Мањак сунца боли

Колико је опасан изостанак сунчања?

Људи којима недостаје витамин „де” (D) склонији су артеријским оболењима (зачепљење крвних судова и отежани доток крви и кисеоника у ноге и руке). Мањак сунца, дакле, боли – обелоданили су недавно научници са Медицинског факултета Алберт Ајнштајн (Универзитет Јешина) у Њујорку (САД).

Болести периферних артерија (PAD), најчешће, узрокује слабији проток крви ногама која изазива бол и утрнулост и отежава ходање, а у неким случајевима завршава одсецањем-ампутацијом уда. Настаје када се масне наслаге накупе на унутрашњим зидовима. Закључак је утемељен на истраживању америчке владе које обухватило 4.839 одраслих испитаника: мерени су количина витамина „де” у крви и снимана је проточност артерија у ногама.

Група с најнижим износом била је 80 одсто више наклоњена оболевању од групе с највишом количином! Али, Мајкл Меламид који је предводио истраживаче упозорава да је прерано за савет да узимају замене, ваља спровести додатна проучавања која би требало да докажу такво заштитно деловање.

Делује на 36 органа

Витамин „де” игра кључну улогу у здрављу виших животиња, па и човека, утврдили су сарадници Универзитета Ривесајд (САД), предвођени Ентонијем Норманом, на измаку прошле године; особито за одбрану организма (урођени имуни систем), лучење и усмеравање инсулина, срчани и крвни притисак, јачину мишића и рад мозга. Ако се придода у мањим количинама, снижава изгледе за појаву рака.

Дотични научник је побројао 36 органа у људском телу чије се ћелије испољавају биолошки одовор на витамин „де”: коштана срж, груди, дебело црево, танко црево, бубрези, плућа, простата, кожа, мрежњача, стомак и материца.

Помањкање код одраслих доводи до остеопорозе, а код деце до рахитиса. У кожи се може створити под утицајем ултраљубичастих зрака из провитамина или уносити храном. Највише га има у рибљем уљу и месу, млеку и млечним производима и жуманцету. Пре четири деценије препоручивано је 200 међународних јединица свакодневно до педесете, двоструко више (400) за узраст од 50 до 70, а троструко више (600) за старије од 70 година; данас се, чак, саветује 2.000 за одрасле! Највише сме да се унесе 10.000 једица, а да не шкоди здрављу.

Становници Финске, иначе, пате од мањка, а житељи Гренланда од вишка осунчавања. Иако се чини да у кишним данима од вишка сунчевих зрака глава не боли, научници су недавно открили да је – супротно. Дуги сунчани дани изазивају несаницу и психичке тегобе који могу довести до самоубиства! Доскора се сматрало да број самоубица већи у јесен и рану зиму због краћих дана и тмурног времена, нова сазнања упућују да је вероватнмоћа једнака и у крајевима у којима су дани дужи.

Мушкарци самоубице

Шведски стручњаци су проучавали је сезонска одступања у броју самоубистава на Гренланду од 1968. до 2002. године, из чега је произашло да их је веома много почињено у летних месецима. Нарочито на северу острва, на којем сунце не залази од краја априла до краја августа. Наиме, у северним предлима забележено је 82 одсто случајева дизања руку на себе у току дугих дана; најчешће (95 посто) су то чинили мушкарци – пушком, вешањем и скоком с висине.

Претпоставља се да је светлост пореметила равнотежу серотонина, хемикалије заслужне за расположење, што је у спрези са неиспаваношћу довело до непромишљеног чина. У време дуготрајне изложености дневном светлу кључно је задржати циркадијанлни ритам (24-часовни) и приуштити довољно сна неопходног за ментално здравље, објашњава КаринСпаринг Бјоркстен из Института Каролинска у Стокхолму.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), 877.000 људи сваке године почини самоубиство, а на свако долази још 10 до 40 покушаја. До сада се нагађало да је изостанак сна повезан с повећаном вероватноћом одузимања живота код психијатријских болесника и малолетника, али није било јасно колико је то утицало на свеукупно становништво.

Недостатак витамина „де” за 26 одсто повећава вероватноћу смртности, показало је изучавање на Медицинском факултету Џон Хопкинс (САД) у другој половини минуле године на узорку од 13.000 мушкараца и жена који су рођени здрави. Подаци недвосмилено упућују на повезаност између малих износа витамина „де” у крви и повећања рака дојке и појаве потиштености (депресије) код старијих особа.