluća, prostata, koža, mrežnjača, stomak i materica.

Pomanjkanje kod odraslih dovodi do osteoporoze, a kod dece do rahitisa. U koži se može stvoriti pod uticajem ultraljubičastih zraka iz provitamina ili unositi hranom. Najviše ga ima u ribljem ulju i mesu, mleku i mlečnim proizvodima i žumancetu. Pre četiri decenije preporučivano je 200 međunarodnih jedinica svakodnevno do pedesete, dvostruko više (400) za uzrast od 50 do 70, a trostruko više (600) za starije od 70 godina; danas se, čak, savetuje 2.000 za odrasle! Najviše sme da se unese 10.000 jedica, a da ne škodi zdravlju.

Stanovnici Finske, inače, pate od manjka, a žitelji Grenlanda od viška osunčavanja. Iako se čini da u kišnim danima od viška sunčevih zraka glava ne boli, naučnici su nedavno otkrili da je – suprotno. Dugi sunčani dani izazivaju nesanicu i psihičke tegobe koji mogu dovesti do samoubistva! Doskora se smatralo da broj samoubica veći u jesen i ranu zimu zbog kraćih dana i tmurnog vremena, nova saznanja upućuju da je verovatnmoća jednaka i u krajevima u kojima su dani duži.

Muškarci samoubice

Švedski stručnjaci su proučavali je sezonska odstupanja u broju samoubistava na Grenlandu od 1968. do 2002. godine, iz čega je proizašlo da ih je veoma mnogo počinjeno u letnih mesecima. Naročito na severu ostrva, na kojem sunce ne zalazi od kraja aprila do kraja avgusta. Naime, u severnim predlima zabeleženo je 82 odsto slučajeva dizanja ruku na sebe u toku dugih dana; najčešće (95 posto) su to činili muškarci – puškom, vešanjem i skokom s visine.

Pretpostavlja se da je svetlost poremetila ravnotežu serotonina, hemikalije zaslužne za raspoloženje, što je u sprezi sa neispavanošću dovelo do nepromišljenog čina. U vreme dugotrajne izloženosti dnevnom svetlu ključno je zadržati cirkadijanlni ritam (24-časovni) i priuštiti dovoljno sna neophodnog za mentalno zdravlje, objašnjava KarinSparing Bjorksten iz Instituta Karolinska u Stokholmu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 877.000 ljudi svake godine počini samoubistvo, a na svako dolazi još 10 do 40 pokušaja. Do sada se nagađalo da je izostanak sna povezan s povećanom verovatnoćom oduzimanja života kod psihijatrijskih bolesnika i maloletnika, ali nije bilo jasno koliko je to uticalo na sveukupno stanovništvo.

Nedostatak vitamina „de” za 26 odsto povećava verovatnoću smrtnosti, pokazalo je izučavanje na Medicinskom fakultetu Džon Hopkins (SAD) u drugoj polovini minule godine na uzorku od 13.000 muškaraca i žena koji su rođeni zdravi. Podaci nedvosmileno upućuju na povezanost između malih iznosa vitamina „de” u krvi i povećanja raka dojke i pojave potištenosti (depresije) kod starijih osoba.