Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.72	117.37
102.24	102.86	102.55
126.67	127.43	127.05

Društvo

24.04.2016 u 22:00

Kada rak ne mora da se zove karcinom

Iz dijagnoze jedne vrste raka štitaste žlezde ubuduće treba izbrisati termin karcinom – stav je sa nedavno održanog međunarodnog panela, okupljenog oko čuvenog patologa prof. dr Jurija Nikiforova, sa univerziteta u Pitsburgu. Reč je o neinvazivnom, kapsuliranom, papilarnom tumoru tiroidne žlezde. Tako bi hiljade pacijenata bile pošteđene doživotnih kontrola, a neke i odstranjenja tiroidne žlezde i uzimanja doživotne hormonske terapije, kojom treba da se nadoknade hormoni koje žlezda više ne proizvodi. Ništa manje važno jeste i to da ove osobe više ne bi živele pod senkom karcinoma, da ih dijagnoza ne bi psihički opterećivala, ali i da ne bi bili izloženi nepotrebnim i prekobrojnim medicinskim pregledima i analizama. Svoje zaključke i zahtev da se uradi reklasifikacija pomenutog tumora

Društvo

21.04.2016 u 20:02

Otkrivanje urođenih bolesti iz kapi krvi bebe

Najsavremenija laboratorija za otkrivanje urođenih teških bolesti kod novorođenčadi je otvorena u Kliničkom centru Srbije u Beogradu. Nacionalna laboratorija za skrining urođenih metaboličkih, endokrinih i drugih bolesti novorođenčadi smeštena je u Ginekološko-akušerskoj klinici KCS-a, a usluge će pružati bebama iz cele Srbije, pa i regiona. Za rad u ovoj laboratoriji zaposlene su obučili stručnjaci iz Češke, koja je vodeća zemlja u oblasti otkrivanja urođenih bolesti u prvim danima života bebe. Do sada su uzorci krvi slani na analizu u inostranstvo, što košta oko 400 evra. Već za nekoliko nedelja, po usaglašavanju propisa o sistemu kvaliteta, pretrage u Nacionalnoj laboratoriji radiće se o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a naplaćivaće se samo analize uzoraka koji

Društvo

16.04.2016 u 10:05

Rak grkljana nije fatalna dijagnoza

Svake godine u Srbiji se dijagnostikuje između 400 i 500 novih slučajeva raka grkljana, najčešćeg malignog tumora glave i vrata. Nažalost, u Srbiji se i danas umire od ovog tumora. Upravo zato, Udruženje laringologa Srbije, na čelu sa dr Jovicom Milovanovićem i dr Vojkom Đukićem, povodom Svetskog dana glasa, organizovalo je simpozijumom o proceni telesnog oštećenja i opšteg zdravstvenog stanja kod bolesnika koji imaju probleme sa organima glasa i govora. Ovaj dvodnevni skup održava se u Šapcu, a osim ORL specijalista, u radu učestvuju i lekari Instituta medicine rada i Sudske medicine, jer sve njih zajedno čeka rad na donošenju zakona u kojem će morati da se precizira stepen telesnog oštećenja kod osoba kojima je odstranjen ceo grkljan ili imaju neki drugi problem u regiji vrata i

Društvo

04.04.2016 u 08:05

Sve više kratkovide dece

Svakodnevno, višesatno zurenje u ekran kompjutera, mobilnog telefona ili tableta smanjuje broj treptaja, čak i do pet puta nego što je uobičajeno i oku potrebno. To dovodi do takozvanog suvog i crvenog oka, upozoravaju oftalmolozi. Ogroman broj ljudi, čiji su posao, ali i hobi i zabava, vezani za dugo korišćenje kompjutera, sve više se žali na preopterećenost oka, pojačanu osetljivost na svetlost, duple slike ili zamagljeni vid, privremenu kratkovidost, glavobolju i bol u vratnom delu kičme. Stručnjaci iz Američkog udruženje optometričara (American Optometric Association) zbir ovih tegoba nazvali su sindromom kompjuterskog vida (computer vision syndrome). I dok su odrasli sigurni da to što imaju problema s vidom ima veze sa radom za kompujerom i mobilnim telefonom,

Društvo

29.03.2016 u 21:05

Ponovo radi 30 savetovališta za dijabetes

Posle punih 11 godina oboleli od šećerne bolesti izborili su se da u domovima zdravlja od novembra prošle godine ponovo počnu da rade Savetovališta za dijabetes. U Srbiji je broj dijabetičara u proteklih 10 godina porastao za 20 odsto, odnosno trenutno ih ima oko 760.000. U čak 90 odsto slučajeva to su osobe sa tipom 2 dijabetesa, takozvanim staračkim. Većina ima između 45 i 65 godina, a rizik od moždanog i srčanog udara kod njih je dva do četiri puta veći. Dijabetes je i najčešći uzrok slepila kod radnoaktivnog stanovništva, otkazivanja funkcije bubrega i amputacija nogu. Prof. dr Nebojša Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes kaže da je do sada u Srbiji otvoreno 30 od planiranih 40 savetovališta – u centralnim opštinama okruga i u svim beogradskim opštinama.

Društvo

29.03.2016 u 08:05

Uskoro registar obolelih od Alchajmera

Najkasnije do kraja leta trebalo bi da bude završen registar obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji. Tako će konačno biti poznato koliko osoba u našoj zemlji ima ovo neurološko oboljenje, koje karakterišu problemi sa pamćenjem, a s vremenom dolazi do urušavanja svih saznajnih i intelektualnih funkcija. Prof. dr Elka Stefanova sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, koja vodi Centar za poremećaje pamćenja i demencije, kaže da obolelih od Alchajmera u našoj zemlji ima mnogo, ali da je procena o 200.000 ljudi, koja se pojavljuje u medijima, ipak preterana. Prema studijama rađenim u svetu, ova bolest pogađa pet do osam odsto stanovništva starijeg od 65 godina. Zato se dr Stefanova trudi da završi registar što pre, jer ćemo osim tačnog broja obolelih dobiti i podatke o

Društvo

19.03.2016 u 08:05

Opasne tabloidne izmišljotine o vakcinama

Zato što pompezno i skaredno, tri dana zaredom, o vakcinaciji dece „Kurir” objavljuje neistine i notorne gluposti, koje mogu da budu dugoročno opasne po zdravlje stanovništva, epidemiolog dr Zoran Radovanović, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva odlučio je da se obrati Savetu za štampu, ali i da pozove tužilaštvo i ostale nadležne organe da reaguju. – Svedoci smo teških manipulacija o vakcinaciji. Osim toga nije tačno ni da je reč o „ekskluzivnim, šokantnim dokumentima, koje samo „Kurir” sme da objavi kako je uredništvo tog lista najavilo u udarnim naslovima. Sve iznete tvrdnje su bezočne i skaredne, reč je o postupcima koje pristojan čovek i mediji ne rade. Zgranut sam i ogorčen tolikim bezobrazlukom – kaže za „Politiku” dr Radovanović. Kako naglašava, nikakvu duboku i

Društvo

17.03.2016 u 08:05

Ko ubrizgava nepoverenje u vakcine

Pre četiri dana, na uličnom protestu u Beogradu protiv obavezne vakcinacije dece, okupljeni roditelji nosili su transparente „Moja deca, moja odgovornost, moja odluka”, „Za slobodu izbora”, „Danas obavezna vakcinacija, sutra obavezno čipovanje”... Gotovo istog dana, u Velikoj Britaniji su zbog samo 20 slučajeva malih boginja zvaničnici alarmirali javnost i hitno pozvali sve one koji nisu primili dve doze MMR vakcine (protiv malih boginja, rubeola i zauški) da se što pre jave lekarima. Kako se naglašava u tekstu lista „Gardijan”, niko u Britaniji ne želi povratak bolesti koje pripadaju istoriji. Kad je reč o vakcinama, čini se da je Srbija zakoračila u prošlost: Beograd je izlepljen drečećim plakatima s parolom „Stop prisilnoj vakcinaciji”. Na društvenim mrežama besni rat pristalica

Društvo

29.02.2016 u 22:00

Junačenje s virusom gripa razara pluća

Zbog potcenjivanja infekcija disajnih puteva, naročito onih izazvanih virusom gripa, i ove zime mnogi su završili na višenedeljnim bolovanjima, infektivnim odeljenjima, pa i na aparatima za veštačko disanje. Iako epidemiolozi tvrde da je ove sezone grip blag („niska aktivnost”), pa ni u jednom okrugu nije proglašena epidemija, po podacima Instituta za javno zdravlje „Batut”, do 21. februara, zbog komplikacija od gripa umrlo je pet osoba. Zbog visoke temperature, kašlja, malaksalosti i problema sa disanjem, u poslednjih pet meseci lekarima se obratilo 68.745 bolesnika. Virus je laboratorijski dokazan kod 82 osobe. Naravno, uvek je daleko veći broj obolelih, koji su odlučili da se sa virusima bore sami. Infektolog docent dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne bolesti

Društvo

26.02.2016 u 08:10

Zagrljaj za pomoć obolelima od retkih bolesti

Ivani Golubović (26), još kao trinaestogodišnjoj devojčici, dijagnostikovan je hereditarni angioedem, retko urođeno oboljenje prouzrokovano poremećajem rada jednog proteina u krvi. Prethodnih dana ona je aktivno uključena u akciju „Zagrljaj za retke”: na istoimenu internet stranicu okačila je, sa svojim bližnjima, prijateljima i kolegama oko 200 fotografija zagrljaja. Cilj akcije je da se javnosti skrene pažnja na mnoštvo problema, sa kojima se nose ljudi sa dijagnozom retkih bolesti. Ivana je takođe inicijator osnivanja udruženja pacijenata koji boluju od hereditarnog angioedema – HAE Srbija. Osnivačka skupština biće održana sutra, u zgradi Poliklinike Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Bolest se manifestuje čestim, teškim otocima na različitim delovima tela, na disajnim putevima i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: popović olivera